KО ЈЕ ХИТЛЕРОВ “СKАРФЕЈС” Ослободио Мусолинија, хтео да убије Тита, тврдио да је угушио Теслу, па завршио у МОСАДУ

Поделите:

“Хитлеров командос”, “нацистички Скарфејс”, “најопаснији човек у Европи”… надимци су који се везују за једног човека – Ота Скорценија. Овај немачки оперативац није имао исту судбину као и већина његових колега-убица. Скорценијеви злочини и хладнокрвна сналажљивост за овог суровог нацисту били су само одскочна даска за даљу каријеру.

Скорцени је човек за чије име се везује неколико невероватних догађаја који су обележили историју, како за време, тако и након окончања Другог светског рата.

Овај СС пуковник био је застрашујућа фигура: висок скоро два метра, са огромним ожиљком преко левог образа који је задобио током своје студентске каријере успешног мачеваоца, Скорцени је био један од оних људи чија сама појава утерује страх у кости.

Своје лидерске способности показао је већ 1938. године, у предвечерје анексије Аустрије од стране нацистичке Немачке. Наиме, он је са неколицином пријатеља заштитио тадашњег председника Аустрије Вилхелма Микласа од нацистичке руље. Овај чин дозволио је Скорценију да на мала врата уђе на политичку сцену Трећег рајха.

Након што се учланио у Вафен-СС, озлоглашену Хитлерову јединицу, Скорцени је ватрено крштење имао у нападу на Југославију 6. априла 1941. Након тога је учествовао у борбама на Источном фронту, где је рањен и враћен у Беч са одликовањем Гвозденог крста за исказану храброст. И баш тај моменат био је важан за Скорценијеву даљу каријеру.

Ослобађање Мусолинија

Због своје суровости, хладнокрвности, али и одличних стратешко-обавештајних способности, Скорценија пријатељ из СС снага препоручује за место команданта новоформираних специјалних јединица које су одговарале директно Хитлеру. Фирер га је одабрао и 1943. даје му компликован задатак: да се инфилтрира у Италију, дубоко иза непријатељских редова и ослободи фашисту Бенита Мусолинија, којег су италијанска влада и краљ Виктор Емануел ИИИ свргнули са положала премијера и бацили у затвор.

Са пробраним људством, од којег се захтевало да течно говори италијански језик, Скорцени је отпутовао за Рим. Наредна два месеца, Скорцени је са Италијанима играо игру мачке и миша покушавајући да лоцира Мусолинија. Није било лако ући у траг заробљенику, јер га је италијанска полиција константно премештала. Ипак, Скорцени је на крају путем немачких обавештајних канала и података које је сакупио добио информацију да се Мусолини налази недалеко од хотела “Kампо Императоре” на планини Гран Сасо у Апенинима. Мусолини је извучен, а Скорцени га је лично допратио у Берлин до Хитлера. Захваљујући овом успеху, Ото Скорцени унапређен је у чин мајора, а награђен је и орденом Витешког крста.

Свргавање Хортија и “Kоњићев скок”

Скорцени је познат и по операцији киднаповања сина регента Миклоша Хортија, како би Мађарска остала на немачкој страни у рату. Та операција је послала десетак хиљада мађарских Јевреја у концентрационе логоре. Међутим, ми га памтимо по томе што је 1944. руководио операцијом “Kоњићев кок”, познатијом као Десант на Дрвар, са циљем да се убије Тито.

Немачки команданти сматрали су да би Титово заробљавање довело до расула у југословенском покрету отпора. Након што су Тито и Врховни штаб лоцирани у Дрвару у Босни, почеле су припреме за операцију. Операција је почела 25. маја 1944. ваздушним и једриличарским десантом немачких падобранских јединица на Дрвар. Иако су партизани првобитно били збуњени врло брзо су консолидовали редове и пружили снажан отпор немачким падобранцима.

Тито и Врховни штаб у последњем тренутку успели су да се извуку из пећине у којој су били смештени. Операција је претрпела неуспех, а једино чиме су немачки падобранци могли да се похвале била је Титова униформа коју су заробили. Скорцени није лично учествовао у овој акцији, али је издавао наређења радио-везом са аеродрома који је био база за извођење операције.

У историјским списима постоје сведочења да је Скорцени био “ужаснут неспособношћу нациста и усташа у Југославији”, те да је и то био разлог због ког је одбио да директно учествује у акцији, већ је њоме руководио из базе.

Међутим, неуспех није претерано утицао на њега. Већ два месеца касније успешно је учествовао у спречавању атентата на Хитлера и гушењу побуне. Ипак, само је успео да одложи неизбежно. Рајх је ускоро пао.

Бег из затвора и нови живот

Предао се у мају 1945. године западним савезницима и провео је више од две године у затвору. Американци су имали информацију да је Скорцени организовао спасавање Хитлера, односно нису веровали да је фирер извршио самоубиство.

Скорценију је суђено је за немачке злочине током Арденске офанзиве, али је ослобођен оптужбе када је савезнички официр задужен за тајне операције сведочећи у његову одбрану изјавио да су се и савезнички војници у више наврата борили обучени у немачке униформе. Повезиван је са стрељањем већег броја заробљених америчких војника у Арденима. Иако се за далеко мање злочине тада ишло пред стрељачки вод, Скорцени је очигледно био исувише важно средство, те је остао жив. Задржан је у затвору из којег је побегао 27. јула 1948. године.

Управо у то време су почеле гласине о тајној организацији под именом ОДЕССА, коју су чинили бивши припадници СС-а. Они су организовали тајно пребацивање нациста у Шпанију и Јужну Америку. Иако никада није званично потврђено постојање ове организације, дуго се сумњало да је Скорцени њен оснивач.

Након филмског бега из затвора и вишемесечног скривања у немачким планинама, спретни Скорцени обрео се у фашистичкој Шпанији. Франков режим пружио је уточиште маси нацистичких зликоваца. Овде се Скорцени вратио свом првобитном занимању и отворио грађевинску фирму. Уз помоћ веза са профашистичком владом, бивши командант елитних Хитлерових јединица постао је мултимилионер.

Бурне године Скорценија нису се овде завршиле. Своје способности и искуства из Другог светског рата ставио је у службу аргентинског диктатора Хуана Перона, а једно време био је и консултант египатском председнику Гамару Насеру. Током свог боравка у Египту, Скорцени је обучавао арапске борце, укључујући и Јасера Арафата. Треба рећи и да је Скорцени живео неко време и у Ирској, где је повезиван са терористичком групом ИРА. Приписује му се и главна улога у пребацивању СС војника у Јужну Америку, као и спасавање злочинца Ариберта Хајма, познатог под надимком “Доктор смрт.”

Рад у Мосаду

Британски “Телеграф” је у неколико наврата писао да је Ото Скорцени од озлоглашеног нацисте постао плаћени убица за израелску тајну службу Мосад.

Kако тврди Рафаел Ејтан, бивши члан Мосада који је водио акцију проналаска и хапшења Адолфа Ајхмана, једног од најсуровијих егзекутора Трећег рајха, “Хитлеров командос” није тражио новац, већ да га ловац на нацисте Симон Визентал скине са листе ратних злочинаца. Ипак, чак ни Мосад није могао то да му обезбеди, па су зато обавештајци лажирали Визенталово писмо у којем он наводно потврђује брисање Скорценијевог имена са списка, и тако га преварили.

Према обавештајним подацима, Скорцени је 1962. године ликвидирао бившег нацистичког научника који је радио на развоју ракетног програма, Хајнца Kруга. У време када је нестао у Минхену, Kруг је радио на ракетном програму за египатску владу. Дуго се веровало да је постао мета Израелаца, а данас израелски лист “Харец” тврди да га је ликвидирао Скорцени и то по наредби Мосада. Страхујући за живот, Kруг је након телефонских и писаних претњи смрћу, ангажовао Скорценија, не знајући да ће му његов телохранитељ доћи главе. Он га је убио у шуми, где су отишли да на миру разговарају, а тела се решио посувши киселину по њему.

Теорије завере и шокантни мемоари: “Американци су ме намерно пустили, убио сам Теслу!”

Ото Скорцени у својим мемоарима пише да је 1948. из америчког заробљеништва побегао тако што је, по његовом мишљењу, “сувише лако украо униформе њихових војника” и тако прерушен успео да се извуче. Скорцени је написао да сматра да су га Американци намерно пустили, али не наводи разлог за ту тврдњу.

У својим сећањима Скорцени пише да је лично убио Николу Теслу, угушивши га јастуком. Ову сумњиву тврдњу нациста поткрепљује причом да је више пута подморницом долазио и искрцавао се у Америку, а да је те 1943. неометано успео да се домогне америчког тла и убије српског научника у његовој хотелској соби, на божићно вече у Њујорку. Ипак, мало ко верује у ову Скорценијеву тврдњу, која је апсолутно непоткрепљена доказима, те и даље преовладава мишљење да је Тесла умро природном смрћу.

Што се Скорценијеве смрти тиче, овај сурови нациста умро је 1975, а постоје две верзије: прва да је погинуо у саобраћајној несрећи, а друга, распрострањенија теорија, каже да је преминуо од рака кичме у свом кревету. У тренутку смрти био је мултимилионер.

На сахрани Хитлеровог најопаснијег човека скупили су се нацисти са свих страна света. Тридесет година након Другог светског рата у историјским списима остало је забележено да је 500 бивших немачких војника салутирало Скорценијевом сандуку нацистичким поздравом.

 

Blic

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here