Несразмерно велики утицај мале земље: Дипломатија антиколонијалне Југославије

Le chef de l'Etat yougoslave Tito converse avec son homologue égyptien Gamal Abdel Nasser, le 02 septembre 1961, lors d'une séance de la conférence des pays non alignés à Belgrade., Image: 282737246, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia, AFP
Поделите:

Након распада Југославије, заборављено је како је та држава имала важну улогу у међународним односима: подржавала је велике борбе за национално ослобођење, посебно у Африци

Неке слике буде носталгију за прошлим временима: слике лидера Покрета несврстаних који покушавају да поставе темеље новог светског поретка или слике маршала Јосипа Броза Тита (1892-1980), председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), док у белој униформи за параду у вили на Брионима прима лидере недавно деколонизованих земаља и ослободилачких покрета Африке и Азије.

За Југославију је, након раскида из 1948. протерану из социјалистичког блока под помном контролом Москве, подршка антиколонијалној борби била начин да наметне своје присуство на међународној сцени и да буде играч у великој лиги. Док су Совјетски Савез и Kомунистичка партија Француске нападе који су отпочели на дан Свих светих 1954. у Алжиру, означивши почетак рата за независност, разматрале са највећом сумњом, југословенска делегација је била прва која је проносила глас о Фронту националног ослобођења (Фронт де либéратион натионале, ФЛН) у сали Уједињених нација.

“Тито и владајуће језгро Савеза комуниста Југославије (СKЈ) видели су у борбама за ослобођење Трећег света заиста реплику сопствене борбе против фашистичких окупатора у Другом светском рату. Вибрирали су у ритму напредовања и назадовања ФЛН-а или Вијетконга”, присећа се Данило Милић. Овај бивши дипломата је отпочео своју каријеру почетком 1960-их и завршио је 2011, након што је служио у Гвинеји, Сијера Леонеу, Габону, Гвинеји Бисао, Анголи и Демократској Републици Kонго, представљајући узастопне аватаре своје земље – најпре СФРЈ, потом “малу Југославију” створену 1992. године, те на крају Србију. “И ми смо били колонизовани, колонизовали су нас Отоманско и Аустроугарско царство. То нас је учинило посебно осетљивим на колонијалне ситуације”, каже он.

Не успевши да се формира као доктрина, титоизам је пре свега био политичка пракса, створена у искуству партизанске борбе током Другог светског рата. Ако је Тито и био апаратчик формиран у тврдој школи ГПУ-а (руској политичкој полицији која је запошљавала бројне стране агенте) и преживели у чисткама Kоминтерне (Kомунистичке интернационале), у оквиру рата за ослобођење веома брзо почео је да игра на своју руку, не узимајући у обзир инструкције Москве. Остављајући циљ социјалистичке револуције по страни, СССР је позивао на уједињене свих покрета отпора, нарочито са четницима, силом која је искључиво била лојална југословенској краљевској влади у егзилу у Лондону. За Тита је, напротив, борба против фашистичких и нацистичких окупатора била неодвојива од стварања нове социјалистичке и федеративне државе.

 

недељник

Поделите:

2 Коментари

  1. niko nas nije kolonizovao jer kolonizacija znači ulaganje izvesni sredstava u državu koja se kolonizuje da bi se lakše došlo do uvećanja dobiti…….
    ne,nas su jednostavno drpali ko nas pre uvati za džep ko na železničkoj stanici strinu koja je krenula na more…..
    isto kao i Egipat…..
    dođe neki Francuz,Nemac upadne u piramide zgrabi statuu Izide ili Horusa i odnese u Luvr…..
    ni pita koliko vredi to, jel na prodaju,dali je dozvoljeno,ništa?????????
    jok,stavi na brod i ode za Marselj hahahahahahaha
    zato je Tito imao Gamala Abdela Nasera za prijatelja jer su i Yugoslaviju drpali kako je ko hteo i kome je šta trebalo isto kao i Egipat……
    setite se arheološki nalazišta Sirmium,Felix Romuliana…..
    svo zlato,nakit,dragocenosti su odneli lopurde samo ostala grnčarija i cigle..
    svaka država živi na ostacima prethodni država koje su postojale pre nje ali lopine ne dozvaljaju da istorija ima kontinuitet već se staraju sve da zdipe i da istorija počinje od njih samih..

  2. u exYugi po nekim procenama ima više Arheološki nalazišta sa antikom iz Rimskog perioda nego u samoj Italiji ili Grčkoj recimo……
    stari Rimljani su svoje mrtve sahranjivali sa nakitom,veoma raskošno u mauzolejima,sa bogatstvom kao da su živi……
    a šta je ostalo od toliko miliona Rimljana koji su sahranjeni ovde??????
    jeste li videli zlatne pehare optočene dijamantima iz kojih su pili vino u nekom muzeju??????
    jeste li videli zlatne ogrlice,bisere,safire,rubine negde izložene ???????
    jok bre sve su to strane lopine počistile pre nego su i došli Turci Osmanlije na Balkan…..
    sve se to nalazi u nekim privatnim kolekcijama svetske lopovske antikvarije..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here