Kako je pljačkan Narodni muzej u Beogradu: Ukrali čak i jatagan Karađorđa!

Podelite:

Tokom Prvog svetskog rata dragoceni eksponati stradali od prvih granata, a kasnije ih pljačkala i austrougarska vojska

“Bio bih najsrećniji kad bi se moglo dokazati da su austrougarski i nemački arheolozi učinili sve da se sačuvaju objekti nesrećnog Narodnog muzeja u Beogradu, na koji su pri prvom noćnom napadu pale granate iz topova… Austrougarska vojska je, u Mitrovici na Kosovu, zaplenila svu imovinu Narodnog muzeja. Ni varvari ne bi gore rukovali imovinom jednog muzeja, a razbojnici i pljačkaši imali bi više poštovanja prema tradiciji i uspomeni na velikane viteškog srpskog naroda iz tako davne prošlosti.“

Ovo je profesor Miloje Vasić, upravnik Narodnog muzeja u ratnim godinama, napisao 1921. Petru Knolu, austrijskom vladinom savetniku, o stradanju našeg nasleđa u Prvom svetskom ratu. Taj vandalizam je tema izložbe „Razaranjem nepobeđeno“, koju je u okviru manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“, priredio Narodni muzej u Muzeju Vuka i Dositeja.

Autori izložbe Jovan Mitrović i Aleksandar Badović pričaju strašnu priču o bombardovanju zgrade Muzeja kada su uništeni i delovi dragocene baštine, ali i hrabrim ljudima koji su iz ruševina spasavali krhotine kulturnih dobara pripremajući ih za evakuaciju.

– Muzej se u to vreme nalazio u kućama uz Kapetan Mišino zdanje, koje je Ministarstvo otkupilo od trgovca Miše Anastasijevića i braće Veličković – priča nam Jovan Mitrović. – U prizemlju velike kuće nalazile su se klasične starine, srednjovekovni i starosrpski predmeti, dok je na spratu bila galerija slika. Imao je značajnu zbirku italijanskih slikara, kao i dela Đorđa Krstića, Petra Ubavkića, Vladislava Titelbaha, Katarine Ivanović i Dimitrija Avramovića. Tu je bila i zaostavština Vuka Karadžića – lični i porodični predmeti, umetnička zaostavština, prva izdanja njegovih knjiga… U prizemlju manje kuće bile su sobe kneza Miloša i Jugoslovenska galerija, a sprat je bio posvećen Prvom i Drugom srpskom ustanku.

Kada je počeo rat, među prvim pogođenim zgradama tokom granatiranja Beograda bila su zdanja Beogradskog univerziteta i Narodnog muzeja na Kraljevom, danas Studentskom trgu. Navodno, gađana je zgrada Univerziteta, jer se u njoj nalazila radio–stanica, a Narodni muzej bio je, tvrdili su kasnije, kolateralna šteta. U Muzeju nisu očekivali da će se to dogoditi. Materijal nije bio spakovan, pa su već u prvim mesecima rata mnogi vredni eksponati oštećeni ili trajno izgubljeni.

– Oštećena je poklon–zbirka grčkih terakota kralja Milana Obrenovića, kao i mnoge vinčanske figurine, preistorijske posude, rimsko staklo, dela Đorđa Krstića, Petra Ubavkića, Simeona Roksandića, Đorđa i Paje Jovanovića. Zlatnom i srebrnom novcu iz numizmatičkog odeljenja izgubio se svaki trag – kaže Badović. – U uslovima sveopšteg meteža, pokušaji da se predmeti evakuišu bili su uzaludni. Jedan deo materijala prebačen je u zgradu Uprave fondova, današnji Narodni muzej i zgradu Treće beogradske gimnazije.

Ali, najviše eksponata ostalo je pod ruševinama. Oni su ponovo stradali u bombardovanju od 6. do 19. avgusta. Dosta toga austrougarski vojnici su opljačkali.

– Početkom 1915. profesor Miloje Vasić, tadašnji upravnik Muzeja, zadužio je službenika Antu Mudrovčića da organizuje pakovanje. Sreća je bila da je on bio „momak za sve“ u Muzeju, pa je taj posao obavio besprekorno, kao i 1914, kada je spasavao predmete iz polurazorenih muzejskih zgrada – priča upravnikov potomak arheolog dr Miloje R. Vasić.

Mudrovčić je iz ruševina razorenih muzejskih zdanja sam spasavao ono što se spasti moglo. Rat je dočekao u Muzeju, gde je u gostinskoj sobi na prvom spratu stanovao sa porodicom. Oštećene predmete sam je spakovao u drvene sanduke. Ti sanduci su 1915. sa srpskom vojskom i narodom krenuli u Skoplje. Tamo nisu stigli. Otvarali su se novi frontovi, pa je doneta odluka da se sklone u Kosovsku Mitrovicu. Priča iz Beograda se ponovila. Eksponati su vađeni iz raskovanih sanduka. Materijal se razvlačio na razne strane. Toliko daleko je stigao da je posle rata otkriveno Karađorđevo oružje: jatagan, potprašnica, kubura i fišeklija – u Zagrebu.

Austrougarska vojska ubrzo je zaplenila dragoceni tovar u Kosovskoj Mitrovici. Odlučeno je da se sve vrati u Beograd.

– Najveće otimanje dogodilo se posle povratka materijala – kaže Vasić.

– Glavni zagovornik vraćanja našeg nacionalnog blaga u Beograd bio je kapetan Kosta Herman, bivši upravnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, a u vreme rata pomoćnik carsko kraljevskog komesara Vojnog generalnog guvernmana u Srbiji. Pomagao mu je Ivan Kovačić, upravnik svih institucija kulture u Beogradu pod okupacijom. Odlučeno je da se materijal smesti u baraku u dvorištu carinarnice na Savi.

Početkom marta 1916. fundusi Narodnog muzeja prebačeni su u zgradu Vračarske štedionice na uglu Kralja Milana i Kneza Miloša. Za raspakivanje, pregled i popis srpske baštine bili su zaduženi slikar Uroš Predić, istoričar umetnosti Božidar Nikolajević, nastavnik i ujak Nadežde Petrović – Svetozar Zorić, profesor germanistike Vladimir Malina, upravnik Etnografskog muzeja Sima Trojanović i, naravno, Mudrovčić.

– Popisivači su konstatovali da su sanduci sa muzejskim predmetima nasilno otvarani i da su iz Kosovske Mitrovice došli veoma oštećeni – kaže Jovan Mitrović. – Ukazali su na pljačku sanduka u kojima se nalazila numizmatička zbirka i zbirka medalja. Major Ivan Kovačić i podoficir Jozef Engel za to su optužili srpsku vojsku. Ali na osnovu građe koja se čuva u Narodnom muzeju, najodgovorniji za devastaciju naših kolekcija su kapetan Herman i Ivan Kovačić. Mudrovčić ih direktno sumnjiči da su nasilno otvarali muzejsku kasu sa najvećim vrednostima koje je muzej posedovao. Posle rata u Kovačićevom stanu u Zagrebu nađen je veći broj drvenih sanduka sa predmetima državnog inventara Kraljevine Srbije. Za svoja nedela krivično je odgovarao.

Kličevački idol

Prva granata s austrijskog mentora, koja je pala kobne noći, pogodila je orman u kome se nalazio i čuveni Kličevački idol i razbila sve predmete u njemu. Iako je tada većim delom uništen, Kličevački idol i dalje je važna tema za poznate svetske arheologe. Figurina pronađena u selu Kličevac, kod Požarevca, potiče iz srednjeg bronzanog doba (15-13. vek p.n.e.) i predstavlja jedinstven nalaz. – Kličevački idol je do danas ostao impresivan simbol, ali i večna inspiracija u naučnim i pseudonaučnim krugovima – kaže Jovan Mitrović. – Idol je tumačen i kao Boginja majka, pratilac na putu u zagrobni život ili samo simbol zagrobnog života.

Zastrašujući spisak

– Tokom popisa i sređivanja numizmatičke zbirke sreli smo se sa dva rukom pisana spiska u kojima su bili popisani ostaci zbirke pre Prvog svetskog rata – kaže Miloje Vasić. – Ti ostaci bili su u papirnim omotima na kojima je samo pisalo koliko komada novca sadrže. Ovo pokazuje nebrigu austrijskih vlasti prema našem muzejskom materijalu. Samo je mali deo novca mogao biti identifikovan. Delovalo je zastrašujuće. Svi zlatni i dragoceniji primerci srebrnog i bronzanog novca su nedostajali, jer numizmatika, bez dobrih opisa i fotografija, nema ime vlasnika i najlakše se može prodavati.

Podelite:

1 komentar

  1. A koliko je i šta pokradeno iz Narodnog muzeja od 5. oktobra 2ooo-e, do
    današnjih dana, od strane DOS-ovaca i SNS-ovaca???

    Dragan Slavnić

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here