Једини сукоб Совјета и Американаца у историји догодио се – изнад Ниша!

Поделите:

Посљедњих година учестали су блиски сусрети руских и америчких војних авиона. Такви догађаји, колико год чести били, медијски су интересантни, нарочито због фотографија и снимака начињених из пилотских кабина које се касније дијеле по друштвеним мрежама.

Срећом, осим што изазивају пажњу медија и грађана, то уопште није тако драматично и увијек се све заврши тако што једни авиони испрате друге, а евентуално се изда и неко саопштење у којем се друга страна оптужи за небезбједно летење.

Kоријени страха од сукоба двије велике силе који би сигурно био погубан за читав свијет датирају још из времена Хладног рата, који је имао велике посљедице, али који је ипак остао само “хладни”.

Често се у различитим круговима може чути питање шта би било кад би се у будућности неким случајем директно сукобили Америкаци и Руси? Добро би било да одговор никада не сазнамо.

Међутим, оно о чему се у јавности и данас мало зна јесте да се један такав сукоб већ одиграо. И то под невјероватним околностима – док су САД и СССР били савезници, 7. новембра 1944. године изнад Ниша. Многе свјетске енциклопедије и истраживачи сврставају га у најпознатије борбе у ваздуху.

“Необично је када помислите, упркос томе што су били познати као смртни непријатељи скоро пола вијека, једини пут када су се Совјети и Американци директно борили била је грешка”, пише на сајту Универзитета Норич који је излистао десет највећих ваздушних битака у историји.

Догађај је у историографији и јавности познат под разним називима: Ваздушна битка изнад Ниша, Савезничка ватра… Али најпознатији назив је Нишки инцидент.

Дуго година био је ван фокуса науке и јавности, због политичких разлога. Иако су у посљедње вријеме историчари почели да се баве том темом, и да копају по архивима, људи се и даље најчешће изненаде када чују за битку између савезника, и то баш на тлу некадашње Југославије.

Ниш се спремао за прославу
У војној операцији која је трајала осам дана Ниш је коначно ослобођен 14. октобра 1944. године. Послије ослобођења, у град су ушле и јединице Црвене армије које су учествовале у истјеривању Нијемаца из округа.

Црвена армија се припремала за напредовање ка Београду, а на аеродрому у Нишу је била авијација 707. совјетског пука. Пошто се приближавала годишњица Октобарске револуције, планирано је да се 7. новембра одржи свечана парада на градском тргу. Ниш је тек ослобођен и у граду су биле многе војне јединице и официри.

Александар Динчић и Бојана Симовић описали су тај дан у књизи “Нишки инцидент”, у издању Нишког културног центра. Они су дошли до вриједних података из музеја и архива, али и посредством Руског хуманитарног центра у Нишу.

Наводи се да су улице Ниша биле преплављене црвеним, радничким, југословенским и совјетским заставама, портретима Стаљина, Лењина, Маркса и Тита. Велики митинг одржавао се код Народног позоришта, а домаћи и совјетски политичари одржали су говоре.

Совјетски ваздухопловци су на аеродрому чекали да се придруже митингу на самом крају. Kако се наводи у књизи “Нишки инцидент”, њима се обратио пуковник Симуд речима: “Другови, данас читав совјетски народ прославља 27. годишњицу велике Октобарске револуције”. Онда су војници повикали: “Узбуна! Фашисти нападају наш аеродром.” Ускоро су се зачуле и експлозије из правца Алексинца.

Напад на совјетску колону
Шта се претходно догодило? Моторизована колона јединица Црвене армије кретала се путем Ниш–Алексинац, према Београду. Њу су напали амерички ловци П-38 “лајтнинг” који су почели да бацају бомбе и ђелују митраљезима.

Црвеноармејци су се прво обрадовали када су прије напада препознали америчке авионе, али је услиједило велико изненађење када су их напали. Они су махали црвеним заставама и бијелим пешкирима, у нади да ће Американци схватити да су они савезници. Упркос томе, колона се нашла у густом диму.

У књизи Александра Динчића и Бојане Симовић је наведено да је у нападу погинуо командант корпуса, генерал Kотов, са 31 војником, док је њих 37 рањено. Било је погинулих и међу припадницима Народноослободилачке војске Југославије, јер је једно возило нападнуто на путу Ниш-Сталаћ. У извјештају НОВЈ је забиљежено и да је уништена локомотива на прузи и да је том приликом погинуо жељезничар, док су још двојица рањена.

Ваздушна битка
Већ поменути руски авијатичари чекали су на аеродрому да се придруже свечаности у граду, када је дат знак за узбуну.

У тексту историчара ваздухопловства и бившег директора Музеја ваздухопловства Чедомира Јанића за Аеро-магазин, истиче се да је у тренутку, када је још једна група америчких ловаца била спремна да крене у напад, генерал Судец, који се затекао на нишком аеродрому, наредио хитно узлијетање ловаца “јак-3”, да би заштитио пешадију.

Тада је отпочела битка у ваздуху. Американци су се фокусирали на совјетске авионе, а многи се питају како то да нису запазили црвене петокраке на крилима и реповима “јакова”. Један совјетски ловац је одмах оборен.

Услиједила је формација америчких П-38 изнад града, и то на висини од око 500 метара, тако да су окупљени грађани у невјерици гледали ваздушну битку изнад својих глава. Према свједочењима грађана руски ловци су летјели веома ниско из правца тврђаве и напали су “лајтнинге” у стрмом пењању. Тада је оборен један амерички авион који је пао у близини аеродрома.

“Јакови” су затим направили круг и устријемили се на Американце са веће висине, и у том тренутку је оборен други руски “јак-3” који се у пламену обрушио на земљу.

Битка је постала још напетија када се укључује ођељење “јакова” предвођених славним руским ваздухопловцем Александром Ивановичем Kолдуновим који је долетио са другог аеродрома, близу Ниша.

На небу изнад Ниша, западно од града удаљавали су се авиони, а грађани су гледали у пламен и дим.

Наводно је Kолдунов или неко из његовог тима у једном тренутку пришао америчком авиону у којем је био вођа групе и почео да окреће авион показујући симболе на њему. Очигледно су Американци тада схватили да је ријеч о савезничким снагама и одлетјели су ка југу, наведено је у тексту на сајту руског Независног војног прегледа.

Изгубљени животи и техника
Битка је трајала само петнаестак минута и у њој је учествовало девет руских ловаца и недефинисан број П-38. Чедомир Јанић у тексту наводи различите податке о броју настрадалих. По тврдњама америчког пилота Глена Бауса, оборена су четири “јака” и два П-38. Руски извори наводе да су оборена три “јака” и четири П-38. У извјештају политичког комесара аеродрома “Ниш” Јоке Дрецуна пише да су Американци изгубили седам, а Совјети три ловца.

(Марија Иветић, Мондо.рс)

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here