Истина о Драги Машин

Поделите:

Краљица Драга Обреновић, рођена Луњевица, удова инжењера Машина, била је наводно окорела блудница која је залудела десет година млађег краља Александра и покушала je да на српски престо доведе свог брата. Та “искварена жена” је скривила масакр краљевског пара у ноћи између 28. и 29. маја 1903. кад је угашена династија Обреновића…

Ово образложење је коришћено као оправдање крвавог Мајског преврата, после којег су завереници на престо Србије довели Карађорђевиће. Режимска пропаганда је од тада сатанизовала Обреновиће, а нарочито краљицу Драгу, која је желела да буде списатељица, а игром судбине је постала краљица.

Драга, унука војводе и финансијера првог и другог устанка Николе Милићевића Луњевице, у деветој години је послата у Београд да заврши основну школу, али и “Женски завод”, у којем је савладала руски, француски и немачки језик. Убрзо је скандализовала породицу, јер је почела да зарађује као новинар, преводилац и списатељица.

Родитељи су је вратили кући и удали за 15 година старијег рударског инжињера Светозара Машина, сина дворског лекара Обреновића. Он је умро од алкохолизма три године касније. Светозаров брат, официр и будући завереник Александар Машин, касније је оптуживао Драгу да га је убила. Као удовица, наставила је да ради посао новинара и преводиоца и тако издржава осиромашену породицу. Њено образовање и манири освојили су краљицу Наталију Обреновић. После развода од краља Милана 1888, она је повела Драгу у свој дворац “Сашино” у Бијарицу, као дворску даму. Неочекивано, Драга је пробудила страст у десет година млађем краљевићу Александру, који је од малена био под утицајем доминантне мајке и није марио за жене.

Краљ Милан је одахнуо и одмах почео да уговара невесту за њега, немачку принцезу Шомбург-Липе. Међутим, Александар је одлучио да ожени Драгу, чиме је потресао државу. Праву лавину гласина о томе да је она после смрти првог мужа била “лака женска”, ширио је министар полиције и будући политички вођа завере Ђорђе Генчић, који је свима показивао досије у којем је било двадесетак љубавника. Краљ Милан, који је после абдикације у синовљеву корист остао само командант војске, због најављеног брака Александара и Драге дао је оставку и на ту функцију и отишао у добровољно изгнанство у Беч. Писао је сину да ће браком уништити династију и јадао да га је завела жена која је “обичан агент” руског двора.

ПОКРОВИТЕЉ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И УМЕТНОСТИ Била је велики хуманиста и покровитељ културе, просвете, научника и уметника. Професору Милоју Васићу дала је новац за археолошко истраживање Виминацијума, Бранислава Нушића довела на чело Народног позоришта, Јовану Скерлићу плаћала студије у Женеви, финансирала лист “Невен” Јове Јовановића Змаја, стипендирала је књижевнике, помагала дечјем сиротишту и увела велике штедње на двору. Краљица је, осим за књижевност, показала и таленат за моду, дизајнирала је одећу инспирисану хаљинама средњовековних српских владарки.

– Руси, који редовним дипломатским путем нису могли Милану ништа, руше га помоћу милоснице његовог сина. Александар није ни слутио о Драгиним односима са Русима. Примао је као њене личне и сасвим искрене савете оно што му је она, научена Русима, говорила – записао је Слободан Јовановић, на основу разговора са Наталијом Обреновић.

Иако је по рођењу Рускиња, краљица Наталија ипак није могла да опрости Драгој што јој је отела сина, преко којег је покушала да влада после Миланове абдикације. Да је Драга руски агент, тврдиле су и аустријске дипломате у Београду, али нису сматрали да је Александар под њеном контролом. Нарочито после скандалозне краљичине лажне трудноће, која је изазвала огромну и неповратну штету за Обреновиће.

У мају 1901. године, доктор Коле који је доведен специјално из Париза да прегледа краљицу, потврдио је да је она трудна. Краљ Александар је после те вести помиловао све политичке затворенике и из затвора пустио Ђорђа Генчића, политичког вођу завере, као и Николу Пашића. Кум Николај Романов је због добрих вести купио и послао златну колевку за наследника. У општој радости, стигла је вест да је краљ Милан умро у Бечу, а Драгу је погодило то што је желео да га сахране ван Србије, јер је био љут на њу и сина. Међутим, снове је распршио угледни руски лекар Сњегирев, кога је заједно са професором Губаревом (по наговору краљице Наталије) послао Николај Романов да потврди налазе доктора Колеа. Конзилијум лекара је у мају 1901. у Смедереву прегледао Драгу и известио да трудноће нема, нити је икада било. Ово је запрепастило Александра, који је од ађутанта затражио пиштољ да убије гинекологе, јер је веровао да су они изазвали побачај.

После свирепог Мајског преврата, француске новине су објавиле преписку Драге с руским двором, у којој је договарала да Александар и она усвоје принца Ђорђа Карађорђевића и тако измире српске династије.

Уочи Другог светског рата су обелодањени документи који показују да је краљ Александар почетком 1903. наредио да се у јуну те године краљица Драга депортује из Србије, уз забрану повратка. То потврђују и мемоари једног од вођа официрске завере Антонија Антића, који сведочи да су организатори пожурили да изведу атентат, чим су сазнали да ће Драга бити протерана. По његовим речима, заверници су закључили да у том случају преврат не би имао оправдања, јер се цела завера темељила на причи да је краљу Александру од интереса државе важнија страст према једној “лакој жени”. После окрутног убиства, Александар је режимском пропагандом проглашен за лудака, а Драга за курву.

Згрожена Европа је због крвавог преврата прогласила Србију варварском земљом и увела јој санкције. Завереници су после убиства, поред осталог, украли и започете мемоаре краљице Драге, који су данас наводно код колекционара у Француској. Архива Обреновића је нестала, а личне ствари су се појавиле на аукцији у Лондону. У Француској, Аустрији, Немачкој и Великој Британији је од 1903. до 1932. снимљено пет кратких, играних филмова о последњим Обреновићима. Назив енглеског филма “Жена командант” недвосмислено указује на то како су видели личност краљице Драге.

БЕЧКИ ЛЕКАРИ ДЕМАНТОВАЛИ ЗАВЕРЕНИКЕ

Током аустроугарске окупације у Великом рату, бечки патолози су откопали остатке Александра и Драге, који су само дан после атентата 1903. кришом сахрањени у крипту старе Цркве светог Марка. Лекари су у саопштењу “побили” налазе обдукције српских лекара, урађене под надзором завереника. По аустроугарском извештају, краљ Александар није имао абнормалну лобању, како се тврдило у “завереничкој обдукцији”, а пропагирало у српској штампи и јавности после преврата. Међу Драгиним костима пронађени су остаци фетуса, што је доказ да је била трудна у ноћи када је свирепо погубљена са мужем.

Борис Субашић, Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here