Откривена чудесна песма српских војника са Крфа

Поделите:

Током истраживања за књигу “Гвоздени пук”, дошло се до бројних нестварних открића о нашим славним прецима, и оним страшним временима. Ово је једна њихова чудесна песма, која је чекала 101 годину да би опет угледала светлост дана.

Записана је на Крфу, у пролеће 1916, док се српска војска опорављала од Албанске голготе и спремала за ослобођење отаџбине. Ти моћни стихови, изнедрени су у оном тако обичном народу, ког су три силе (Немачка, Аустроугарска и Бугарска) здружено напале у јесен 1915, “распеле га ко Христа, у време Понтија Пилата” (који је као намесник римски опрао руке и допустио страдање и смрт). Ти моћни стихови настали су у народу који је мртав – васкрсао и извојевао слободу 1918.
Ти стихови записани на Крфу 1916. – иду овако:

СА ГОЛГОТЕ

Осудише нас због љубави наше
за земљу своју, за слободно име,
и крст нам тежак на рамена даше,
и трнов венац, и поругу с њиме.

Три врага су нас гонила Голготи
и ругала се због часнога пада,
и шибали нас просјаци и скоти,
к’о Христа – олош вечитога града.

Но, ми смо ишли гордо и без суза…
Крвави зној нам липтио са чела
И ми смо ишли… Ко црна Медуза
судба нам змијом обвијала тела.

И нисмо пали на тешкоме путу.
Ћутке смо дошли до врхунца мука,
не жалећи се на судбину круту,
и не пустивши молбе ни јаука.

Распели су нас…

Ал’, Пилати, чујте!
Ви што сте крст нам бацили на плећа,
добро гроб наше слободе закујте,
јер Васкрс иде иза тог Распећа!

На стражу – ваше доведите чете,
и не дајте им пирове крај гроба,
јер бели орли са осветом лете,
да стигну тамо у незнано доба.

У то ће доба Јуда око врата
сам себи замку натаћи; пун стида,
И док га гуши крв невиног брата,
себе ће својим зубима да кида.

ТАДА НЕК БЕЖЕ ВАШЕ П’ЈАНЕ СТРАЖЕ
С ОГЊИШТА НАШИХ, С ДОМА НАМ СВЕТОГА
ЈЕР БАЈОНЕТИ ИДУ ДА ПОТРАЖЕ
ГРОБАРЕ НАШЕГ НЕУМРЛОГ БОГА.
Да збаце круну крваву им с главе
и прљав венац разбојничке славе.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here