“Нема тих пара за које бих ти дао заставу, и да ме убијеш нећеш је добити”: Како су Британци на Косову хтели да дођу до трофеја приликом повлачења војске

Поделите:

Коме да узмеш пушку, цео рат сам са њом ти да је узмеш!

Пре 20 година, тачније 9. јуна 1999. године, у македонском месту Куманову потписан је Војно-технички споразум између Војске Југославије и НАТО пакта са чиме је окончана агресија на нашу земљу која је трајала 78 дана.

Потписивањем споразума било је предвиђено да се снаге Војске Југославије у наредних 11 дана повуку са Косова и Метохије у централну Србију. Истовремено планом је било предвиђено да на територију Косова и Метохије уђе 50.000 војника саверноаталнске алијансе у оквиру састава КФОР.

Одредбе овог споразума биле су обавезујуће за обе стране, чин потписивања био је увод у успостављане власти УН на територији АП КиМ на основу резолуције 1244 која је донета наредног дана на седници Савета безбедности, што је био увод у погром 300.000 Срба и других неалбанаца са простора КиМ.

Током повлачења наше војске дошло је до размимоилажења са НАТО трупама који су заузимали стратешка места на Косову, па је у више наврата долазило до варница. Један од тадашњих војника наших снага испричао је занимљиве анегдоте приликом тих окршаја.
“Њихов командант са повезом на оку и томпусом (има га на снимцима на Yоутубу) прича са нашим старешинама и смеје се провокативно и покварено. Не знам енглески толико добро, али поприлично разумем кад неко говори, дошао је са преводиоцем и до зуба наоружаним војницима. Дошли испред нас и стали као да ће да нас стрељају. Наоштрили се и намрштени, а ми опуштени, руке у џеповима, причамо и пушимо цигарете. Командант Британаца прича нешто нашем воднику, а он не зна енглески. За то време један наш седи и смеје се све време, који зна енглески. На то ће британски командант да дечко зна енглески и да он воднику преведе шта му је рекао. Човек је мртав ладан тражио да му предамо наше оружје. Будала! Ту је већ враг однео шалу, мало је фалило да дође до опште туче између нас и Британаца! Наши су почели да се деру – коме да узмеш пушку, цео рат сам са њом ти да је узмеш!

Пола сата је трајала расправка. Ситуација је била таква да су Британци били све време у гарду, и на један трептај команданта били спремни да пуцају на нашу војсу!

“Није ми било свеједно, јер сам био голорук, док они наоружани до зуба. Срећа, на крају су одустали од своје намере и отишли. Иначе, нико није знао зашто су стали, ко их је послао. Они су прошли па су се вратили до нас и ту је кренула расправа. Такође су нам британски војници тражили заставе. Хтели су да купе, нису питали за цену. Питао је да скинемо са БВП-а заставу и да му продамо. Нудио је бокс цигарета, а потом и новац. Другар који је окачио заставу на антеници БВП-а, рекао му је – „Нема тих пара за које бих ти дао заставу, а камоли бокс цигарета. И да ме убијеш нећеш је добити. Да ти дам заставу и да онда одеш у Британију и хвалиш како си скинуо заставу. Да причаш како сам се продао за бокс цигарета. Само преко мене мртвог можеш је добити!” Наравно, нико није продао, нити поклонио заставу!

Британци су одустали од те идеје.

“Оно што је врло занимљиво, сви су знали течно српски да причају. Када смо их питали је л’ су Срби па знају језик, рекли су нам да су дуго ратовили на простору бивше Југославије. Боље прича српски него ја. Британци су нас све време гледали као терористе, сваког тренутка као да су хтели цео шаржер у нас да истресу. Заправо нису знали праву истину, да смо ми тамо бранили НАШЕ”, закључио је некадашњи припадник ВЈ!

(Извор: Чојство, фото: Сцреенсхот Yоутубе)

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here