Колико деце су побили усташки кољачи

Поделите:
На најмонструознији, најсвирепији начин убити око 75.000 деце, просечне старости од 6,5 година, и данас величати и славити такву државу, величати њена крволочна знамења, величати такве злочине геноцида и злочинце који су то чинили, могу само болесни, скроз болесни умови. А то се данас све видније испољава у Хрватској. Мржња Срба и свега што је србско све је израженија. И то у готово свим слојевима хрватског друштва: од оних најнижих па до највиших, до врхова власти. Ако се председница слика са усташком заставом испред себе, а бивши председник каже да у Јасеновачком логору није било убијања, да је то био обичан радни логор, онда ту здрав ум нема шта да тражи.

Па смо одлучили да подсетимо на неке чињенице, и то кад су злочини Независне Државе Хрватске над децом у питању.

Користећи податке из више извора, као и податке из књиге „Били смо деца: Јасеновац – гробница 19.432 девојчице и дечака“ Драгоја Лукића, објављене 2000. године, подсећамо да је у Независној Држави Хрватској, за време Другог светског рата, а према подацима који још увек нису коначни, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година.

Од тог броја, 14.528 деце води се као жртве рата, а над 60.234 детета извршен је најтежи облик геноцида – 32.054 су дечаци, 28.012 су девојчице.

Највише је убијено србске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске 3.710 и хрватске – 2.289 деце. За 273 деце није утврђена национална припадност.

По више од хиљаду разних стратишта широм Независне Државе Хрватске убијено је 37.139 деце.

У бројним хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 детета. Само у Јасеновачком логору убијена су 19.432 детета.

У офанзиви немачких фашистичких трупа и хрватских усташких фашиста, њих око 40.000, на Козару, у пролеће 1942. године, српски народ тог подручја убијан је или на лицу места или одмах након заробљавања. А велик део народа усташе су отерале у Градину, на десној обали Саве, и ту их поклале или маљевима побиле. Многи су отерани у Логор Јасеновац и ту побијени.

Са Козаре је тада отерано у концентрационе логоре  или на рад у Немачку преко 68.500 Срба.

Из 219 козарских села и градова убијено је и на друге начине уморено више од 11.000 деце. Најмлађа су била у пеленама и колевкама, а најстарија су имала 14 година. Њих 1.195 било је од неколико дана до неколико месеци старости. Просечна старост 11.194 убијених дечака и девојчица била је 6,5 година. Од тога је убијено: србске деце – 10.775, ромске – 310, муслиманске – 73, јеврејске – 15, хрватске – 12, а за деветоро деце није утврђена националност.

Деца у НДХ најсвирепије су мучена и убијана по логорима у Јасеновцу и околним местима која су била у саставу тог логора: Стара Градишка, Јабланац, Млака, Уштица, затим у Горњој Ријеци, Јастребарском, Сиску, у транспортима, по загребачким болницама и прихватилиштима, по Славонији и Мославини, у логору Старо Сајмиште код Земуна…

И шта после овога рећи? Ништа. Јер не вреди. А Европска унија, чија је Хрватска најмлађа чланица, нит ромори, нит говори. Што значи да се ЕУ слаже са терором над оно преосталих Срба у Хрватској. Само је озбиљно питање: докле ће то трајати и шта би се могло из тога изродити?

Јер очигледно је да баук фашизма (са старим, али и новим, савременим садржајима) кружи Европом. А ЕУ не схвата да су сада и њена деца у питању.

Звали су га фра – сотона
Picture

На слици фра мирослав филиповић у затвору 1946

Мирослав Филиповић (Јајце, 5. јун 1915 — Загреб, 1946) је био фрањевац, усташа, једно време командант логора Јасеновац и логора Стара Градишка.Војни суд Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине

Логораш, Егон Бергер, је овако описао звијерства почињена у Јасеновцу, од стране једног од усташких команданта логора, фра Филиповић-Мајсторовића:

“Свећеничко лице фра Мајсторовића, обученог у елегантно одијело, нашминканог и напудраног, у зеленом ловачком шеширу, са насладом је посматрало жртве. Пришао је ђеци, чак их је и помиловао по глави. Друштву се прикључио Љубо Милош и Ивица Матковић. Фра Мајсторовић рече мајкама сада ће бити крштење њихове ђеце. Одузели су мајкама ђецу, а дијете које је носио фра Мајсторовић у својој ђечијој невиности миловало је нашминкано лице свога убојице. Мајке, избезумљене, уочиле су ситуацију. Нуде своје животе тражећи милост за малишане. Двоје ђеце су метнули на земљу, док је треће бачено као лопта у зрак, а фра Мајсторовић, држећи у руци бодеж окренут према горе три пута је промашио, док је четврти пут уз шалу и смијех, дијете остало натакнуто на бодеж. Мајке су се бацале по земљи чупајући косе а кад су почеле страховито викати, усташки стражари 14. осјечке сатније одвели су их и ликвидирали. Кад је све троје ђеце тако свирепо страдало, три двоножне звијери су међусобно давали новац, јер изгледа да су се кладили тко ће прије натакнути дијете на бодеж. “

Picture

На слици усташки злочинац Љубо Милош
Јадовно
Поделите:

2 Коментари

  1. Администратор, контролор коментара врши цензуру коментара. Коментари који подвлаче сарадњу усташа и комуниста током другог светског рата у НДХазији се одбацују као дуплирани коментари.
    Да ли о знаћи да је контролор коментара постао државни цензор или то ради волонтерски.
    Да ли на овом сајту забрањено да се говори о Мартовским преговорима партизана, усташа и немаца 1943.год..
    Да ли је на овом сајту забрањено говорити да је Крлежа седео у Усташком Загребу до Хитлеровог пораза под Стањинграду, до пролећа 1943 год..
    Да ли је на овом сајту забрањено говорити да су Брозова жена Херта Хес и њихов син Миша Броз живели у усташком Загребу до пролећа 1943 год., а Миша је остао у Загребу и даље а да му ништа није фалило.
    Дајте да знамо шта је дозвољено а шта је забрањено. Да ли је то уведена цензура или је потребна аутоцензура.

    • нема цензуре. ви сте нешто погрешили у слању коментара. пошаљите поново коментар слободно

      админ

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here