Najpotresnija pesma Jovna Dučića: Bila je ZABRANJENA u Srbiji, jer je pevala o poklju našeg naroda u Bosni

Podelite:

Izveštaje o pokoljima nad Srbima od strane ustaša, Dučić je prihvatio veoma teško. Plakao je, očajavao i tugovao nad tragedijom svog naroda. Tako je, 20.10.1941. godine, nastala njegova manje poznata, anatemisana pesma “Vrbas”. Prvi put je, kao citat (!), štampana u američkom izdanju Dučićevih sabranih dela 1951. godine, i to u odeljku “Umesto predgovora”, Luke M. Pejovića. Iz prevelikog poštovanja prema mrtvom pesniku, Pejović nije želeo da svoj tekst nazove predgovorom. U njemu je opisao i poslednje Dučićeve dane, provedene kod rođaka Mihaila Dučića u “Vili na jezeru”:

U “Vili na Jezeru” Dučić je pisao, pevao i plakao, čitajući izveštaje o strašnim pokoljima Srba u Bosni i u Pavelićevoj Hrvatskoj. Tu je on spevao i svoju poznati pesmu ‘Vrbas’, za koju Slobodan Jovanović kaže:

“Njegova pesma ‘Vrbas’, ispevana povodom pokolja Srba u Bosni, biće zabeležena u svakoj antologiji našeg patriotskog pesništva, isto onako kao Zmajeva ‘Vila’, Jakšićevo ‘Padajte, Braćo’, Vojislavljevo ‘Na Vardaru’, Rakićevo ‘Na Gazi Mestanu’… U danima velikog srpskog stradanja i mučeništva, Dučić je našao reči koje su mogle biti melem narodnom bolu”.

Pesmu ‘Vrbas’, spevanu 20. oktobra 1941. američki Srbi su duboko osetili. Zato će Dučić među njima živeti dokle god bude živela srpska misao i Srpstvo u Americi.”

VRBAS
Nosi, srpska reko, krv naših sinova,
jer krvave reke svud su naše međe;
Mačevi ubica svi su istog kova –
Sad nosi unuke kud nosaše pređe.

Primi krv nejači u svetle ti pene,
Sto puta je za te i pre umirala:
Da je ne poloču pogane hijene,
Da ne metnu u nju otrova i kala.

Naše su pobede i zastave naše
Tvoj veliki zavet gordosti i besa –
Jedine u tebi što se ogledaše,
I jedine ovde digle do nebesa.

Beše tada slavna a sad si i sveta,
Pevaj sva krvava kroz njive i luge.
Naša zvezda slave sad i dalje cveta:
Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.

Nosi mora krvi da ih ne pokradu,
Nosi reko srpska, krv nevinih žrtvi:
Radosne pobede heroji nam dadu,
Ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi.

Opanak

Podelite:

5 Komentari

  1. DOBRA STARA GIMNAZIJA

    Poštovanje prema Jovanu Dučiću , ali i prema Ivanu Goranu Kovačiću , autoru čuvene poeme ,,JAMA ,, I . G . Kovačić je roćen u Gorskom Kotaru od oca Hrvata i majke Jevrejke , roćene Klajn . Poemu ,, Jama ,, je napisao inspirisan ustaškim zločinima u okolini Livna , gdje su Srbi bacani u kraške jame livanjskog polja , U partizane je otišao zajedno sa pjesnikom Vladimirom Nazorom . Sredinom 1943 godine ,Gorana su ubili četnici u okolini FOČE . Četnici su ubili i čuvenog doktora sa Kozare Mladena Stojanovića .

    S poštovanjem , Dragoljub Mutić

  2. @ Dragoljub Mutić
    Mnogo “mutiš” Dragoljube, a pogotovo što još uvijek vjeruješ u komunističku propagandu. Lako je sve i svašta svaljivati na četnike, pa i da su u okolini Foče, jula 1943. godine, ubili velikog pjesnika Ivana Gorana Kovačića. Može biti, ali i ne mora da znači! Zapravo, to se nikad neće saznati, ali ti vjeruješ “pobjednicima” pa neka ti bude. Na tvoju dušu ako krivo zboriš.
    Za ubistvo dr Mladena Stojanovića sasvim sam siguran da su to uradili njegovi jarani. Doktor je bio popularan u narodu, nešto slično kao što je bio Ivo Lola Ribar, i mnogi drugi. Takvi su smetali sujetnim partizanskim zlikovcima. Problem se rešava dosta jednostavno – likvidiraš žrtvu, obznaniš da ga je ubio ideološki protivnik, proglasiš ga narodnim herojem i “mirna Bosna”! Ne treba zaboraviti da su baš tih dana, na području sela Jošavke boravili Osman Karabegović i Kosta Nađ, “prekaljeni španski borci”. Ako ne znaš – da znaš: svi tzv. španski borci su došli u Jugoslaviju sa propusnicama Abvera, s ciljem “da dižu narodni ustanak” i to, gle čuda, među Srbima! Drugo, i dr Mladen Stojanović je bio “napredni” član KPJ. Ako ne znaš – da znaš: govorio je da 10 odsto naroda treba uništiti, da bi preostali bili “zdrava nacija”!!? Šta, ne vjeruješ?! Potrudi se da nađeš i pročitaš knjige “I zvezde smo dosezali”, od dr Nevenke Petrić, doktora političkih nauka, nosioca partizanske spomenice 1941.godine! Knjiga se nalazi na internetu, u pdf izdanju. A autor knjiga je poznata po tome što joj je čitava porodica bila “napredna”, svi su bili pripadnici Skoja i Partije, a ona je u NOB-e otišla sa nevjerovatnih – brojem i slovima, 9 (devet) godina!!! Možeš li povjerovati u tu savremenu bajku, živ bio?
    Poštovani Mutiću, istorija se ne uči iz partizanskih vestern filmova.
    Malo smo se udaljili od teme. I moja malenkost ima duboko poštovanje prema velikom Jovanu Dučiću, i svim srpskim patriotama koji su riječju i djelom opisali patnje i boli moga naroda.

  3. Ne upuštajući se ni u kakve komentare, citirali bismo poruku Jovana Dučića, koja doslovno glasi:

    „20 godina predratnog života kroz Beograd, slavnu srpsku prestonicu tekao je mulj i od toga mulja niko nije mogao videti bistru vodu. Taj mulj, to je beogradska cincarska klika, koja je u srpstvo unela jugoslovenstvo a u državništvo cincarstvo. Ovakvi su doveli do propasti našu naciju i pomoću ovakvih je šarlatan Stjepan Radić uspeo da svoj prljavi prst stavi na srpsku žilu kucavicu i obustavi krvotok. Posledice izdajničkog rada ovakve klike je doveo do toga, da je Cincarin Mihailo Bodi stavio svoj izdajnički potpis na papir, koji mu je podneo nemački kapetan, u znak predaje slavne srpske nacije“ (Vidi: Aleksa J. Kovačević, Ko je klevetnik Jovana Dučića? Minhen, 1970, str. 18).

  4. Onfurije (ne navodim da si Veliki jer nisi Veliki. Veliki čovjek napiše svoje ime i prezime.
    Prijatelju, dosta mi je i četnika i partizana nakon ovih skoro 80 godina. I jedni i drugi su pravili bahanalije. Svi su se izmirili i Ticini u Slovačkoj i Bijeli i Crveni u Rusiji i ustaše, partizani i domobrani u Hrvatskoj i koje kude, a mi Srbi ćemo se još 500 godina dijeliti na četnike i partizane. Mladi ne znaju ko su bili Tito i Draža, a nekmoli neki drugi akteri Drugog svjetskog rata. Prestanimo da ih trujemo.

  5. @ Komnen Kolja Seratlić

    Sa tobom se slažem u dva stava. Prvi, kada kažeš da nisam “Veliki”. Ja sam uzeo ime ovog svetitelja iz ličnih razloga. Nema potrebe da ti objašnjavam, ali da sam veliki – nisam. Nisam ni po zvanju, ni znanju, ni po mnogo čemu drugom. Ok. Drugi momenat je tvoja konstatacija “Svi su se izmirili i… i ustaše, partizani i domobrani u Hrvatskoj…”. Ovo je zaista tačno, ali ti nedostaje motiv izmirenja kod ovih satrapa, a on je vrlo jasan – ostvarili su “tisućljetnu težnju hrvatskog pučanstva” i naizad rešili “srpsko pitanje”! Ono što nije uspelo ustašama i domobranima i partizanima, u vremenu 1941-45. godine, uspelo je neoustašama 1990-95. godine. Sve dalje se s tobom ne slažem, a pogotovo da ne treba “trovati” mlade, kao – bilo pa prošlo, ne ponovilo se, ne treba mlade opterećivati prošlošću, i tome slično. Naprotiv, pametniji i poznatiji od mene su već davno rekli “da ko zaboravi svoju istoriju, osuđeni su da je ponove” i to kao neprijatno iznenađenje! Koliko sam u pravu eto ti članaka, na ovom portalu, kao “Još jedan skandal u Splitu…”, ili “U Hrvatskoj na NATO vežbi…”, ili “On je otac srpske UDBE…”.
    Ima još jedna spona koja nas “veže”: Za mene ni ti nisi baš nešto veliki, bez obzira na ime i prezime, i nadimak pride! Dakle, slažemo se da se ne slažemo, i da na iste stvari gledamo s različitom percepcijom, doživljajem, razmišljanjima i zaključima.

    Nego, kada sam već tu, da napišem “nastavak” priče o dr Mladenu Stojanoviću. Poginuo je 1. aprila 1942. godine, a već 7. avgusta 1942. godine biva proglašen za narodnog heroja!!!? Ovo je već za Riplijevo “Verovali ili ne”!? To da je bio član KPJ i pre rata, i drugo – bla, bla, bla… već se zna. E sada, druže, Komnene Kolja Seratliću, pitam ja tebe: Kako su komunisti znali da će pobediti još 1942. godine?! Da li su bili toliko vidoviti ili su znali ishod Drugog svetskog rata?! Jer da oni nisu bili “oslobodioci”, džaba im proglašenje, zar ne?
    Ovim našu “polemiku” smatram završenom!
    Ex ore tuo te iudico!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here