Jedrenski mir (1829) – Proširenje Srbije i autonomija

Podelite:

Jedrenski mir je ugovor o miru koji su 2. septembra 1829. godine potpisali predstavnici Rusije i Osmanskog carstva. Ovim ugovorom su se Osmanlije obavezale da dozvole da Srbija anektira šest nahija koje su tokom Prvog srpskog ustanka osvojili srpski ustanici, kao i da priznaju autonomiju Grčke.

Mirovni ugovor iz Jedrena bio je ugovor kojim je okončan Rusko-turski rat (1828—1829). Ugovor je potpisan 14. juna 1829. u Jedrenu. S ruske strane potpisnici su bili Aleksej Orlov i Fjodor Palen, a s turske Mehmed Sadik i beg Abdul Kadir. Ugovor je imao 16 tačaka.

Prema ugovoru je Osmansko carstvo moralo Rusiji dati deltu Dunava, a Rusija je vratila gradove Ahalcihe i Ahalkalaki, kao i deo obale Crnog mora od delte reke Kubanj. Rusiji je priznato pravo na deo Gruzije sa Imeretijom, Mingrelijom i Gurija, te deo Jermenije, tj. kanate Jerevan i Nahičevan, koje je sultan ustupio Persiji ugovorom iz Turkmančana godinu ranije.

Ugovorom je Turska takođe morala dozvoliti ruskim građanima pravo slobodne trgovine na svojoj teritoriji. Plovidba Dardanelima i Bosforom otvorena je svim trgovačkim brodovima. Turska je morala da isplati Rusiji u roku od 18 meseci svotu od 1.500.000 holandskih guldena na ime ratne odštete.

Sultan je takođe morao dati autonomiju Srbiji i kneževinama Moldaviji i Vlaškoj, koje su formalno ostale pod Turskom, ali je Sultan morao garantovati njihov napredak i punu slobodu trgovine. Ruska vojska je ostala u Moldaviji i Vlaškoj kako bi nadgledala proces reformi. Turska se takođe obavezala dati autonomiju Grčkoj.

Vikipedia

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here