ODGOVOR KNEZA VOJISLAVA ROMEJIMA: U desnici svojoj već mač svoj držim

Podelite:

Romejski car Konstantin Monomah daje na znanje zetskom knezu Vojislavu sledeće:

„Ja, presvjetli i presilni car i vlastodržac moćne Vizantije, Konstatin Monomah, Božjom milošću deveti po redu, šaljem Vojislavu, poglavaru Zete, poslanika svoga sa ljutnjom svojom i ištem od njega da me na koljenima puzeć za milost pita i da mi podložan bude. Ali ako neće, naređujem da sav narod te neposlušne zemlje pod sječivo mačeva mojih stavim.

Pamtiće me pokolenja kakav je bio gnev moj – tako mora da bude”.

Stefan Vojislav

Stefan Vojislav, srpski kralj Zete, Travunije i Zahumlja

Odgovor kneza Vojislava:

„Velika je vojska Romejskog carstva a nas je veoma malo. Borićemo se muški, a svemogući Bog će o tome da odluči. Znam, ko se ne bori, toga je duša odmah izgubljena. I ja, evo, u desnici svojoj već mač svoj držim.

Gospodi pomiluj.”

Bitka kod Bara

U vezi sa ovim ultimatumom malo je poznato da je zetski knez Vojislav 1042. izvojevao možda najsjajniju bitku u istoriji srpskog naroda. Naime, nakon što su Grci opljačkali bogate doline primorske Zete, na povratku su naišli na klance oko Sutormana posednute od Zećana.

Srbi masakriraju Romeje, 13. vek, History of John Skylitzes (Skyllitzes Matritensis (Biblioteca Nacional de España))

Bitka kod Bara (poznata i kao bitka kod Sutormana ili bitka na Tuđemilskom polju) se odigrala najverovatnije 7. oktobra 1042. godine, neposredno nakon ponoći između odreda kneževine Duklje koje je predvodio knez Stefan.

Romejska vojska se od Drača uputila prema Skadru i Baru napadajući Duklju sa juga, dok je romejskim vazalima raškom županu, bosanskom banu i zahumskom knezu Ljutovidu naređeno da sa svojim odredima napadnu sa severa. Pred jakom romejskim snagama, Vojislav se povlačio izbegavajući borbu i prepuštajući im teritoriju, tako da su Romeji bez borbe prolazili Dukljom, paleći, pljačkajući i robeći, ulazeći sve dublje i dublje u zetske klance.

Iako se nije upuštao u borbu zbog očigledne romejske brojčane nadmoći, Vojislav je sa svojim snagama zaposeo visoke čuke i vrhove klanaca kojima su Romeji prolazili. Kada je procenio da je skupio dovoljno plena i zarobljenika, Mihajlo je naredio da vojska krene da se vraća iz unutrašnjosti Duklje ka primorju.

Putanja kojom su se Romeji vraćali, išla je kroz uske prolaze koje je od ranije držao pod kontrolom Stefan Vojislav. Njegov plan je bio da iskoristi svoje visoke položaje i da u iznenadnom noćnom napadu razbije romejsku vojsku.

Kada su se Romeji zaustavili i napravili logor da prenoće, Vojislav je njihovom zapovedniku poslao jednog Baranina koji je trebalo da ga, kao romejski prijatelj, ubedi da je opkoljen ogromnom vojskom i da mu je bolje da odmah beži da bi se spasao, istovremeno šireći tu vest po samom logoru stvarajući paniku. Tokom večeri se na nebu pojavila kometa (u pitanju je kometa koja se videla 6. oktobra), što je unelo dodatni nemir u romejsku vojsku.

Narednog dana, tokom noći, Stefan Vojislav je iznenada pokrenuo svoj napad na usnuli romejski logor. Napad je otpočeo udarom sa okolnih visova po logoru, kako strelama, tako i kamenjem koje je izbacivano iz svih mogućih sprava za bacanje i kotrljanjem velikog stenja na sam logor, uz glasnu viku i duvanje u rogove čime je stvaran utisak da napadača ima mnogo više nego što ih je zaista bilo.

Iznenadni noćni napad zatekao je Romeje potpuno nespremne i njihove snage su u potpunosti razbijene, čime je Vojislav izvojevao veliku pobedu.

Nastradaše užasno. Kao vihor jurnuše Zećani za preplašenom gomilom, koja je po grčkim izveštajima izgubila sedam visokih vojskovođa (stratega) i oko 40.000 vojnika. Zećani su ih gonili sve do reke Drima.

Ovom pobedom, Vojislav je uspeo da sačuva nezavisnost Duklje, pošto Romejsko carstvo više nije pokušavalo velikim pohodima da povrati svoj suverenitet nad njom. Tako je Duklja postala prva srpska država koja je uspela da izbori svoju nezavisnost od Romeja, kao i da proširi svoju vlast na okolne srpske kneževine Travuniju i Zahumlje, koje su do tada bile romejski vazali. Duklja tako postaje novi centar oko koga počinje da nastaje nova srpska država.

Stanje neprijateljstva prema Romejskom carstvu je nastavljeno do kraja Vojislavljeve vladavine tj. do sredine XI veka.

Izvori: Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Oktoih – Podgorica, 2005, str. 135, URVISVikipedija

OBJAVIO: Rasen

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here