Милан Челик: ОД ЦИЈЕ ДО СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Поделите:

 

 

(ПРВИ ДЕО)

Свестан сам да сам узбуркао емоције неких читаоца на сајту Видовдан и донекле их разумем. Одакле се Милан Челик сад јавља са неким тврдњама а не даје нам потпуну слику? То је питање које постављам и ја сам, јер видим да се то врти у мислима оних који ме критикују. И зашто сад Милане?

Покушаћу да одгонетнем та питања јер то што ви питате сам ја себе већ одавно питао. Као прво, ја сам врло уздржан по природи и нисам хтео да нападам Деретића док нисам себе убедио шта је тог човека довело да се бави тим послом кад му то није струка и шта се крије иза његовог рада. Када сам видео да сад постоји кампања за деретићеву политичку делатност, сва сумња да се тај човек бави кривотворењем српске историје из незнања је пала у воду. Ово је огромна тема и ја сам се уздржавао да иступим у јавност јер сам имао намеру да о томе напишем књигу. Сада сматрам да Срби неемају времена да чекају на такву књигу и да морам ово да износим у чланцима а поносан сам на то што ми је за то овај угледан сајт понудио услове.

Активан сам посматрач америчке политичке сцене још из доба вијетнамског рата, тј. од шездесетих година прошлог века. Можете замислити колико се тога могло научити у суседној Канади где сам живео са приступом свим америчким медијама. Сукоб и такмац са Совјетсским Савезом ми је посебно привлачио пажњу а наравно и судбина наше старе домовине Југославије која је конаачно нестала кад Американцима више није била потребна. Нисам изоставио да пратим ни улогу утицајних верских, етничких и других фактора у свим тим процесима. Све је то било фасцинантно и поучно али сам схватио да је оно што је доступно обичном човеку само шпиц леденог брега и да се сви доступни индиктори морају хипотетички пројецирати у више праваца како би се истражили могући смереви кретања политике. Другим речима од доступног материјала се сачине модели па се онда одбаце они модели који се не уклапају у потребе креатора политике.

Био сам и посматрач цене злата и како се манипулисало са њим. Још за време апартхејда, највећи призвођач злата је била Јужноафричка Унија а на другом месту је био Совјетски Савез па је Америка имала потребу да манипулише ценом злата јер је СССР редовно продавао огромне количине злата како би куповао пшеницу потребну за исхрану свог становнштва. На јужноафричкој сцени, и у апартхејду и у прокомунистичком црначком вођству, се назирала једна иста бела етничка елита. Да би Америка задржала светску контролу над златом, црнци нису смели да победе апартхејд и то је омогућено тек кад се распао СССР. И Варшавски пакт и апартејд су ликвидирани у истој 1990-ој години. Због ограниченог простора нисам у стању да наводим више примера. Шта то све значи? То значи да се Америка служи свим могућим полугама и средствима да се одржи на престолу светске хегемоније и доминације. Слабо верујем да ће ико ко посећује овај портал у то да посумња или да поверује у фер плеј демократских процеса. С обзиром да смо ми доста већ научили од њиховог експериментисања на нашој белој српској кожи, а то су све исто осетили и народи са другим бојама коже пре нас, потребно је да продремо у суштину тих процеса и без увида у архивске документе који те радње пројектују и иницирају.

Пошто сам још у раној младости у џудо спорту научио да противника треба поразити његовом собственом снагом, није ми било чудно кад сам уочио да се Америка баш тим и бави. Још 1918 годинее се Америка са својим савезницима борила против црвених Руса белим Русима и на крају оставила очајне белогардејце да просе по улицама Шангаја и другим градовима света. Није ни чудо што је Солжењицин морао у Америци да живи иза америчке бодљикаве жице након што је критиковао совјетску бодљикаву жицу у својим књигама па се на крају ипак вратио кући. Да скратим, навешћу два израза из америчког политичког лексикона. “War by Proxy” и “Fighting Asians with Asians”. Прво значи рат посредством других а други израз значи борити се Азијатима против Азијата. То су методе које Америку коштају минимално а за друге то обично бива катастрофално и на крају се Америка врати на поприште рата да успостави своју вољу, сасвим другачију од жеља обе стране које су крвариле.

Анализирајући америчку методологију и дипломатију широм света, врло брзо сам закључио да Америка нема никакве идеале изван користољубља и профитерства. Америка је изабрала комунисту Тита а издала Дражу Михајловића само зато што су у Хрвату видели поузданијег анти руског агента него у Србину. Сво америчко бусање у прса о слободи индивидуе и тзв. слободног света су биле ништа друго него маркетиншка стратегија. Против комунизма су били само зато што им је ометао освајање света а из истог разлога су се супростављали фашизму и нацизму. Примера ради, погледајмо шта је, тада амерички сенатор (касније председник) Хари Труман изјавио у почетној фази Другог светсског рата.1

Сенатор Хари Труман, Демократа из Мизурија, предложио је да САД

помогну било коју страну ако изгледа да губи (рат). ”Ако видимо да

Немачка побеђује, ми треба да помогнемо Руссију а ако Русија побеђује,

ми треба да помогнемо Немачку и пустимо их да побију што је могуће више,…

(Са енглеског превео аутор)

Издаја Тајвана и фокус на Кину, одржавање Пол потовог режима у Уједињеним нацијама и подржавање Чаушескуа су имале своје стратешке значаје а не оне које су Американци евоцирали. По принципима те политике без принципа, Америци је Пиночет био исто мио као Пол Пот докле год унапређује америчке интересе. Измишљање ”људских права” је имало за сврху превасходно пенетрацију суверених народа и да се народи суверених држава ставе под амерички ауторитет и протекторат. Овде интереси и права народа нису били у питању него слање поруке владама свих држава да Америка има вето над одлукама суверених локалних власти и да се Америка уврстава као фактор унутрашње политике независних држава. Таквим процесом дезајнираним у Америци, се Америка убацује у унутрашње надлежности свих земаља и постаје опозициони ентитет и самозвани адвокат мањина или одабраних сегмената популације. Тако нпр. данас у Србији уважавамо сва људска права осим српских права, јер национална права Америка додељује само селективно. Слабо ко у демократском свету успе да јавно постави питање одакле нама право да кривимо Србе за етничко чишћење у њиховој земљи кад је Америка створена на приципу геноцида над Индијанцима и кад је грађена крвљу и знојем афричког робља. И данас се сви вође народа који настоје да успоставе контролу над својом родном грудом прозивају умно поремећеним а једина земља која је икад употребила нуклеарно оружјее против цивилног становништва тражи монопол над тим оружјем. Потомци оних који су у парковима Шангаја постављали пароле ”Псима и Кинезима приступ забрањен” данас опет Кинезима читају буквицу о људским правима.

ЧОВЕЧАНСТВО КАО БИОЛОШКА ЛАБОРАТОРИЈА

Још 1992 године, Збигњев Бжежински је у журналу ”Форен Аферс” 2 објавио чланак са насловом Хладни рат и његово наслеђе који ја називам каталогом ко кога мрзи у бившем Совјетском Савезу као и на Балкану. Јасно је да тај лукави амерички политичар и стратег није пропагирао покољ тих набројаних народа али је упутио необразоване политичаре Сената и Стејт Департмента да искористе огромне шансе манипулисања и експлоатације географских простора на којима је амерички утицај раније био незнатан. Сво манипулисање народима света од стране Америке је засновано на основи верских, расних, етничких и економских разлика. Америка се служи сличним процесима који се одвијају у животињском и уопште биолошком животу планете са једним изузетком; Америка својом силом намеће исход у свим тим сукобима и одређује ко мора да изгуби. Баш као што ентомолози у лабораторијама проучавају могућност ликвидације једне вресте инсеката штеточина у пољу уз помоћ друге врсте инсеката, тако амерички политиколози раде на контролисању или уназађењу неподобних народних група док њихови научници тајно развијају биолошка оружја осмишљена да уништавају људски живаљ одређених етно-генетских особина. 3 Преводим овде само цитат где се спомињу Срби;

Дизајнирани помор који би убијао само Србе или отров створен да делује

само на Израелце или Курде још не постоји али напредак у биотехнологији

и каталогизовање свих људских гена би могли да се злоупотребе да се развију

смртоносна оружја у року од 5 до 10 година.

Тајвременски период је већ прошао али сви ћуте о геноцидном оружју и намерама.

Проучавајући америчку спољну политику, не могу да замислим да је вирус сиде настао на било који други начин осим путем креативности америчкких билошких лабораторија. Тај вирус који напада и демобилизује имуни систем људског организма се понаша тачно онако како амерички стратези замишљају неутрализацију одбрамбених система других држава. Та коинциденција нас боде у очи.

У америчкој спољној политици су препознаатљиви одређени природно научни принципи који се примењују и у друштвеним наукама, слични онима који се данас примењују у енергетици. Сви људски напори, стремљења и амбиције се упрежу у Америчка кола. Свака туђа инерција треба да се искористи за покретање америчког точка. Као што је човек научио да користи ветар да не мора да весла чамац, тако је Америка усавршила принцип упрезања других у своја кола и то добровољно без довођења црног робља из Африке. Свако ко се за нешто бори или против нечега, пада у Америчку упрегу. Ми смо као деца то називали ”мица тракалица”. Без обзира радило се то о тибетанској тежњи за независност, исламској жудњи за шаријат или српској обсесији да спасу барем историју кад су све друго изгубили, Америка коначно долази да арбитрира свима. То што је обсесија са античком историјом само психолошко склониште од свакидашње пропасти и не утиче на данашњи егзистенциони статус српства или статус Косова, Деретића не интересује. Ја сам посматрао српску политичку сцену и бекство народа из једне апатије у другу. Прво смо веровали у нашу државу и наше право и правду, па смо веровали у војску, па у наше политичаре. Онда су се наши политичари размножили као муве на трулом месу пропагирајући све могуће икад измишљене идеје. Неки су одмах ишли на састанке са страним моћницима неби ли их поставили на власт. Онда су многи мислили зашто да не продамо Милошевића за 5 милиона долара и спасемо Србију. Постојало је уверење да ће нас опет бомбардовати ако им не дамо Милошевића па смо и то пробали. И убише Милошевића неосуђеног и затражише безброј нових српских жртава које смо исто све до задњег испоручили а они нама ништа сем нових уцена. Народ је мислио да ће нас спасти Радикали али томини ”Радикали” нас радикално издаше. Српска привреда је распродана баш онима који су нас бомбардовали и кривили Србе за све, не Кинезима, Русима, Бразилијанцима или Јапанцима и сад радимо за оне који нас мрзе и уцењују. Општа апатија и дизоријентација нас неизбежно води у цркву у нади да Бог помогне кад су већ сви против нас и у земљи и изван ње. Али пазите, они увек чекају иза сваког ћошка јер знају као да нас воде руком куда смо пошли. Сада раде на томе да мајку цркву претворе у маћеху. Једино уточиште које су Срби имали кроз векове турске окупације сад припрема превод стада, тајно и народу иза леђа.

Наставиће се…

1 New York Times, 24 June 1941

2 Foreign Affairs, Fall 1992, Zbigniew Brzezinski: The Cold War and its Aftermath, pp. 31-49

3 ABC News, (Reuters) February 18, 2001, No Longer Science Fiction! Racially-targeted Weapons May Become Reality Soon

Милан Челик, Видовдан 14. јул 2012.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here