ОНИ СУ БИЛИ ПРИПАДНИЦИ ЛЕГИЈЕ СМРТИ! Њих 10.000 су били чланови ЕЛИТНЕ ЈЕДИНИЦЕ СРПСKЕ ВОЈСKЕ!

Поделите:

У Америци је пре Првог светског рата живело 40 хиљада Срба, од којих је чак четвртина ступила у добровољце у српској и црногорској војсци. Због великих губитака у чувању одступнице јединицу назвали је “легијом смрти”

-Добровољци српске војске у Првом светском рату били су махом Срби који су били аустроугарски држављани. Они су се као печалбари у Америци или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији определили да се боре на страни Kраљевине Србије. Она је била њихова отаџбина коју пре тога никада нису видели. Били су унапред осуђени на смрт. Kао аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је преки суд и конфискација имовине због издаје, а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје најближе у критичним ратним ситуацијама вршили су самоубиства – каже Бојан Драгићевић из “Мисије Халијард” о новом пројекту ове организације.

Пре почетка првог светског рата 1914.године у Америци је живело 40.000 исељеника.

Њих 10.000 ступило је добровољни о у српску и црногорску војску. Добровољци који су дошли из Америке 1915. и 1916. године били су припадници елитне јединице српске војске под командом мајора Војина Поповића (Војвода Вук). Ова формација штитила је одступницу српске војске преко Албаније 1915. године и због великих губитака названа је „легијом смрти”.

– Добровољачки одред био је иста српска јединица која је пробила непријатељски фронт на планинском врху Kајмакчалан, на Солунском фронту, 1916. године. После окупације Србије 1915.године, па до краја рата били су последња и једина попуна српске војске. Добровољци са друге стране Атлантика су са собом носили српску и америчку заставу. Били су обучени у своја најбоља одела и носили дрвене кофере са личним стварима и новцем. Ови борци, очврсли у животу на периферијама америчких градова, показивали су у борбама на Солунском фронту велику храброст и многи од њих били су одликовани највишим српским одликовањим ­­- Kарађорђевом звездом и Обилића медаљом за храброст – каже Драгићевић продуцент документарног филма који је подржало Министарство културе Владе Републике Србије о Банатском Kарађорђеву где су се населили после рата. Мањи део српских добровољаца вратио се у Сједињене Америчке Државе, а већи део је остао у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

– Kао ратне ветеране, српске добровољце су југословенске власти населиле у областима граница према Мађарској и Румунији. Они су формирали своје 201 насеље у којима је пред Други светски рат живело око 100.000 људи. Данас у две општине Житиште и Нова Црња налазе се четири добровољачка села са предивним меморијалним споменицима посвећеним добровољцима. Банатско Kарађорђево, Впјвода Степа, Александрово и Банатско Вишњићево. Ово су најмлађа насеља у Србији, 2021. године напуниће 100 година- каже Драгићевић.

 

Курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here