Комунисти 1944: Морамо економски уништити оне чије смо рођаке ликвидирали!

Поделите:

ТРАГАЈУЋИ за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике Плане описују како кале комунисте на масовним стрељањима.

“Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде… Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност, мржња према непријатељу – изражава се ту најбоље. Ко не може да убије непријатеља, тај тешко и скоро никако не може бити комуниста”, пише у допису.

– Нова истраживања нам непрестано доносе документе који говоре о револуционарном терору после октобра 1944. Они су најубедљивији одговор онима који непрестано говоре о ревизионизму – каже Девић. – Знамо да је у Великој Плани, месту где је овај документ настао, највеће стратиште стрељаних 1944. на месту где је сада школско игралиште, па унуци играју фудбал над костима својих дедова.

Међу документима нађен је и допис Воје Косовца из Плане, од 31. октобра 1944. У њему се, између осталог наводи: “Оне, за које народ одобрава да се ликвидирају, ликвидирамо ноћу, са лепо одштампаном пресудом. Родбину обавештавамо да смо их послали за Београд… Шта ћемо са конфискацијом имања ликвидираних? Сматрам да ће нам они чије смо синове и рођаке ликвидирали бити – увек непријатељи. Због тога би морали економски их уништити, јер ћемо их тако сасвим онемогућити…”

Историчар Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за тајне гробнице, каже да ови документи потврђују њихове досадашње налазе:

– На основу њих се јасно види да убиства нису била плод анархије и самовоље, већ добро изрежирана од највиших партијских инстанци – каже Цветковић.

 

ИЗВЕШТАЈ ЗА МЛАДЕНОВАЦ

ДЕВИЋ је нашао и извештај Озне за Младеновац у ком се описује како су у ноћи 23-24. октобра 1944. повели 10 осуђеника на стрељање. Тројица су се одвезала и почела да беже. Ознаши су припуцали, али их нису стигли. И преостали, иако везани, покушали су да беже, па су ликвидирани. “После ликвидације смо дотерали кола и ликвидиране однели на стрелиште, а крв са улице опрали”, стоји у допису.

Новости

Поделите:

1 коментар

  1. Заглупљени и опсењени „српски“ аустромарксисти, комунисти- интернационалисти доследно су спроводили антисрпске одлуке комунистичких интернационалних конгреса и земаљских конференција и резолуција, да на линији отвореног дефетизма разбију српску целину и неблагодарну државу Краљевину Југославију. Заоштравали су несугласице између појединих покрајина, стварали од њих раздоре, изазивали мржњу једних према другим , да би их довели до најоштријих сукоба у трагичном ХХ столећу, када је цео цех платио обезглављени, обесправљени, потлачени и понижени несрећни српски народ. Србе су таксирали као „великосрпске хегемонисте“ а Краљевину Југославију као „тамницу народа“ коју треба срушити. Стога су подржавали сваки деструктивни покрет сеператистичких фракција и извесних мањинских терориста, крвавих непријатеља нашег државног и народног јединства.

    У овом контексту, само за ову сврху, цитирали бисмо дело Моше Пијаде које је објавио под насловом „Историјски архив Комунистичке Парије Југославије, Том II, Конгреси и земаљске конференције КПЈ 1919/1937“, где између осталог, стоји:

    Стр. 110-111: „Комунистичка партија је дужна да се одлучно бори за право самоопредељења свих нација до отцепљења, да би стекла поверење широких маса угњетених нација и нас тај начин проширила свој револуционарни фронт.

    Југославија је многонационална држава у којој се српска нација јавља као владајућа. Империјалистички режим владајуће српске буржоазије заснован је на политици националног угњетавања и економског исцрпљивања несрпских нација…

    Империјалистичка политика владајуће српске буржоазије изазвала је сасвим оправдано силно незадовољство код свих несрпских нација. И то незадовољство дошло је до изражаја у формирању националних покрета у Хрватској, Словенији, Македонији, Војводини и Црној Гори…

    КПЈ је једина партија у Југославији која се најдоследније бори за неограничено право самопредељења до отцепљења од данашње државе…“

    Стр. 153: „У Црној Гори, која је после рата помоћу француског и енглеског империјализма лишена своје државне самосталности и присаједињена држав СХС, спроводи великосрпска буржоазија дивљачки окупаторски режим и пљачка сиромашно сељаштво ‘братске’ Црне Горе…“

    Стр. 154: „С империјалистичким уговорима о миру остала је после рата и око трећина албанског народа под владавином великосрпске буржоазије, проти којег она спроводи исти угњетачки режим као и у Македонији…

    На мађарској територији у Cеверној Војводини, анектираној Југославији Тријанонским уговором о миру, спроводи великосрпска буржоазија такође своју денационализаторску политику…“

    Стр. 162-163: Партија треба да концентрише борбу радничке класе, сељаштва и угњетених нација пре свега против главног непријатеља, хегемонистичке буржоазије и њене војне монархије.

    У борби против њеног режима националног угњетавања у првом реду треба да стоји наша Партија у самој Србији, где је база хегемонистичког режима, признајући отворено право на отцепљење и право на оружани устанак против националног угњетавања, и проповедајући и сама указујући систематску помоћ покретима угњетених нација…

    Будући да масе народа теже ка отцепљењу, добила је парола самоопредељења до отцепљења у последње времењ нарочито актуелни значај, и конкретизовање ове наше пароле значи најпуније помагање свију акција маса које воде ка образовању независне Хрватске…

    За независност Хрватске бори се наша Партија без икаквог услова или резерве…

    Партија ће најпуније помагати све акције маса које воде к образовању независне Црне Горе…

    Партија изјављује солидарност револуционарних радника и сељака осталих нација Југославије, а пре свега Србије, с македонским национално-револуционарним покретом, препорођеним у лицу ВМРО (об) Унутрашње македонске револуционарне организације (уједињене) и позива радничку класу да свестрано помаже борбу за независну и уједињену Македонију.

    Партија изјављује солидарност револуционарних радника и сељака осталих нација Југославије, а пре свега Србије, с албанским национално-револуционарним покретом у лицу Косовског комитета и позива радничку класу да свестрано помаже борбу раскомаданог и угњетеног албанског народа за независну и уједињену Албанију.
    Признајући мађарској националној мањини у Северној Војводини право на отцепљење и борећи се против свију врста националног угњетавања над војвођанским Мађарима и Немцима…“

    Стр. 261: „Нарочито је тежак положај радних маса хрватских, словеначких, македонских, црногорских, као и народних мањина албанских, њемачких, и мађарских. Они су двоструко тлачени и израбљивани: како од стране ‘домаће’ буржоазије и ‘домаћих’посједника, тако и од српских. Стварање версајске Југославије, тј. Окупација Хрватске, Далмације, Словеније, Црне Горе, Македоније, Косова, Босне и Војводине од стране српских трупа, значи, с једне стране, пљачкање радних маса ових крајева…“

    Стр. 265: „У борби за право на самоодређење морају се радни сељаци још данас борити за ове непосредне захтјеве:

    за безодвлачно враћање земље отете албанским и македонским сељацима;

    за безодвлачно враћање шума и пашњака које су отели српски капиталисти и велепосједници опћинама Македоније и Косова и племенима Црне Горе;

    против пореског пљачкања становништва у несрпским крајевима;

    против насилног посрбљавања, за национални језик у школи, на суду и у војсци у крајевима насељеним Македонцима, Словенцима, Албанцима, Нијемцима, Мађарима и Румунима;

    против принудног учења српског писма у хрватским школама и на српском (екавском) дијалекту у црногорским и и хрватским школама;

    за прогон српским окупатора, српски трупа, чиновника и жандарма, као и српских четника из Хрватске, Словеније, Далмације, Војводине, Босене, Црне Горе, Македоније и са Косова;

    против служења у војсци Хрвата, Словенаца, Албанаца, Црногораца, Мађара, Нијемаца итд. изван њиховог завичаја…“

    Стр. 369: „Треба ставити ван снаге све законе којима се спутава слободан развитак несрпских народа; укинути вјештачку расподјелу државе на бановвине; дозволити слободно дјеловање свим хрватским, словеначким, македонским и албанским културно-просвјетним и другим националним друштвима и установама; истјерати из Хрватске и из других национално неравноправних земаља све окупаторе, колонизаторе и носиоце великосрпске хегемоније; дигнути забрану истицања хрватске и других националних застава, амблема и натписа…“ (Види: Моша Пијаде, Истотијски архив Комунистичке партије Југославије, Том II, Конгреси и земаљске конференције КПЈ 1919-1937, Београд, 1949).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here