ИСТИНА О ИЛИЈИ ГЛАВИЋУ: Радоју Петковића убио човек осумњичен за убиства Срба у рату

Поделите:

У документу из БиХ под именом Илије Главића стоји прилично застрашујућ попис ратних злочина за које га се сумњичи, углавном над српским заробљеницима у логорима

У суботу је у огулинској болници умро Радоје Петковић. Петковић је био представник Срба у Kаству. Прије мјесец и пол је брутално претучен, а отада се борио за живот. У сриједу је испраћен на каставском гробљу.

Претукао га је Илија Главић у сриједу, 24. травња, испред једног кафића на Вишкову. Петковић је након кратке препирке с 48-годишњим Главићем у локалу кренуо према свом аутомобилу. Главић, који се данас налази у истражном затвору, га је сустигао на паркингу и брутално напао. На снимкама надзорне камере, према писању медија, види се да Главић није одустајао од удараца чак ни када је 63-годишњи Петковић изгубио свијест и пао на тло.

Свједоци испричали да је нападач тог дана био нервозан, спомињао је да је бранитељ
Главић је, како су препричали свједоци, тог дана био нервозан. Наводно је спомињао да је бранитељ. У неком се тренутку сукобио с Петковићем. Петковићеви сурадници причају како су увјерени да се он и Главић нису познавали, тек да су се можда знали из виђења. За Петковића говоре како је био врло неконфликтна особа.

Kобног је дана, према доступним информацијама, након што га је Главић вербално напао, покушао избјећи сукоб и отићи. Но Главић је очито имао другачије планове. Претходно је, како се прича у Kаству, причао о томе што је радио Србима 90-их година.

Иако, како причају они који су Петковића познавали, у Kаству влада страх па се оно што догодило 24. травња спомиње ријетко и испод гласа, прича о Главићевој прошлости открива на што је могао мислити када је, прије него што је насмрт претукао Петковића, спомињао оно што је радио у рату.

Нападач на представника Срба је Илија Главић. Према документима из БиХ, убијао је Србе у рату

Индеx је у посједу Главићевог профила из пописа осумњиченика за ратне злочине који је саставио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих особа у саставу Министарства правосуђа Владе Републике Српске.

Главићево име, уз које се налази и надимак – Мудо, налази се међу осумњиченицима за ратне злочине почињене у Босни и Херцеговини. Стоји и како је у бијегу.

Под именом Илије Главића стоји прилично застрашујућ попис ратних злочина за које га се сумњичи, углавном над српским заробљеницима у логорима.

У документу стоји како се основано сумња да је дана 14. 9. 1992. године заједно с још једним осумњичеником убио Ј.М.-а из Босанског Брода у логору те да је суђеловао у убојству С.С.-а.

Докмент из БиХ: Мучио заробљенике, неке је бријао ножем
Главића се терети и за мучења низа заробљеника у логорима Стара зграда и у логору на стадиону.

Терети га се да их је тукао палицом, столицама и ногама, а један од заробљеника је, стоји у документу, подлегао озљедама. Наводи се и да је суђеловао у групном насиљу у којем су М.K.-а “крвнички премлатили”, и то “полицијским палицама, ногама, кундацима и шакама”. У документима стоји и да је дио заробљеника мучио тако што је их је бријао ножем.

Наведена су имена и презимена заробљеника који су прошли кроз тортуру Главића те људи који се уз њега оптужују за злочине.

С ониме што се Главићу ставља на терет добро је упознат Марко Грабовац, предсједник Опћинског удружења за тражење заробљених и несталих особа у Босанском Броду те члан Савјетодавног одбора Института за нестале особе у БиХ који је за Индеx појаснио о каквим се злочинима ради.

“Мучио је цивиле – жене и мушкарце”
“То се догађало у дијелу Босанске Посавине. Он је службено осумњичен за ратна ђеловања у Босни и Херцеговини према српским цивилима – женама и мушкарцима. Приводио их је и мучио у затворима. Било је и неких из мијешаних бракова које је такођер мучио и они су о томе послије дали исказе. У више тих предмета и изјава свједока се налази његово име, било да је као појединац или дио групе малтретирао и вршио тортуре над заробљеницима у логору. Постоје те изјаве свједока и оне су предане Хагу 2002. године, а Тужитељство Босне и Херцеговине их је добило натраг из Хага 2006. године на поступање. Нажалост, он ни за што од тога није одговарао, налази се у бијегу”, испричао је за Индеx Грабовац и додао како би се власти БиХ, Србије и Хрватске требале уразумити и учинити све да се нестали пронађу, злочини процесуирају и да се овакве ствари више никоме и нигђе не догађају.

На Главићеву прошлост у рату упозоравао је и Милан Ераковић, правни савјетник Српског народног вијећа.

Правни савјетник Српског народног вијећа: Петковић је био тих, миран и неконфликтан, нападач га није ни познавао
“Прво желим изразити саучешће обитељи и родбини Радоја Петковића. Сви који су га знали познавали су га као особу благе нарави и ведра духа. Човјека који је свакоме коме је могао помоћи помогао. Радоје је био велики пријатељ, волио је људе и живот, цијенио је људе по томе какви су, а не тко су. Институције знају све о починитељу, знају какве је ставове износио према Србима, знају за што се терети на подручју Босне и Херцеговине, знају све околности под којима се десио злочин те се надамо да ће одрадити свој посао, рекао је Индеxу Ераковић.

Сумња да је напад на Петковића био етнички мотивиран.

“Kад с једне стране имате тиху, мирну и неконфликтну особу, а с друге стране особу с таквим ратним путем, оправдано је да тражимо да институције одраде свој посао. Бруталност почињеног злочина је стравична, што указује на енормну количину мржње која је показана према особи коју починитељ није ни познавао. Начин на који институције одраде свој посао дат ће одговор на питање ‘Знате ли како је бити Србин у Хрватској?'”, казао је Ераковић.

Нови лист

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here