Njegoš o VASELJENSKOM PATRIJARHU kao o slugeranji turskih interesa

Podelite:

JAVLENIJE PETO

Dolazi nekoliko Crnogoracah s granice i dovedu
sa sobom patrijarha carigradskoga Esperijusa.

POP ANDRIJA

Dobro došli, braćo Crmničani,
otkuda vam taj duhovnik stari?
Tolicinja rašta ga pratite?

JEDAN VOJNIK

Lov smo dobar, proto, ulovili,
ali mu se tako veselimo
ka da će nas sve opržit munja.

POP ANDRIJA

Viđu na vam, nešto ste ijetki;
pričajte nam da vidimo što je,
pa do koga uzbude krivica,
odgovaro bogu i narodu.
I šenica imade kukolja,
i duhovnik može zaluditi;
no kažite ko je taj duhovnik,
kakav posa vi s njime imate.

ISTI VOJNIK

Patrijarh je ovo carigradski,
pa nas grijeh i nesreća naša
s njim udesi, te ga uhvatismo.

Skoči na noge knjaz Dolgorukov, vladika Sava, patrijarh Brkić,
vladika Arsenije, oficeri i sav narod da ga iz ljubopitstva vide.
Patrijarh se Brkić s njim poznade, celivaše se po običaju, tako
isto i druga. gospoda duhovna i mirska.

POP ANDRIJA

Porašta je patrijarh vselenski
i kakvijem poslom amo doša?
Rašta li ste vi pružili ruke
na amanet i svetinju svoju?

DRUGI VOJNIK

Rašta, proto? – Rad nesreće naše
a njegove vječite nagrde.

POP ANDRIJA

Kakva može to biti podruga
s svjetilnikom vjere pravoslavne?

ISTI VOJNIK

Ka najviša što si ikad čuo,
pa je takve ni čuo nijesi.

Svak sluša s ljubopitstvom.

Evo ima sedam osam danah
otkako je doša na granici;
svako mu se živi oveseli
ka da novo nas ogrija sunce;
svak pohita kano patrijarhu
da pouku od njega čujemo
i primimo svete blagoslove.
Kad kod njega, imaš što viđeti –
poče vražju prosipat pouku
i trovati narod opačilom;
poče kumit što čuo nijesi,
da se zemlja pod nama propane –
sve gologlav a s krstom u ruke,
da se narod Turcima predaje.
Svi se tome poslu začudismo –
da nas kuša, sav narod pomisli,
jesmo li mu u zakonu tvrdi,
ljubimo li slobodu junačku.
Kada viđe – kumstva ne pomažu,
poče kleti, u kam zatucati,
i na narod prokletstva sipati
i nekakve krupne anateme,
ako narod za njim ne okrene
da se ide Turcima predati.
Kad viđesmo što hoće patrika,
hristjanskom ga vjerom zakumismo
i njegovim velikijem činom
da se prođe takvijeh poslovah
i da ide otkud je došao,
da se grdna bruka ne nabija
s lijepijem našijem zakonom.
Kumismo ga tri četiri dana –
ko se gode kod njega namjeri;
na sva naša kumstva ne obrnu,
niti jednom reče: “Hvala bogu”,
no sve prati onu naopaku.
Tad pregnusmo, ne znam ni sam kako,
ako će nas sve bog saraziti –
uhvati ga i dovedi k vama.
Sad činite od nas i od njega
kako znate, što vas duša boli.
A svi bismo voli poginuti
nego išta da mu ružno bude.

Svak gleda preda se i snebi se.

TEODOSIJA MRKOJEVIĆ (zlovoljan, krsti se)

Danica se satanom provrže,
jerbo pođe protiv volje božje;
stoga s neba pade u tartaru
(zlo sa gorim hoću da pokrijem):
arhistratig kad prvi sagreši,
ka će slabi čovjek da ne zgreši?

Opet ćutanje veliko, svakome nešto mučno biva.
Patrijarh Esperijus broji brojanice i plače.

TEODOSIJA MRKOJEVIĆ

Sad on plače – i ja ću plakati –
roni tople suze pokajanja.
Velikaši i griješe krupno;
smrtna ruka nad njim vlasti nejma,
no će njemu za njegova djela
nebo sudit, a zemlja ne smije.

JAVLENIJE ŠESTO

BAJO GAVRILOV

Barem sade, oče igumane,
bez gospode nijesmo sirotni,
no ih evo na svakoju stranu:
car i princip s tridest oficerah,
dva vladike i dva patrijarha,
šest serdarah i šest vojevodah,
a pomanjim ni broja se ne zna.

TEODOSIJA MRKOJEVIĆ

Istina je, naša četovođo,
dosta ih se sada namjerilo
(ali si se malo zabrojio);
da bog dade unaprijed više.
Što bi bile pčele bez matice?

BAJO GAVRILOV

Dosta ih je, majde bogme, oče,
dovijala nekakva vjetrina,
već ih nikad Crna Gora neće
ovoliko očima vidjeti;
mnogo bi ih jednom carstvu bilo;
ovoliko čuda za nas nije,
nego će se brzo raspršati.
Zli smo, oče, mi do boga sluge,
a oni su listom praznoruki
(svi, do toga ruskoga principa).
Slanu šaku rado ljudi ližu,
a na praznu ne obraću glave.
Istina je što si ti rekao –
zbunjene su pčele bez matice.
A kakve su sa mnogo matica?

Teodosija Mrkojević od imena oba vladike, patrijarha Brkića i
knjaza Dolgorukova moli Esperijusa da dade blagosloveno pismo
onima koji su ga doveli na Cetinje. Esperijus dava pismo i oni
odma, prilično njegovom zvaniju, isprate obratno vselenskoga
patrijarha.

JAVLENIJE SEDMO

Dolazi Pejo Madžar, žitelj skadarski a rodom iz Podgorice, i
donosi pismo vladici Savi i Crnogorcima od beglerbega
rumeli-valisa; celiva vladiku u ruku i dava mu pismo; vladika
pročitavši isto, dava ga knjazu Dolgorukovu. Knjaz, ne umijući
prosti rukopis čitati, dade pismo Teodosiji Mrkojeviću da ga
na glas pročita.

TEODOSIJA MRKOJEVIĆ (čita pismo)

“Vezir-paša rumeli-valesi,
pozdravljam te, cetinski vladiko,
i glavare od sve Gore Crne.
Evo ima nekoliko dana
s svake strane doušavaju mi
da je Moskov nekakav iz mora
izišao i u vas došao,
donio vam nekakve fermane,
te vas na zlo uči i podbada.
Prođite se, more, sijaseta;
zar Moskova nijeste poznali
što je pređe s vama uradio?
Ako ćete da smo prijatelji,
čuvajte se njegove prevare;
put mu dajte otkud je došao.
Što prst meće među tuđa vrata?
Mi smo jedno bili i bićemo:
domaća se čeljad posvađala,
pa ćemo se smirit akobogda.
Što vam treba nečesova družba
sa Moskovom i preko svijeta?
I da hoće, pomoć vi ne smije;
i da smije, pomoć vi ne može.
On je sab’jen na kraj od svijeta,
te ne može ni od koje ruke
vami čuti smrti ni života.”

Smije se knjaz Dolgorukov.

PROTO AVRAMOVIĆ

Čuješ pasje bezobrazne klapnje:
“Domaća se čeljad posvađala”. –
To će reći da smo s njima jedno.

POP ANDRIJA

To će reći da smo mi njihovi.

PROTO AVRAMOVIĆ

Bi li ovo djeca napisala?
Baš su Turci slijepe budale.

POP ANDRIJA

Jesu Turci djeca, no pakosna;
budaleći Turci sve mudruju.

PROTO AVRAMOVIĆ

Budaleći Turci sve mudruju!
Ja ne mogu ovojzi mudrosti
nikakvoga kraja nigđe naći.

POP ANDRIJA

Njojzi kraja trudno naći nije:
gordost sl’jepa jeste duša turska,
a duša se ova lažom pita.
Neće Turčin tobož da popušti;
i sad broji da smo mi njegovi.
Radi toga on nas i domaći.

PROTO AVRAMOVIĆ

Pa kakva je ta prijeka laža?

POP ANDRIJA

Malo manja nego ona što je
te Mustafu bratom sunca zovu.

KNJAZ DOLGORUKOV (Peju Madžaru)

Ej, Madžare, kako je Turcima
što sam doša među Crnogorce?

PEJO MADŽAR

Gospodine, kao trn u oko,
grdno su se smeli i smutili,
rep ni glava ne znaju đe im je.

KNJAZ DOLGORUKOV

A što Turci o meni govore?

PEJO MADŽAR

Jad ih znao! Što im na um dođe;
neko tako, a neko onako.
Nego su se dobro uplašili,
život im se za paru ne mili,
ali će im dobro milo biti
što si cara vrga u tavnicu.

KNJAZ DOLGORUKOV

Kakva cara? Ti si poludio!

PEJO MADŽAR

Svak ga tako zove, gospodaru,
ja ga krstit ne znadem inače.

KNJAZ DOLGORUKOV

Ta ono je jedna laža puka,
stoga sam ga vrga u tavnicu.

PEJO MADŽAR

Ko je da je, on je nama dobar;
on je ovu zemlju proslavio
i Turcima mnogo jada dao,
u glavu im maglu ućerao.

KNJAZ DOLGORUKOV

Može l’ ikad to istina biti
da se Turci, kako mi se priča,
jedne laže baš toliko boje?

PEJO MADŽAR

Istina je, čestiti principe,
i jošt više nego ti se priča;
to je čudo pređe nečuveno –
plaše bule tursku djecu njime.

TEODOSIJA MRKOJEVIĆ

Oli sada odlazit, Madžare,
ali ti je ali nije hitnja?

PEJO MADŽAR

Hitnja mi je, veća bit ne može:
ak’ u Skadar sjutra ne prispijem,
nejmam više glave na ramena;
da ne čekam odgovor na pismo,
ni trenuć se zadržao ne bih.

TEODOSIJA MRKOJEVIĆ

Odgovora ne čekaj nikakva;
iz glave je ovo vladičine
i svakoga vrsnoga glavara –
na pismo mu otpisati neće;
bez poruge svoje i njegove
ko bi na njem moga otpisati?
Onako se ne piše ljudima.
Ti na usta pozdravi vezira
i kaži mu čisto i otkrito:
Crnogorci željet ne umiju
sa Turčinom mira ni ljubavi;
dobra turskog nikako ne hoće,
a od zla se ne plaše turskoga.
Jošt mu i to pridodaj, Madžare,
da su Rusi naša rodna braća;
nejma sile u svijet nikakve
koja bi nas mogla razbrastviti.
Pa da nama ni braća nijesu,
nego da su iz pakla đavoli,
opet su nam miliji no Turci.
Jošt mu i to pridodaj, Madžare,
da se kod nas svijaju mahovi*.
On će znati na što ovo sluti:
gradovi se hoće turski skoro
zaljevati našijem olovom.
_______
* fišeci

Odlazi Pejo Madžar.

Petar II Petrović Njegoš (1813-1851)
Lažni car Šćepan Mali

Podelite:

4 Komentari

  1. Njegoševe uvrnute fantazije na patrijarha vaseljenskog..
    Sto puta su crnogorski vladike tražile autokefaliju od patrijarha vaseljenskog i nikad im nije to dao,odnosno nikad je nisu dobili..Bar u pisanoj formi kako su oni to želeli da se hvališu i puvaju pred svetom..
    Frustriran budući na njih odao se slavni Njegoš mržnji na Carigrad pa ne čude ovakvi izlivi epsko arhaični stihova u stilu moderne Odiseje ili Ilijade..
    Nit je Njegoš bio Homer nit je patrijarh Vaseljenski bio neprijatelj crnogorcima.
    Ali da bi zadovoljio svoju sujetu slavno pero sokolovo,Njegoš nije štedelo mastila da nakiti patrijarha još za života ,ovde međ ljudima vređajući vlast nebesku,silu večnu i beskrajnu..

    • Ajde, ne kokodači i ne konstruiši antipravoslavnu latinsku i ideološku istoriju komi (kako bu rekli Amerikanci, a naš narod bi kazao komunjaro … )

  2. Treba imati svest da je **Šćepan Mali** pisan u trenutku kad se Otomanska Imperija povlačila sa Balkana..
    Ustupala je mesto nekom drugom i želela dobre odnose sa svima..
    Naročito sa crnogorcima ali oni nisu prepoznali Tursku kao iznurenog i bolesnog tifusara kome treba pomoć??????
    Ne,naprotiv Njegoš ih je nacrtao ovom humoreskom kao Kiklopa kome treba oko iskopati a obe noge diplomatije saseći još dok sede i nigde se ne kreću u Carigradu..
    Ne radi se to tako..
    Čak ni sa neprijateljskom diplomatijom..
    Dobar književnik je bio taj Njegoš ali nikakav diplomata..
    Izem ti konzula koji te u ambasadi dočeka sa buzdovanom u jednoj ruci a u drugoj te blagosilja mastilom po nosu.

    • Turci su na Balkanu i danas a povlačenje Turske usledilo je nekoliko decenija posle ~Šćepana malog~ što je bilo dovoljno vremena da se Otomanska imperija konsoliduje.
      Grčki patrijarsi su bili bliži Turcima koji su im dozvoljavali da postavljaju svoje vladike i sveštenike širom srpskog prostora. . Opšte je poznato, i bez Njegoša, da su Vaseljenski patrijarsi bili pod uticajem Turaka. Kakva je trebala biti diplomatija u zemlji okruženoj neprijateljima: Turcima i katolicima koji su se otimali i međusobno koja će više da zagrize pravoslavnog kolača!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here