Коцкање у средњовековној Србији

Поделите:

Људи средњовековне Србије нису били имуни на коцкање. Термин којим се коцкање називало у средњовековној Србији гласио је “зар”. Овај сегмент средњовековне свакодневице био је под строгом осудом црквених власти.
Коцкање се третирало као преступ потпуно изједначен са блудничењем и пијанством.
За коцкање су коришћење коцкице за бацање, али и табле са играма: шах и даме (на српскословенском “тавлија”). Коцкање је било забрањено и обичном свету и свештеним лицима. Друштвени углед коцкара био је јако неповољан и оспораван.
Народ који би био ухваћен у коцкању био би изопштен из цркве, док би свештена лица остајала без својих звања и положаја.
Чак је и само посматрање коцкања бивало забрањивано.

Како је за овај вид врло ризичне забаве била потребна и срећа, средњовековни коцкар се није либио ни да прибегне враџбинама: у средњовековној Србији за срећу у коцкању користило се гавраново срце као амајлија.

Призор са фреске из манастира Лесново (задужбине Душановог велможе деспота Јована Оливера у данашњој Македонији) приказује тројицу војника који маказама секу Христову одећу, пошто су је претходно коцкањем разделили. Цео призор се дешава у часу Христовог разапињања на Голготи.

 

View this post on Instagram

 

Људи средњовековне Србије нису били имуни на коцкање. Термин којим се коцкање називало у средњовековној Србији гласио је “зар”. Овај сегмент средњовековне свакодневице био је под строгом осудом црквених власти. Коцкање се третирало као преступ потпуно изједначен са блудничењем и пијанством. За коцкање су коришћење коцкице за бацање, али и табле са играма: шах и даме (на српскословенском “тавлија”). Коцкање је било забрањено и обичном свету и свештеним лицима. Друштвени углед коцкара био је јако неповољан и оспораван. Народ који би био ухваћен у коцкању био би изопштен из цркве, док би свештена лица остајала без својих звања и положаја. Чак је и само посматрање коцкања бивало забрањивано. Како је за овај вид врло ризичне забаве била потребна и срећа, средњовековни коцкар се није либио ни да прибегне враџбинама: у средњовековној Србији за срећу у коцкању користило се гавраново срце као амајлија. Призор са фреске из манастира Лесново (задужбине Душановог велможе деспота Јована Оливера у данашњој Македонији) приказује тројицу војника који маказама секу Христову одећу, пошто су је претходно коцкањем разделили. Цео призор се дешава у часу Христовог разапињања на Голготи.

A post shared by Svetkovina (@svetkovina) on

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here