Na današnji dan umrla je Persida Milenković – najveća zadužbinarka

Podelite:

Podizala je crkve i domove za siromašne, školovala decu, dobre đake i studente. Na sahrani govor su držali mitropolit skopski Josif, ministar prosvete Jonić i predsednik

Ako je suditi po onome što je ostavila iza sebe, po plemenitim delima i zadužbinama, Persida Milenković je zaslužila da se o njenom liku i delu zna mnogo više nego što je zabeleženo. U istoriji je ostala upamćena kao jedna od naših najvećih ktitorki novijeg doba, ali tragova o njenom životu je malo.

Rođena je 1857. godine, u domu Nikodija i Jelke Ćirić u Šapcu, koji su grad u Mačvi ubrzo napustili, jer je otac činovnik dobio posao u Ministarstvu građevina u Beogradu. O Persidinom obrazovanju, prvom mužu i sinu Vojislavu koji je mlad umro, slabo se zna. Priča o njoj dobija na važnosti od 1883. godine, kada se udala za poznatog trgovca, rentijera i dobrotvora Ristu Milenkovića. Stranice njenog zadužbinarskog i plemenitog rada počele su da se ispisuju…

– Ova velika dobrotvorka je tokom života redovno davala značajne novčane priloge prosvetnim i humanitarnim organizacijama, kao i crkvi, nesebično je pomagala siromašne, koji su joj se obraćali za pomoć – kaže Slavko Vejinović, autor knjige “Zadužbinarstvo kod Srba” (Vukova zadužbina, 2012).

On navodi da su Persidu, s druge strane, njeni savremenici okarakterisali kao povučenu, strogu i štedljivu. Ostala je upamćena i po velikim brilijantskim minđušama koje je nosila, ali pre svega po crkvama, manastirima, prosvetnim ustanovama i domovima za decu koje je podigla. To je govorilo, ne samo o njenoj patriotskoj, već i humanoj duši. Sa suprugom Ristom je nesebično darovala i pomagala gde god je mogla. Kada je to činila u korist dece, tražila je mališane koji su bili siromašni, ali i dobri i odgovorni đaci. Želela je da im pomogne, nagradi ih i navede na pravi put.

POMOĆ “KOLU SRPSKIH SESTARA
Testamentom nije zaobišla ni Sabornu, Vaznesenjsku i Topčidersku crkvu, kojima je ostavila po 5.000 dinara, dok je društvu “Kolo srpskih sestara” zaveštala 10.000. Naglasila je da ostatak imovine ostavlja Poglavarstvu grada Beograda, kako bi je unovčio i dao za pomoć gradskoj sirotinji.

Stanovnici Kumodraža i oni koji su posetili crkvu Svete Trojice u ovom beogradskom naselju, verovatno su primetili ime Perside Milenković na ulazu, na zapadnoj fasadi. Vejinović beleži da tu stoji mermerna ploča sa uklesanim natpisom ktitorke: “Za vlade kralja Aleksandra I Karađorđevića pod patrijarhom Dimitrijem, podiže ovaj sveti hram u slavu Svete Trojice Persa R. Milenkovićka iz Beograda za pokoj duše svoje majke Jelke N. Ćirićke 1924. godine”.

Crkva je, planski, nikla na Torlaku, tamo gde se od početka Prvog svetskog rata nalazio štab odbrane Beograda i vodile teške borbe za oslobođenje. Urađena je po projektu arhitekata Pere Popovića i Ž. Tatića, kao tipičan primer srpske srednjovekovne arhitekture.

Beograđane je Persida zadužila i zgradom današnje Matematičke gimnazije u centru grada, u Ulici kraljice Natalije 37, gde je u početku bio smešten internat Ženske učiteljske škole. I zgrada u Zmaj Jovinoj 5 je nastala zahvaljujući njoj. Posebno je bila osetljiva na siromašnu i decu bez roditelja, pa je podigla Dom za sirotinju u Tabanovačkoj ulici, a dve kuće i vilu je poklonila za njihovo zbrinjavanje i školovanje mališana.

LEGENDA O MANASTIRU VAVEDENJE NA SENJAKU
Ova zadužbinarka je možda najviše hvaljena zbog manastira Vavedenje na Senjaku, koji je podignut 1935. godine. Uz njega se vezuje legenda po kojoj je Persida tri puta sanjala isti san – da baš na Topčiderskom brdu mora da podigne hram. Odlučila je da to i uradi, a kada su počeli da se kopaju temelji, upravo na tom mestu su pronađeni ostaci stare crkve, deo svetog prestola od kamena u kome je nađena i sveštenička odežda.

Nekoliko godina pre smrti odlučila je da napiše testament kako njen dobrotvorni rad ne bi bio prekinut. Učinila je to 10. maja 1937. kada je taksativno navela šta sve želi. Osnovala je Zadužbinu Perse R. Milenkovićke, od čijih prihoda će, kako je zaveštala, studenti da se šalju u inostranstvo i usavršavaju u nauci, a od novca iz Fonda Perse R. Milenkovićke pomagaće se školovanje učenika državne Trgovačke akademije u Beogradu. I to dece trgovaca koja dobro uče! Kuću u Zmaj Jovinoj 5 je poklonila Beogradskom univerzitetu, dok je letnjikovac na Topčideru u Rumunskoj 47 darovala “Crvenom krstu”, za potrebe dečjeg letovališta i letnje škole.

Izrazila je želju da bude sahranjena u manastiru Vavedenje, u kojem je tokom Drugog svetskog rata boravilo oko pedesetoro dece, što joj je bilo uslišeno. Umrla je 8. februara 1943. godine, a Vejinović navodi da su na njenoj sahrani govor držali mitropolit skopski Josif, ministar prosvete Velibor Jonić i predsednik srpske vlade Milan Nedić. To je bila potvrda koliko je doprinela duhovnom i prosvetnom životu svog naroda. Iako je verovatno zaslužila mnogo više, lepo je znati da bar ulica na Senjaku, u blizini manastira Vavedenja, nosi ime po Persidi Milenković.

Tatjana LOŠ

Izvor: Novosti.rs

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here