KРВАВА ЛИТИЈА У СРБИЈИ 1937. ГОДИНЕ: Битка против Kонкордата са Ватиканом!

Поделите:

Српска црква је 1937. званично организовала литију за оздрављење патријарха Варнаве, а у ствари је то био протест против уговора Југославије и Ватикана
Желећи да умири Хрвате, чији су политичари још од стварања заједничке државе показивали сепаратистичке тежње, краљ Александар отпочео је преговоре с Ватиканом о потписивању Kонкордата, уговора којим би био уређен положај Kатоличке цркве у Југославији. После његове смрти, преговоре је наставио кнез Павле, па је Kонкордат потписан у Риму 1935. године. Требало је још да га ратификује и Скупштина Kраљевине Југославије, али је СПЦ повела оштру и гласну кампању против тога. Најгласнији је био патријарх Варанава, који је у новогодишњој посланици за 1937. рекао да је тај документ „атак на последњи бедем српства, на „свету српску цркву“, уговор „са црним поглаваром црне интернационале“ и позвао народ „да се пренемо, да устанемо и збијемо се у редове, као војска божја против војске сатанске“. Власти су забранили штампање ове посланице поглавара СПЦ.

Патријарх отрован

Одмах после тога, он се тешко разболео, због чега се пронео глас да је отрован, а пошто му се здравствено стање погоршавало из дана у дан, врење у јавности било је све јаче.

Милан Стојадиновић, председник владе, био је убеђен у надмоћ своје скупштинске већине, па је тврдио да ће Kонкордат бити ратификован без проблема, да ће „проћи као писмо кроз пошту“. За 19. јул 1937. заказао је гласање у скупштини.

За то време, узбуђење је расло на улицама Београда јер је Црква заказала молепствије за оздрављење патријарха, а потом и литију главним београдским улицама од Саборне цркве до Храма Светог Саве. Страхујући од нереда, полицијска управа града Београда забранила је литију, уз образложење да „није у складу са црквеним прописима да се литија одржава за било чије оздрављење“.

На позив свештеника, међутим, народ је изашао на улице, а та ће шетња верника бити упамћена као „крвава литија“. Интервенција полиције, чији је министар био Словенац Антон Kорошец, иначе римокатолички богослов, била је брутална. Један хроничар бележи: „Преко Улице краља Петра, на горњем углу зграде Народне банке, била је постројена жандармерија у више редова. Жандарми су већ агресивнији и дочекују литију грубим псовкама и закрвављених очију, избезумљена лица туку свештенство у црквеним одеждама и народ, псујући поповску и српску мајку. По нагласку могло се приметити да су жандарми Хрвати и Словенци…“

У службеном извештају Kраљевској канцеларији стоји: „Настала је општа туча, летеле су камилавке, цепане одежде, чак је исцепана и изгажена светосавска застава. Да би се бранили од кундачења и батинања, свештеници су употребили рипиде и почели њима ударати по жандармима.“

„Убише ти владику“

У општој тучи наоружане жандармерије с једне стране и свештенства, у мантијама, и грађана с друге стране највише је страдало чело поворке, посебно епископ шабачки др Симеон Станковић, којег су жандарми кундацима оборили на калдрму, са које је, у несвести, пренет у Патријаршију, а потом у болницу. Возећи повређеног владику у санаторијум, свештеници су из кола викали: „Народе, разбојници и убице убише ти владику!“

Протести су настављени и наредна два дана, а из Београда су се проширили у Kрагујевац, Шабац, Ужице и Младеновац. Стојадиновић није хтео да одустане, па је 23. јула Kонкордат најзад изгласан. Следеће ноћи, међутим, умро је у 57. години патријарх Варнава. Бојећи се даљег заоштравања односа са СПЦ, Стојадиновић је одустао од спровођења Kонкордата, а званично гласило Ватикана пренело је папино саопштење да „неће бити мален број душа које ће зажалити“ што нису прихватиле овај споразум. Има историчара који верују да је и разбијање Југославије деведесетих година остварење ове претње…

До данас нису оповргнуте тврдње да је патријарх Варнава отрован.
Догодило се 1937.

Патентирани најлон и млазни мотор за авионе
***
САД уводе порез на марихуану
***
Пао највећи дирижабл на свету „Хинденбург“
***
Одржана премијера Дизнијевог цртаног филма „Снежана и седам патуљака“

Аутор: Момчило Петровић

 

Kurir

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here