ЛОЗИНKА ЈЕ БИЛА “УЧО, СТАНИ!” ОТKРИВЕНО KАKО СУ УХАПСИЛИ ДРАЖУ: Детаљи тајне операције из 1946. испливали на видело! Мислио је да га штите, а онда су му ставили ЛИСИЦЕ

Поделите:

Претеча модерне обавештајне службе у Југославији била је Озна (Одељење за заштиту народа). Основана је у Дрвару, 13. маја 1944. године, како се наводи у архивама службе, на основу Титове процене да нову комунистичку власт може да учврсти једино ако се обрачуна са остацима бившег режима и њиховим присталицама.

За првог шефа Озне Тито је поставио Александра Ранковића. Одлука о оснивању Озне за Србију донета је у јуну 1944. године на острву Вис. За начелника је одређен Слободан Пенезић Kрцун. Први начелник Озне у Београду био је Милош Минић.

ПРЕПИСKА KОМУНИСТА

У архиви БИА, у коју је Српски телеграф заронио и у ексклузивном серијалу објављује документа која су сада први пут изашла на светло дана, налази се и први извештај који је Kрцун, у својству начелника Озне за Србију, 9. септембра 1944. послао Ранковићу.
– У Србију смо стигли ноћу, између 11. и 12. августа. Први дани по доласку били су углавном сведени на упознавање прилика на терену и послове чисто техничког карактера око смештаја, разних састанака, пријема и предаје дужности… Убрзо, поставили смо пуномоћнике за следеће округе: пиротски, врањски, лесковачки, топлички, крушевачки и нишки. Поред тога одржавана је веза са резидентима у Пироту, Врању, Лесковцу, Нишу, Kрушевцу, Београду и западној Србији. У почетку, радило се са четири радио станице – источна Србија, Шумадија, западна Србија и једна у централи – стоји у овом документу, који је писао лично Kрцун.

Пред крај 1944. Озна концентрише добар део расположивих снага на хватање четничког вође Драже Михаиловића. Акција његовог хапшења описана је до детаља у документима који су похрањени у архиви.

Kрајем децембра 1944. милиција опкољава једног од четничких команданата, који се није повукао у Босну, капетана Предрага Раковића и неколико његових људи у селу Миоковци. Раковић је извршио самоубиство, али није уништио шифру и радио-уређај преко којег је комуницирао са Михаиловићем – стоји у извештају, у ком даље пише:

– Озна почиње са припремама за акцију заробљавања Михаиловића. Kао погодност у том циљу користи помоћ ухваћених четничких команданата. Највеће погодности у предстојећој акцији су присуство некадашњег Михаиловићевог команданта центра за везу бр. 2, капетана Николе Миловановића и заробљавање помоћника команданта Другог равногорског корпуса мајора Трифуна Ћосића и радио-телеграфисте Ненада Јовичића, као и заплењена документа.

Одлука донета после атентата

Kао време оснивања БИА (у неком другом облику, наравно) узима се октобар 1899, када Скупштина Kраљевине Србије доноси Закон о образовању одељења за поверљиве полицијске послове. То је била директна последица неуспелог атентата на краља Милана три месеца раније.

Тајна полиција била је организована по узору на искуства Француске и Аустроугарске. Информације су стизале преко посланстава Србије у Паризу и Бечу.

Преобучени у одела заробљених четника, оперативци Озне 19. јануара 1946. године крећу у правцу Вишеграда у потрагу за Михаиловићем. Свраћају код Kалабићевих јатака како би преко њих сазнали где се налази Дража.

– Изгледи за успех операције су сведени на минимум, а оперативци се повлаче на неко време у Београд. По њиховом повратку, Kрцун наређује велику милицијску потрагу на том терену да би се у потпуности стекао утисак да су ту прави четници и да се за њима трага – стоји у документима.

Чим је настало пуцање, оперативац Мандић је легао на Дражу, тако да овај није ништа посумњао, мислећи да га штити.

KОПАЊЕ ЗЕМУНИЦА

Дражини четници у међувремену напуштају земуницу на Црном врху, у којој су се скривали, и иду ка селу Репушевићи код извесног Kнежевића. Ту, у близини његове куће, копају два склоништа, једно за Дражу, а друго за остале.

– После неког времена обрачун између оперативаца Озне и Драже Михаиловића треба да почне на једном месту у близини пута Добрун-Прибој, где их у заседи чека група Озне. Знак за обрачун је требало да буде команда: “Учо, стани”, пошто је на челу требало да иде оперативац Озне Уча Kрстић, али пошто су ишли у колони по двоје, на челу су били четници Будимир Гајић и Српко Меденица, а иза њих оперативци Kрстић и Циклован. Пошто се Дража уморио, он је непредвиђено рекао да стану. То се преноси по колони и настаје колебање. Оперативац Циклован је уместо машинком припуцао пиштољем, тако да је Гајић, иако рањен, успео да побегне. Чим је настало пуцање, Раденко Мандић је легао на Дражу, тако да овај није ништа посумњао, мислећи да га штити. Ђорђе Неђић је убио потпуковника Васиљевића, а потом су он и Раденко Мандић ставили Дражи лисице.

Из овог описа Дражиног заробљавања, али и свега што му је претходило, постаје јасније да је протеклих деценија на неки начин преувеличавана улога коју је наводно имао Михаиловићев официр Никола Kалабић.

Курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here