Novoimenovani AMBASADOR u Berlinu IVO ANDRIĆ HITLERU: ČAST MI JE (VIDEO)

Podelite:

Svečana predaja akreditiva uz puno obostrano upućenih lepih želja. Andrić nosio Orden Velikog krsta Ordena nemačkog orla.

Prvog aprila 1939. godine saopšteno je da je za novog opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika u Berlinu postavljen Ivo Andrić, pomoćnik ministra inostranih dela druge položajne grupe drugog stepena. Dvanaest dana kasnije Andrić je stigao u Berlin. Bilo je to vreme kada su Italijani okupirali Albaniju, a u Berlinu i u celoj Nemačkoj obavljane pripreme za proslavu pedesetog rođendana vođe Rajha – Adolfa Hitlera.

U Berlinu, 19. aprila 1939, Kraljevsko jugoslovenski poslanik, kako je glasio pun naziv, Ivo Andrić uručio je kancelaru Rajha Adolfu Hitleru akreditive.

Firer je Andrića, novog poslanika Jugoslavije, primio 19. aprila u 11 časova i 30 minuta. Bila je sreda. Andrić je prilikom predaje akreditivnih pisama održao govor.

„Politika“ je izvestila na prvoj strani:

„Novi poslanik Jugoslavije kod g. Hitlera

Prilikom predaje akreditiva poslanika g. dr Andrića, g. Hitler izražava najbolje želje za srećan razvitak Jugoslavije.

Poslanik g. dr Ivo Andrić sa svoje strane istakao je odnose dobrog susedstva kao i živu privrednu i kulturnu razmenu dobara između Jugoslavije i Nemačke.“

Andrić je tom prilikom rekao:

„Gospodine kancelare,

Čast mi je da Vašoj Ekselenciji predam pisma kojima je Kraljevsko Namesništvo, u ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije, moga uzvišenog Suverena, izvolelo da me akredituje kod Vaše Ekselencije u svojstvu svoga izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra, kao i opozivna pisma moga prethodnika g. Cincar Markovića.

Smatram za naročitu sreću što mi je Kraljevsko Namesništvo poverilo tu časnu zadaću.

Odnosi dobrog susedstva kao i živa privredna i kulturna izmena dobara između Nemačke i Jugoslavije odgovaraju potpuno željama i namerama Kraljevske vlade, i ja sam naročito počašćen što mi je Kraljevska vlada stavila u dužnost da rad moga prethodnika na tom delu nastavim a u cilju produbljenja i učvršćenja tih prijateljskih odnosa i uzajmnog poštovanja koje vlada između oba naroda.

Dozvolite Gospodine Kancelare Rajha, da uverim Vašu Ekselenciju da ću sve svoje snage posvetiti tom zadatku koji pretstavlja jedan od značajnih ciljeva spoljne politike moje vlade. Slobodan sam izraziti nadu da mi blagonaklona podrška Vaše Ekselencije neće nedostajati u izvršenju moje prijatne dužnosti.

Predajući Vašoj Ekselenciji moja pisma, koristim ovu svečanu priliku da izrazim u ime Njegovog Namesnika, Kraljevskog Namesništva i Kraljevske vlade najlepše želje za ličnu sreću Vaše Ekselencije, koja sa toliko uspeha i dostojanstva stoji na čelu Velikog Nemačkog Rajha, i napredak nemačkog naroda“.

ivo andrić
Foto: Arhiva

Vođa i Kancelar Rajha g. Adolf Hitler odgovorio je Kraljevskom poslaniku g. dr Andriću sledeće:

„Radujem se što primam iz Vaših ruku pisma kojima Vas Kraljevsko Namesništvo u ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije opunomoćuje kao izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra kod mene i opoziva Vašeg Gospodina prethodnika. Poslednji, kome je sada pala u deo časna zadaća da rukovodi spoljnom politikom Vaše zemlje, uživao je u svim nemačkim krugovima naročito poštovanje.

Sa živim zadovoljstvom razumeo sam iz Vaših reči, da Vi, Gospodine poslaniče, odgovarajući želji Vaše vlade da prijateljske odnose između naših dveju zemalja učvrstite, vidite kao i Vaš Gospodin prethodnik svoju prvenstvenu zadaću u izgradnji i produbljenju tih odnosa.

Ja sȃm i vlada Rajha imamo istu volju i mišljenje da za delo zbliženja naših dveju zemalja, u smislu dobrog susedstva, na kulturnom i privrednom polju postoje najbolji preduslovi. Možete biti uvereni Gospodine poslaniče, da ćete u postizanju tog visokog cilja moći da računate na moju pomoć, kao i na pomoć vlade Rajha.

Prijateljske želje koje ste Vi izrazili u ime Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika Pavla, Kraljevskog Namesništva i Kraljevske vlade za sreću i uspeh Nemačke, kao i mene lično, primio sam sa najboljom zahvalnošću. Ja ih uzvraćam sa mojim najboljim željama za srećan razvitak Jugoslavije i za ličnu sreću Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika Pavla, članova Kraljevskog Namesništva i Kraljevske vlade i srdačno Vas pozdravljam, Gospodine poslaniče, dobrodošlicom.“

Shodno protokolu, Andrić je prilikom predaje akreditiva nosio odličja svoje i zemlje domaćina, a u njegovom slučaju je to bio Orden Velikog krsta Ordena nemačkog orla, koji je dizajniran prema uputstvima samoga Hitlera.

ivo andrić
Foto: Arhiva

Tada niko od njih dvojice nije mogao da pretpostavi kako će odlični jugoslovensko-nemački odnosi završiti, na kakav ponižavajući način okončati Andrićeva diplomatska misija u Berlinu, niti da će neprikosnoveni nemački vođa skončati u bunkeru upravo ispod prostorija u kojima je primio Andrića.

Pucanj Principa u nadvojvodu Ferdinanda 28. juna 1914. označen je kao povod za početak Prvog svetskog rata, čiji su nerešeni sporovi zaraćenih strana doveli do izbijanja njegovog nastavka, Drugog svetskog rata, koji je okončan Hitlerovim pucnjem 30. aprila 1945. sebi u glavu. Andrić je bio jedini čovek koji je lično upoznao obojicu.

Po izlasku iz Kancelarstva Rajha, Andrića su sačekali novinari, kojima se obratio.

Nemačka novinska agencija 19. aprila javlja da je Firer primio u sredu novog kraljevskog jugoslovenskog poslanika dr Ivu Andrića.

Naglašeno je da srdačni i prijateljski odnosi oba naroda počivaju na uzajamnom poštovanju i ukazano da izgradnja tih odnosa na privrednom i kulturnom polju, kao i susedstvo Nemačke i Jugoslavije, predstavljaju najbolje preduslove za dalje približavanje dveju zemalja“.

Soba od 400 kvadrata: Da bi došao do Hitlerove radne sobe, Andrić je morao da prevali ukupno 220 metara kroz predvorja i dugačku Mermernu galeriju, dužine 164 metra, dvostruko dužu od Dvorane sa ogledalima u Versaju, koja je, po Hitlerovoj zamisli, trebalo da nadmaši svoj uzor, i da na taj način simbolično potre po Nemačku ponižavajući Versajski ugovor. Hitlerova radna soba je imala 400 kvadrata, sa tavanicom visokom 10 metara. Ispod svečane sale i bašte nalazili su se delom i bunkeri. Posle rata, zgrada Kancelarstva Rajha je srušena, a od njenog kamena i mermera napravljen je spomenik sovjetskim vojnicima u berlinskoj četvrti Trepto.

Zloupotrebe Andrića

Predstavljena naučna studija profesora Dušana Glišovića. Uz pomoć njegovih tekstova bombardovanje.

ivo andrić
Dušan Glišović/Foto: Novosti

Posle zapažene knjige „Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh“, profesor nemačke književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu Dušan Glišović, predstavlja se novim delom „Ivo Andrić. Istorija i politika“, u izdanju „Službenog glasnika“.

– Jedno poglavlje se bavi zloupotrebom Andrića u Hladnom ratu, gde od njega pokušavaju da naprave disidenta protiv komunističkog režima u Jugoslaviji. Naveo sam i sve one citate nemačkih i austrijskih političara koji su ga instrumentalizovali u svojoj argumentaciji. To je išlo dotle da su uz pomoć njegovih tekstova, kao što je to radio Rudolf Šarping, tadašnji ministar odbrane Nemačke, zagovarali bombardovanje Srbije i Crne Gore – kaže, za „Novosti“, Glišović.

U poglavlju „Poslanik u Berlinu kao književni lik“, autor razmatra upotrebu Andrića u delima domaćih autora, ističući da su ga neki „izvrgavali ruglu, čak izrazili sumnju da je možda sarađivao sa Trećim rajhom“.

Povodom uvek aktuelne polemike o tome čiji je Andrić pisac, Glišović nam kaže:

– U jednoj rečenici sebi sam dozvolio da se dotaknem tog pitanja i da kažem ovim redosledom: dragi moji Bosanci, Hrvati i Srbi – Ivo Andrić je pre svega jugoslovenski pisac, pa onda pisac svakog od tih naroda ponaosob. E sad, to što se on najvećim delom izjašnjavao kao Srbin, ne znači da njega možete podvesti pod kategorije onih koji vatreno zastupaju srpski nacionalizam. On je bio svakako jedan od deset najvećih evropskih intelektualaca 20. veka, po obimu svoga znanja, širini svoje kulture i po broju jezika koje je govorio, čitao i na kojima je pisao.

Uvek na prvom mestu

Nema ozbiljne knjižare u Nemačkoj i Austriji koja nema barem jedno Andrićevo delo u ponudi. Ako se govori o srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, Andrić je uvek na prvom mestu – kaže Glišović.

Iz knjige Dušana Glišovića:  „Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939-1941“, Službeni Glasnik, Beograd, 2012/Novosti

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here