Milankovićev projekat za rušenje aeroplanova

Podelite:

Slavni srpski naučnik Milutin Milanković patentirao je u Upravi za zaštitu inženjerske svojine Kraljevine Jugoslavije konstrukciju protivaeroplanskog topovskog zrna. Patent je 1. jula 1934. godine registrovan pod rednim brojem 10929 i nalazi se u arhivi Srpske akademije nauka i umetnosti. Tvorac astronomske teorije klimatskih promena kojom je objasnio misteriju ledenih doba i čovek širokog spektra interesovanja koji je ostavio neizbrisivi trag u svetskoj nauci bavio se i vojnom problematikom.

Slobodan Stojanović, potpredsednik Udruženja „Milutin Milanković”, za „Politiku” kaže da se pronalazak Milankovićeve konstrukcije topovskog zrna za borbu protiv aeroplanova i vazdušnih lađa zasniva na jedinstvenoj dvodelnoj konstrukciji – prednjeg dela, koji je klasično razorno eksplozivno zrno, i zadnjeg dela složenije konstrukcije u vidu bubnja, koji raznim rešenjima omogućava dejstvo u više pravaca i širu zonu dejstva po objektu u vazduhu.

– Od februara 1926. do leta 1940. godine Milutin Milanković je sarađivao s Ministarstvom vojske i mornarice na više desetina objekata u svojstvu konstruktora, nadzornog organa, predsednika žirija za izbor rešenja s konkursa, revizorskog i superrevizorskog rada. Za to vreme pružio je izuzetan doprinos izgradnji objekata vojne infrastrukture – napominje Stojanović.

Učesnik oba balkanska rata

Međunarodna konferencija odbrambenih tehnologija OTEH2018, koja će biti održana u Vojnotehničkom institutu u oktobru ove godine, biće prilika da vojni stručnjaci i drugi eksperti iz brojnih zemalja upoznaju i doprinos Milutina Milankovića izgradnji infrastrukturnih objekata za potrebe vojske u periodu između dva rata. Tada će se prvi put prikazati i patent protivaeroplanskog topovskog zrna, čiju je kopiju SANU ustupio Udruženju „Milutin Milanković”, a naš list ga objavljuje.

Vojnu obuku Milutin Milanković je završio u vojsci Austrougarske monarhije, gde je položio oficirski ispit i dobio čin poručnika dok je bio njen državljanin. Po ispisu iz austrijskog i prijemu srpskog državljanstva upisan je u vojnu evidenciju Srpske vojske.

O tome Milanković u svojoj knjizi „Uspomene, doživljaji, saznanja” piše: „Jednoga dana dobih hitan poziv da dođem u Sud beogradske opštine na vojnu asentaciju. Ne čekajući ni časka uputih se onamo i usput sretoh Vladu Belića, brata moga kolege, onda kapetana srpske vojske. On me lično odvede kapetanu okruga pukovniku Lešjaninu. – Evo – reče – doveo sam vam profesora Milankovića da ga primite u vojsku. I bih uvršćen u vojsku Kraljevine Srbije”, napisao je naučnik, koji je, kao rezervni oficir, učestvovao u oba balkanska rata. Bio je na dužnosti referenta za stranu korespondenciju u Štabu Dunavske divizije prvog poziva, a potom u Presbirou Vrhovne komande.

„Bilo je to 17. septembra 1912. godine. Na putu ka Univerzitetu sretoh svoga kolegu i prijatelja Stanoja Stanojevića. On mi ispriča da su sva predavanja otkazana jer će u dva sata popodne biti objavljena opšta mobilizacija. Tako je i bilo. Tačno u to doba rastrčaše se novinari po ulici sa zasebnim izdanjima kojima se saopštava naređenje kralja Petra da se celokupna vojska stavi u mobilno stanje. Ta vest primljena je s jednodušnim oduševljenjem. Dođe vreme da se petvekovna nada ostvari. I ja se prisetih da sam obveznik srpske vojske i zapitah se šta, kao takav, treba najpre da preduzmem. Ugledajući se na sve ostale, pođoh u glavnu čaršiju da nabavim ratnu opremu. Sutradan prijavismo se, Stanoje Stanojević i ja, na svoju novu dužnost”, pisao je Milanković.

Kumanovska bitka kao inspiracija

Iako slavan, nije odbijao poziv domovine. U svom ratnom dnevniku, 11. oktobra 1912, Milanković opisuje detalje iz Kumanovske bitke:

„Sunce tek što nije zašlo, ali svojim kosim zracima plastično obasjava i osenčava celo poprište bitke. U desno, prema zapadu, vidimo lep drum koji vodi ka Kumanovu, ispred nas, u dolini, od visa Mladog Nagoričana, kao dve kule. Tu su se vodile najžešće borbe. Daleko iza njih strašni Žebrnjak, glavni položaj turske vojske. A iza ta tri brega i ulevo, u dolini Pčinje, odigrava se još pred nama završni čin Kumanovske bitke. Beličasti dim šrapnela, kad izbaci svoju zrnad, pokazuje nam još borbu artiljerije.”

Možda su ga baš ovi prizori inspirisali da se okuša i u konstrukciji protivaeroplanskog topovskog zrna.

Prvi svetski rat Milutin Milanković je proveo u internaciji u Budimpešti, gde se, zahvaljujući prijateljima, naučnicima iz Austrougarske monarhije, bavio naučnim radom. Drugi svetski rat proveo je u okupiranom Beogradu, pišući svoje uspomene, izbegavajući bilo kakvo angažovanje od strane nemačke okupacione vlasti i kvislinške vlade.

A. Apostolovski, Politika

Podelite:

2 Komentari

  1. prvi svetski rat Milanković je proveo u Budimpešti hahahahahahaha
    dakle nije ga proveo ni na Krfu,ni Vidu ni Tripoliju da leči rane već se zajebavao sa Mađarskim frajlama……
    on ih jurio a one ga drpisale za Milojka Mudića svake subote……
    jak naučni rad,baš se pretrgao od umne delatnosti po dvosedima,trosedima i kaučima???????
    posle se vrnuo u Beograd da api kakvu Beogradsku polovnjaču pošto se utolio Nemačke robe……
    baš mu mukotrpan i tegoban život bio u ratnom i poratnom periodu??????
    da je letovao na Halkidikiju i Paraliji nije bolje uspomene mogao upisati u ratni dnevnik?????

  2. a II svetski još bolje proveo……
    pisao memoare i merio sobnu temperaturu na kućnom termometru???????
    ali pazio da te podatke slučajno ne otkrije gestapo pa ga strpa u logor Banjica..
    heh neko mora da brine o bogatstvu ovog naroda..

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here