Од Твртковог доба Книн постаје српским мјестом

Поделите:

Споменули смо, да је Лудвиг мађарски, умјесто да угоди папи и да удара на Душана, окренуо оружје на Далмацију, коју је себи и покорио, и ради чега је – узгред да споменемо – био од папе укорен. То је било 1357. Године. Послије тога, и за живота Лудвигова, Далација је била фактично под мађарском круном. Умре 1382. Лудвиг, а ради нашљедства ма ађарском пријестолу, почиње одмах у Мађарској унутрашњи немири, који лишавају државу оне моћи, коју је дотле показала била. Овом приликом није могла да се млетачка република ускористи у тежњама својима на Далмацију, јер је дотадшњим ратовима била истрошена; али се зато знао тијем ускористити моћни тадашњи босански краљ Стеван Твртко, који пруживши власт своју на јужну Далмацију, одлучи покорити себи и сјеверну Далмацију.

Још за живота краља Лудвига, Твртко је смишљао, како би покорио себи ту земљу, те проширио границе босанске државе дуж јадранског мора до Задра. Кад се Лудвиг бавио да добије пољску круну (1370), Твтко почне извађати тежње своје према Далмацији, и то тијем, што је почео слати у Далмацију своје људе, који су имали да му спреме земљиште за коначно остварење његових тежња, кад ваступи згодно вријеме. То су били већином трговци и обртници и у опће људе на које се Твртко могао као на вјеште људе у своме послу поуздати; а са тим људима прешло је и много босанских тежака са својим породицама, који су имали да заузму одређена им поља.

Далматинска кроника биљежи, да је 1371. Године прешло у Далмацију много српскога народа, и да су заузели и утврдили се у брјеговитим странама Далмације (prendono sede velle nostre terre montane).За 1373. Годину Фарлати спомиње да је тога народа било толико на граници Босне, спремна за пријелаз у Далмацију, да су на се обратили пажњу и папе, јер су били православне вјере (Vlachi schismatici). За год. 1375. Луције наводи, да је много тога народа заузело било земље около Трогира, и да је градска муниципија морала силом запријетити, да не заузму и сам Трогир. Вјештина тих босанских Срба у Далмацији у радњама њиховима била је толика, да су се становници неких приморских градова чак отимали, да би се међу њима настанили.

Шибеничка муниципија закључком савјета од 25. Фебруара 1383. Забранила је била улаз у град тим босанским Србима, али је морала одмах и опозвати ту забрану, јер су јој се грађани противили. И за кратко вријеме ти босански Срби имали су важан глас у свим јавним дјелима и Задра и Шибеника и Обровца, па и других важнијих далматинских мјеста.

Овим сеобама босанских Срба у Далмацију било је за мало година спремљено Твртку сигурно земљиште. Кад су у највећем јеку били поменути унутрашњи немири у Мађарској, Твртко одлучи да изведе своју намјеру са Далмацијом. Почне са Клисом, који лако освоји. Освојивши ту главну далматинску тврђаву, пут му је тако рећи отворен био у сву Далмацију. И збиља, 1390. Године Твртко је био господар све Далмације, од Велебита до Котора, осим јединога Задра, и Дубровника са околином.

За вријеме ових српских сеоба у Далмацију под Твртком утврдиле су се биле још јаче у Далмацији оне српске насеобине, које су биле почеле прије 100 година, а које су се оснажиле биле около половине овога вијека. Од Тврткова доба Книн постаје српским мјестом. Кад је Твртко освојио тај град – пише Фарлати – и не могући га стави ни међу босанске ни међу херцеговачке градове, а завладао је био и дијелом Србије (Rasciae), нашао је згодним уписати тај град међу српске градове, и од тога времена Книн заузима мјесто међу српским градовима и зове се српским мјестом.

knin panorama

По плодовима благословена је била Тврткова влада у Далмацији од самога почетка свога. За његово вријеме и православна се вјера јаче утврдила у Далмацији, и чвршћи је корјен ухватила ту православна црква. Твртко је велики поштовалац, и бранилац те вјере био.Наш љетопис при год. 1390. биљежи, да „краль Стефанъ Твердко бяше орудје Божiаго Промыела ради утвержденiя нашея сватыя православныя въры въ нашемъ отечествiи.“ Описује затим жалосну битку на Косову, и како је Твртко послао био много своје војске у помоћ кнезу Лазару, а противу Мурата, али да се та војска морала повратити, кад је војвода Влатко видио Бранковићеву невјеру. Наводи тада, како су Турци напали били и на Босну, али како их је босанска војска исте 1389. Године потукла до ноге. Сувремено да је друга босанска војска славодобитно продрла преко ријеке Цетине све до Јадранскога мора „и ради воспоминанiя“, продужава љетопис, „тоя славня побъды надъ Турками, благочестивый Стефанъ Твердко возблагодари Господу Вседержителю еоруженiемъ повыя церкви въ славу и честь Христа Спасителя на ръцъ Цетини, издавъ особенную граммату въ кралевскомъ своемъ дворъ въ Сутъецъ еъ богатыми дарами; но ејю же церков потом безсовети латинне похитиша“.

Ово је без сваке сумње она црква, коју 1512. Турци разорише, а чије се рушевине још и данас виде на врелу Цетине, и које је храм Вазнесенија ГОсподње, а коју зову данас „св. Спас“. Ради ове цркве, коју фратри на силу отеше, борили су се дуго православни Цетињани, док исти фратри не измамише у априлу 1699. Проведиторски декрет, да тобоже они имају право на ону порушену цркву, а не православци. Сили се правосл. Цетињани морадоше покорити, премда су свјесни они и данас, да је то њихова црква, коју ће они прије или послије морати добити за православље.

За вријеме владе Стевана Твртка у Далмацији отворене су биле и многе друге цркве у сјеверној Далмацији ради православнога богослужења, од којих нам се спомиње црква св. Јована крститеља у Брибиру и једна црква у Клису, и православље је за то вријеме напредовало, како у Далмацији, тако и у Босни. Само што је мало на жалост трајала Тврткова влада у Далмацији. Наступа послије њега неопредјељено стање у Далмацији а то због слабљења краљевске моћи у Босни и због супарништва ради Далмације међу претендентима мађарске круне: Владислава и Сигисмунда.

Послије Трвтка, ступио је на краљевски босански пријесто Стеван Дабиша, који не само што није могао да се стара о Далмацији као ТВртко, него није имао снаге ни да је под својом влашћу уздржи, а главним начином с тога, што је морао да саму Босну чува од Турака, који пошто су послије косовскога боја стали били чврстом ногом у српским земљама, не престајаху ни Босну узнемиравати.

Аутор: Марко Марјановић

srbiubih.com

Поделите:

17 Коментари

  1. Boli istina Senade?
    Tvrtko, po milosti Boga kralj Srba, Bosne… Dakle jedini narod su tada bili Srbi!
    Tvrtko kaze “roditelja mojih gospode srpske”, sto potvrdjuje da je bio Srbin.
    Tvrtko se krunisao u manastiru SPC Mileseva, na grobu Sv. Save.
    To su cinjenice, dokazane originalnim poveljama.
    Bosna je do svog pada 1463. Godine bila srpska kraljevina. Tako su je i pape u Rimu oslovljavale. Njena legitimna naslednica je Republika Srpska.

  2. Knin je Srpski i pravoslavni grad od iskona. Celo Balkansko poluostrvo juzno od Save i Dunava (sve do Istre) je bilo u sastavu Vizantije ceo XI i XII vek kad su se delile crkve. Danasnji Srbi su po poreklu starosedeoci (sto bi Ustase rekli Vlasi) a samo malobrojna elite Srba (Shrbi sto znaci vojnici/zastitnici, iste etimologije kao glagol obshrbiti) doseljenih iz Ceske i Polablja (ili Bojke, mesto sa puno bojeva sa Germanima) se doselio medju ove starosedeoce i dao im ime i jezik.

  3. Niti su Srbi ludi niti maloumni i znaju tacno koje su njihove teritorije od iskona: danasnja Srbija (sa Kosovom), Bosna, Crna Gora i Dalmacija. Te su teritorije obuhvatale i Caslavova drzava, i Mihaila i Bodina, i Stefana Nemanje, i Cara Dusana, i Tvrtka (potomka Nemanjica) i ostalih Kotromanica. Slavonija sa Hrvatska (Hrvatska proper dicti) su bile banovine u okviru Ugarskog kraljevstva a Slovenija knezevina u okviru Nemackog carstva.

  4. Jedino resenje da se zaustavi Hrvatski fasizam i da se zauvek prekine njihova pretenzija prema Srpskim zemljama je da se prvom prilikom Slavonija rascisti od tog fasistickog sljama (tamo ima isti broj Ustasa kao sto je bilo Srba u Hrvatskoj) a da se Dalmacija prepusti Italiji.

      • Bosnje i njihovi vlazni snovi. Dobili ste za Handzar diviziju i za zulume tokom Turske vlasti, i za Bratunac i da je nabrajam druge zlocine. To sto su Hrvati zasluzili najvise osvetu ne znaci da ste i vi nevini. Svi ste vi bili u Ustasama i klali Srbe. Pola Bosne vise vam je nego dovoljno kakva ste fukara.

  5. Doslo vreme da se Srbi svete. Srbi su se uplasili svoje vlastite osvete. 40tih smo bili mirni i zavrsili smo na klanju – nikad vise, ako treba svaka porodica da bude naoruzana do zuba. Hrvati su glavni Srpski neprijatelji, ostalo su samo komarci. Oko za oko zub za zub, skupa s Talijanima. Bosnje umesto da su nas pustile 90tih da se razracunamo sa Hrvatima upali u razmenu vatre (nisu bezveze vicevi o glupim Bosancima).

  6. Rece Veliki Vodja ima Srbije bez Krajine al nema bez Krajisnika. E pa nema Srbije bez Krajine, status Krajine, Republike Srpske i Kosova su povezani. Realno i pravicno je autonomija Krajine u Hrvatskoj, Bosnjacka kontrola Federacije, nezavisna Republika Srpska i podela Kosova. Mazu vas sa namestenim i laznim popisima, Siptara na Kosovu nema ni milion, a u BiH je isti broj Srba i Bosnji. Ako Kosovo moze da bude nezavisno moze i Republika Srpska, ta dva pitanja su neraskidiva.

      • Dzaba postis Ramazanskog posta, ne pomazu ni Alah ni Gospa. Ma jeste, Bosnja ima 50 milijardi, ko komaraca (intelektulne sposobnosti su vam na tom nivou). Moze da vas ima ko u Bangladesu, zna se cije su koje teritorije. Republika Srpska ce biti nezavisna vrlo brzo, a vi mozete da povucete Vlascad ljutu za masan tuki. Mi smo planirali da vam damo federaciju BiH al izgleda Hrvati ne daju, oce Herceg Bosnu, tako da vam osta fildzan drzava.

        • ti si plitak za politike,kad bi se tako dijelile drzave,nacionalnim manjinama i svakome ko zine,imao bi jos 150 novih drzava u svijetu,samo cu ti reci dva bitna faktora,Bosnje su danas u nezavisnoj i medjunarodno priznatoj drzavi,u kojoj su temeljni narod i jos 57% stanovnistva te drzave,Bosnji je svedno dali zivi u Bihacu,Bjeljini,Zvorniku ili Zenici kada je to sve Bosna i Hercegovina.

          • Ma kakvi samo 57% ma 127 %. Druskane BiH je konfederalna drzava republike Srpske i federacije BiH, a Bosnje nisu nikakav temeljan narod nego jedan od tri. A za broj drzava u svetu se ne brini, nece se povecavati jer ce se RS i Herceg Bosna vrlo brzo ujediniti sa Srbijom i Hrvatskom.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here