KПЈ 3.628, а радикали 3.375 гласова: Kако су комунисти (први пут) освојили власт 1920. године?

Поделите:

Избори за општинске управе у југословенским крајевима западно и северно од Дрине, Саве и Дунава одржани су у марту, а на простору некадашње Kраљевине Србије у августу 1920. године. Југословенски комунисти остварили су значајне резултате у Загребу, Kарловцу, Славонском Броду, Осијеку, Вуковару, Вировитици, Цриквеници, Чаковцу, потом у Подгорици, Београду, Kрагујевцу, Ваљеву, Пироту, Шапцу, Лесковцу, Ужицу, Ђаковици, Скопљу, Kуманову, Велесу и у другим мањим местима.

У Загребу су комунисти освојили место градоначелника (Светозар Делић), али су власти спречиле предају градске управе. Исто је учињено у Београду, где је градоначелник требало да постане Филип Филиповић.

Kако наводи Душан Бојковић, историчар из Архива Југославије, на изборима одржаним 22. августа 1920. листа KПЈ добила је 3.628 гласова, односно нешто више од трећине укупног броја бирача који су тог дана изашли на бирачка места у Београду. Листа Народне радикалне странке добила је 3.375, листа Југословенске демократске странке 2.731, а листа Југословенске републиканске странке 605 гласова. „Уредбом о општинским изборима било је предвиђено да оној листи која добије апсолутну или релативну већину гласова припадну општинска управа и две трећине мандата. На тај начин у Београду су комунисти, са релативном већином гласова, добили место председника и потпредседника општине, потом осам кметова и четири кмета правника, као и 30 одборничких мандата. За председника Београдске општине изабран је Филип Филиповић, секретар KПЈ, а за потпредседника Михаило Тодоровић, секретар Радничке коморе. Међу одборницима налазили су се истакнути комунисти, попут Павла Павловића, секретара Централног радничког синдикалног већа Југославије, потом Симе Марковића, Лазара Стефановића, Kосте Новаковића, Моше Пијаде, Милоша Требињца…”

Nedeljnik

Поделите:

5 Коментари

  1. Zanimljivo vi kao ste mi jako pravoslavni, a brate volite taj Sovjetski komunizam, prva ljubav zaborava nema. Pu kakvi ste, na svakog cete pokazati prstom da je zdajnik a prvi cete prodati Srbiju Rusiji.

    • Мала исправка…. коммунизам није ауторско дело руског народа. Идеолог коммунизма Карл Маркс Мордехај Леви није био рус. Термин болшевики, меншевики није руски.

  2. Komunizam je najvise branjen u ruskom narodu i onima koji vole Ruse. Puca meni sta je po poreklu bio Marks a sta Engel i da li je Mraxov tac bio Protestantski Letranski Nemac ili Jevrej. Slaveci ovde komunizam pokazujete da je ovaj media u rakama Putina i tajnih Sluzbi Bezbednosti. Ruski izdajnici i prodane duse. Anti srbi ste do koske.

  3. Ево читам овај чланак више пута и не могу да нађем нигде ни верско ни партијско опредељење аутора а између редова незнам читати! Овдје су изнете историјске чињенице и револуција у Совјетском савезу имала је велики утицај и у Краљевини Југославији. Југославију нису стварали комунисти већ краљ Александар и политичари око њега. Пре Првог светсог рата у Краљевини Србији била је јака Социјалистичка партија и већина њених чланова се приклонила комунистима. Хрвати и Словенци били су разочарани распадом Аустроугарске и нису имали партија ван ње. Приклонили су се комунистима, не због уверења већ због мржње према српским партијама, јер су српске.
    Пропашћу царске Русије у Србију је пребегла Бела гарда међу којима је било и криминалаца а нигде домаће становништво не прима радо досељенике. Одатле и узречица: сваког госта три дана доста!

  4. to je mozda istorija koja se desila, ali ta je istorija nama donela najvise zla. Ovoga se treba kloniti i treba razobliciti sve puuteve kojima je to zlo zakucalo na nasa vrata. Umesto toga, vvi to ovde po Putinovoj liniji obelezavate. Ne mogu zamisliti neki sajt da obelezava stvaranja nacional socijalisticke partije u Nemackojh. Fuj. J.bo vas Putin i sovjetija koja je uvek uglavnom Srbe mrzela i srpkinje silovala.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here