Остоја Војиновић: Марш ”Бесмртног пука” у част Дана победе

Поделите:

 

Ове године обележавамо 73. годишњицу Победе. Када путем медија свет буду преплавиле бројне фотографије авионских акробација, војничког марша, нових тенкова и најнововијих достигнућа војне моћи Русије, улицама Москве разлије се једна мало другачија парада.Након војника и војне технике, улицама главног града Русије прође ”Бесмртни пук”.У тој паради учествују сви они који желе да сачувају сећање на оне који су се борили у Другом светском рату, и у којем су изгубили своје животе.Они са фотографијама својих предака окупљени прошетају Тверском улицом до Црвеног трга.На истом том тргу 24.јуна 1945.године, на првој Паради победе марширало је десет хиљада војника и официра, и њихов парадни марш је трајао пола сата. Неко је израчунао да, када би у тој паради учестовали сви војници совјетске армије који су своје животе изгубили током рата, она би трајала непрекидно читавих деветнаест дана и деветнаест ноћи.

Акција Бесмртни пук први пут је одржана у Томску 2011.године.када је улицама овог града у част дана победе прошетало 5000 хиљада грађана.Група локалних новинара дошла је на идеју да овим чином оживи прославу Дана победе,а инспирисали су их сами ветерани, који су на обележавање празника доносили фотографије својих сабораца који нису више међу живима.Захваљујући аполитичном и некомерцијалном карактеру саме акције, она је врло брзо заживела на територији целе Русије, као и међу бројном руском дијаспором у целом свету. Поред организованих шетњи на сам дан Победе, Бесмртни пук има и активности током целе године, између осталог стварајући и интернет архиву фотографија, биграфија и животних прича учесника рата, уз које је одрасло неколико генерација. Из године у годину, број оних који су били учесници рата и који су причали своје ратне приче је све мањи, а смисао оваквих акција јесте у томе да генерацијама које долазе страхоте фашизма из средине прошлог века не постану само једна од лекција из уџбеника.

Обележавање Дана победе за већину становника Русије веома је лична ствар, јер је готово свако у Другом светском рату изгубио неког свог.За већину Руса суштина овог празника није у показивању војне моћи и супериорности, нити у ликовању над пораженим, већ је суштина и смисао у очувању сећања на оне који су своје животе дали, или су били спремни да их дају за слободу.Највеће жртве у Другом светском рату понела је Русија изубивши више од 27 милиона људи.

У Београду и у више градова у Србији у част Дана победе и 73. годишњице Велике победе у Другом светском рату биће трећи пут одржана манифестација Бесмртни пук у којој ће учесници ове акције прошетати улицама Београда носећи портрете својих ближњих који су се борили против нацизма.На иницијативу бројних српских удружења и невладиних организација, потомци бораца за слободу шетаће поред главног града, и улицама Ниша, Крушевца, Краљева, Крагујевца, Параћина, а у Републици Српској свечана поворка прошетаће Бањалуком и Требињем.Прошлогодишњи Бесмртни пук у Београду био је један од најбројнијих у свету изван земаља бившег Совјетског Савеза.

По завршетку шетње кроз Београд, одржаће се премијера руског филма ”Собибор”, заснованог на истинитом догађају о једном успешном масовном бекству из немачког концентрационог логора у Другом светском рату.

У Србији се организацијом ове манифестације чувају сећања на жртве у ратовима против агресора,уз дужно поштовање нашим јунацима из Првог и Другог светског рата, као и храбрим браниоцима Србије од НАТО агресије 1999. године.

Историја српског народа тесно је повезана са историјом Русије. Многи Срби себе сматрају делом руског света, делећи исти систем вредности. Простор нашег заједничког сећања знатно је шири од државних граница.И српска земља и српски нараод понели су неизмерне жртве у ратним сукобима бранећи слободу, и наша је дужност и обавеза да чувамо ову историју и да је заштитимо од све чешћих покушаја ревизије.

Покрет Бесмртни пук окупља све већи број људи широм света, што сведочи о жељи народа у тим земљама да се очувају сећања на антифашизам. Пре три године у Русији је учестовало око 12 милиона људи, а од тада тај број се повећава. Најдужа колона била је у Москви, са 700.000 учесника марша. У шетњи је учестовао и председник Русије Владимир Путин чији је отац учестовао у Другом светском рату.

Остоја Војиновић, Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here