Кнез Никола и кнез Михаило закључили споразум о ослобођењу од Турака и о уједињењу двије српске земље

Поделите:

Начертаније књаза Николе и књаза Михаила 1866. године

У име свете и једносушне Тројице. Његова Свјетлост Књаз Србије и Његова Свјетлост Књаз Црне Горе, имајући пред очима с једне стране своје свете дужности, а с друге стране жалосно стање народа српског у Турској, и одушевљени једнаком патриотском жељом, да у искреном споразумевању раде на ослобођењу и уједињењу свога народа сагласили су се да у овоме тајном уговору уреде сва питања која с тим у свези стоје, и означе унапред круг своје заједничке радње…

Члан 1.

Њихове Свјетлости Књаз Србије и Књаз Црне Горе обвезују се и залажу један другоме ријеч, да ће у највећој сагласности и искрености радити, да се што прије спреми устанак противу Турске пак да се цио српски народ у Турској ослободи од турског јарма и у једну српску државу споји.

Члан 2.

Ако са божијом помоћу буде крунисано ово предузеће са подпуним успјехом, то јест да се цио српски народ у Турској ослободи и уједини у будућу велику Србију, онда и под тим условом Књаз Црне Горе свечано обећава да ће Црну Гору придружити и ујединити с том великом државом, признавајући Књаза Михаила за владаоца те цјелокупне српске државе.

Члан 3.

Ако, Божијом помоћу, буде крунисано успјехом предузеће које се пред очима има и које је изложено у првом члану, то књаз Црне Горе обећава свечано да ће и Црну Гору придружити Србији и за владара целокупне србске државе признати кнеза Михаила.

Члан 4.

У таквом случају, цијенећи високо племенита и патриотска пожртвовања Њег. свјет. књаза црне Горе, Њег. свет. кнез Србије обећава најсвечаније у своје и име Србије, да ће Њег. свјет. књаз Црне Горе и његова породица, не само задржати своје књажевско достојанство, него да ће и његова особита брига бити, да се владајућем књазу Црне Горе створи у новој србској држави и морално и материјално сјајан полозај.

Члан 5.

Нарочито се осигурава сада владајућем књазу Црне Горе ранг принца од владајуће породице и првенство пред свима, после владаоца и његовог законитог населдника, ако би таквог било. Поред тога осигурава се књазу Црне Горе годишња цивилна листа од 20.000 дуката. Тако исто, водиће се рачуна о материјалном и моралном положају свих блиских сродника Његове свјетлости књаза Црне Горе.

Члан 6.

Ако би се Црна Гора спојила са Србијом, то Њег. свет. кнез Србије обећава да ће све оне старешине и чиновнике, који би се у вријеме спајања као старешине и чиновници у Црној Гори затекли, сматрати као и остале старешине и чиновнике србске и што се плата и материјалног положаја тиче у свему једнако с њима поступати.

По себи се разумије да ће и сав народ црногорски ући у уживање свију онија права и слобода које народ србски ужива.

Извор: Фејсбук, Лука Радоњић

Поделите:

2 Коментари

  1. Душан Буковић:

    МЕМОРАНДУМ ДРУЖИНЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРБСКО ИЗ 1871. ГОДИНЕ

    Полазећи од чињенице да је мађарска влада растурила рад вршачке скупштине Уједињене омладине србске и да је једна група Уједињене омладине пренела свој рад у Црну Гору где је основала Дружину за ослобођење и уједињење србско. Омладина је за своје циљеве 12. септембра 1871. године поднела књазу Николи Петровићу меморандум Дружине за ослобођење и уједињење србско. Уз меморандум су приложили правила Дружине. Да су Срби желели ослобођење и уједињење, сасвим је природно

    Потписници меморандума нису могли предвидети страшну цену што су несрећни, понижени, обесправљени и потлачени Срби морали да плате са морем невине крви за своје ослобођење и уједињење у трагичном ХХ столећу. Нису могли предвидети ни да ће Балканско полуострво доћи под доминацију белосветског политичког талога западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста и да ће граничити са „виталним интересима Сједињених Америчких Држава“ – “Speaking to the press on Feb. 24, Clinton declared, ‘The United States does have a direct interest in whether there is instability in the Balkans’ .. ” (Види: Don Feder, Starship Clinton orbit Kosovo, Jewish World Review, March 4, 1999/ 16 Adar, 5759; Laurence Silberman, Yugoslavia’s “old” communism: Europe’s fiddler on the roof ( „Стари“ комунизам Југославије: виолиниста Европе на крову), Foreign Policy, New York, Spring 1977).

    Да одмах напоменемо, да је меморандум објавио 1928. године Душан Вуксан, уредник цетињског часописа „Записи“, који гласи…

    ЈЕДАН МЕМОРАНДУМ „ДРУЖИНЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКОГА НАРОДА“ ИЗ ГОД. 1871.

    Меморандум, поднесен књазу Николи, гласи:

    Ми потписани чланови „Дружине за ослобођење и уједињење народа српског“ обраћамо се, с обзиром на задатак одређен у нашем уставу, Вашој Светости, не само као владаоцу једне слободне српске земље, већ и као српскоме родољубу, коме је влада над срцем целокупног Српства преча од владе над овим кршевима, те Вам у том оданом поверењу подносимо ово:

    Ми смо уверени, а знамо, да је и Ваша Светлост тим уверењем проникнута, да се велико дело ослобођења и уједињења нашег народа не може извршити без удешеног споразума између Црне Горе и Србије. То уверење надамо се да ћемо наћи и у београдске владе, јер само непријатељи Српства могли би бити противу те заједнице. Што та заједница досад ипак није углављена, те што се толике згодне прилике пропуштале, да се заједничка радња отпочне, томе су могле бити само три сметње:

    Прва је могла бити око питања будуће владе ослобођеног и уједињеног народа.

    Друга је сметња што ни једна страна не би могла започети дела ослобођења без пристајања друге стране.

    Трећа би напослетку незгода била у питању око заједничке војничке управе.

    Господару!

    Питање око династије, управо владе, будуће Велике Србије не може се никако решити договором између једне и друге садање владе: то ће питање моћи решити сам уједињен и ослобођен народ у својој првој уставотворној скупштини. Свако друго удешавање било би у најбољем случају прехитрено и могло би шкодити не само народу самом, већ и једној и другој династији.

    Још већа би незгода била у другој споменутој основи заједнице, која би покрет на ослобођење и уједињење везивала за саизвољење и друге стране. Досадање нам искуство даје довољно повода зебњи, да тај услов може бити највећа сметња свакоме раду око заједничког задатка. Та се сметња може само једним начином уклонити: ако се нађе пут, којим ће се свако неосновано одрицање пристанка жигосати пред уједињењем јавним мњењем свега српског народа. Ми се уздамо да ћемо бити кадри у таквом случају не само усредсредити јавно мњење у једнодушној осуди таквог поступка, већ и припомоћи, да се осућена странка без одлагања уклони с места на коме је сметала народној заједници.

    Што се тиче војничке управе у заједничком покрету на ослобођење и уједињење народа, ми се овде нећемо упуштати на у стручно пресуђивање тога спора, ал’ у тврдом уверењу, да то питање нити сме нити може сметати коначном углављењу заједнице, мислимо, да је довољно, ако се војничко поступање сложи у заједничком плану, који би се и у самој радњи могао надгледати и попуњавати заједничким ратним саветом, а уједињење ратнога заповедништва у једној особи не само да није преко нужно, већ по особитим војничким околностима у нашег народа, може бити још и штетно.

    Какве ће кад прилике, по распореду великих јевропских сила, бити згодне за почетак заједничког рада, то ће по својим тешњим свезама у том правцу боље знати обе српске владе; ал’ у случају ако би се њино мишљење у томе разилазило, молимо ми Вашу Светлост, да нам не ускрати прилике приступити својом изјавом једној или другој страни. Но пошто се успешност покрета условљава осим констелацијом великих сила уједно и расположењем и потребом нашег народа, а пошто смо ми у том погледу по самој природи ствари и ближе и скорије и поузданије извештени него или једна или друга влада: за то мислимо да би Ваша Светлост могла допустити и нама право, поднети свој образложен предлог за почетак покрета.

    У поузданом уверењу, да пристајање на ову нашу понуду не само да не би сметало слободном полету великих и племенитих замишљаја Ваше Светлости, већ да би то ново перо у крилима српског орла могло само оснажити му лет, – остајемо

    На Цетињу, 12. септембра године 1871.

    Вашој Светлости

    Одани:

    Илија граф Јанковић
    Машо Врбица
    Миша Димитријевић
    Д-р Лазо Костић
    Симо Поповић
    Милан Кујунџић
    Арх. Пелагић
    Ђока Влајковић, капетан
    Јово Ерцег Скобла
    За проф. Зору опуномоћен Јанковић
    За Јефта Гојковића опуномоћен Машо Врбица
    Ј. Сундечић
    За Ђорђа Војиновића, опуномоћем Ј. Сундечић
    Стефан Угринић

    (Види: Душан Вуксан, Један меморандум „Дружине за ослобођење и уједињење српског народа“ из године 1871, „Записи“, часопис за науку у књижевност, Цетиње, 1928, Књига II, Свеска 1-6)

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here