О Змај Јовиној улици у Новом Саду

Поделите:

Некада се Змај Јовина улица звала Главна улица, у време Аустрије звала се немачки Hauptgasse, после буне Магазински Сокак, а после Аустро-угарске нагодбе 1867. мађарски Fö utca, касније улица Лајоша Kошута.

Између два светска рата звала је носила име краља Петра I. Тада је Јован Јовановић Змај имао улицу Златне греде, у којој се налазила његова родна кућа.

За време окупације названа је по мађарском савезнику Мусолинију.

После ослобођења, закратко је поново била Kраља Петра I, затим Маршала Тита, и коначно Змај Јовина.

Змај Јовина је главна улица Новог Сада, од најранијих дана нашег града. У овој улици су радили трговци и занатлије, у многобројним радњама и радионицама, а њеном дужином, од Трга Слободе до Владичиног двора пружала се пијаца.Они су од Царице Марије Терезије и откупили статус слободног краљевског града 1748, када је и добио име Неопланта.

Змај Јовина је дуго и носила име Главна улица, било на српком, немачком, мађарском, али је носила и многа друга имена.

ЕДИKТ Царице Марије Терезије од 1. фебруара 1748. године:

„Ми, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче […] да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у бачкој жупанији на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога […] учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Neoplanta (Неопланта), мађарски Uj-Videgh, немачки пак Ney-Satz, српски Нови Сад.”

ns.in.rs

Поделите:

1 коментар

  1. У ЗМАЈ ЈОВИНОЈ У НОВОМ САДУ ВИШЕ ЈЕ БИЛО ЋИРИЛИЧКИХ ТАБЛИ У ВРЕМЕ АУСТРОУГАРСКЕ ВЛАСТИ НЕГО ДАНАС!

    Ово је лепа реч о данашњој Змај Јовиној улици у Новом Саду. Али, аутор текст је испустио да каже да је та улица у време Аустроугарске била исписана на три језика и да је све што је било исписано српским језиком било на ћирилици. Данас у тој улици у Новом Саду јесте све исписано службеним српским језиком, али је око 90 одсто свих исписа на хрватској латиници. Иако је Устав Србије сасвим јасан јер каже: “У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.”
    Дакле, не зна се шта чекају српске власти и српски лингвисти па да, у складу с Уставом, лингвисти сачине правопис са српским језиком на ћирилици и шта чекају власти које већ 12 година не хају за то што је ћирилица окупирана у Новом Саду и даље хрватским писмом као у време српскохрватског језика и фаворизације хрватског писма у језику Срба?
    Немам ништа против хрватског језика и писма, чак и честитам Хрватима, који свој језик увек пишу само једним писмом, њиховом латиницом баш као што и сви други народи, осим српског, свој језик пише само својим писмом, али је нејасно зашто једино српске власти и српски лингвисти и даље дозвољавају кршење Устава Србије и европске и светске праксе, па је и даље само српски народ у јавности и у Србији лишен свог уставног права на своје писмо у свом језику.
    Имам највише против српских лингвиста у Матици српској који још нису поништили Новосадски договор о српскохрватском језику, него и даље у Правопису српскога језика држе српски правопис уи српски народ на неприродном черечењу на два писма у свом једном језику. Ни власти ни лингвисти Бога се не боје, а држе се народне уставне обавезе и одредбе као у време власти Јосипа Броза. Као да не знају да је Броз умро још 1980,. а да је српскохрватски језик убијен у време разбијања Југославије. Откуд право српским политичарима на власти и лингвистима у институцијама за српски језик да настављају, планирано у време Новосадског договора (1954) и после њега све до данас, постепено долатиничавање Срба прека задржавања неуставног и непрактичног за живот језика и народа у Европи и свету непостојећег двоазбзучја? Нико други, осим Срба, није увео замењивање свога писма у свом језику и, на тај начин, деобу свога народа пио писму. Многи и Мађари раније,а неки и данас, када сун писали српски језик, писали су га само ћирилицом, јер су знали да је то српско писмо. А данас многи Срби су од лингвиста обманути јер их у школи уче да је српска и ћирилица и латиница. да је српска само ћирилица знали су и Срби, и Мађари и сви други латинички народи у Војводини све до 1954. године. Тада је уведена лаж да су “оба писма наша”, а циљ је био постепено латиничење Срба у склопу спровођеног у Југославији познатог расрбљивања преко притисака власти да се ћирилица замени.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here