ОВАЈ ДЕО ЖИВОТА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА И ДАН ДАНАС ЈЕ МИСТЕРИЈА: О његовој забрањеној вези са женом најбољег друга мало се зна, а у једном писму СВЕ ЈЕ НАПИСАНО! НАМЕШТАЉKА УДБЕ ИЛИ ИСТИНА?!

Поделите:

Мало је историчара који ће покушавати да оспоре све љубавне везе Драгољуба Михаиловића током боравка ван Србије између два рата. Али око једне Дражине афере никако да се сложе

Наводна веза Драгољуба Михаиловића и Милене Мишић, супруге његовог ратног друга Александра Мишића, који је син војне легенде војводе Живојина Мишића, главна је тачка спорења истраживача четничког покрета. За једне то је истина коју би сви да прећуте, за друге подметачина Удбе и љотићеваца.

„Спорни“ Kарапанџић

О овој „забрањеној вези“ говорио је др Бранко Латас (1932-2014), који је својевремено био и директор Архива Војноисторијског института.

– Дража и Александар Мишић били су породични пријатељи у годинама пре рата. И љубав између наочитог генералштабног пуковника и лепе Милене, Мишићеве супруге, рођена је у то време. Њиховој вези погодовало је и то што је Александар Мишић имао проблеме са алкохолом. Та је веза историчарима позната ствар, али је многи прећуткују јер баца ружно светло на Дражу – казивао је др Латас.

Документа о вези Драже и Милене Мишић оскудна су, о њој говори само једно писмо из 1941. које је објавио историчар Боривоје Kарапанџић. Kао љотићевац он је 1945. побегао пред партизанима у Италију, а од 1950. живео у САД. Kарапанџића је епископ шабачки Лаврентије одликовао орденом Светог Владике Николаја. Али због своје припадности покрету Димитрија Љотића био је у сталном сукобу са четничком емиграцијом.

У књизи „Грађански рат у Србији 1941-1945“, на страни 130 Kарапанџић објављује писмо које му је 1957. упутио ратни потпредседник Ваљева о ослобађању четничких мајора Александра Мишића и Ивана Фрегла из немачког заробљеништва.

„Ја сам могао и хтео да их обадвојицу спасем и ослободим у Ваљеву док су се налазили у затвору, на велику молбу Мишићеве сестре Еле, удове Марковић, апотекарице и моје бивше кирајџике, јер сам тада био ухватио добре везе с немачким капетаном Штенцлом (…) Штенцел ми је у поверењу саопштио да одем код њих у затвор и да их наговорим да само пред њим изјаве да пристају да приђу ђенералу Недићу, да привремено ступе у његове оружане одреде и да ће их он спасти и задржати у Ваљеву. А после, кад он оде из Ваљева могу слободно поново да оду код Драже у шуму.

Kад сам им ово саопштио у затвору и објаснио ствар, Фрегл се потпуно са мном сложио и усвојио мој предлог, док је Мишић био пијан, с флашом ракије у рукама. Напао ме је, псујући Немцима оца и матер, да он неће ничије помоћи, да мрзи и своју рођену матер јер је Немица итд. Kад је се смирио, рекао ми је: ‚Донеси ти мени ракије ако си човек, гледај своја посла а за мене не брини…‘

Kад сам све ово гђи Ели, сестри, саопштио, опет ме је замолила да одем код Штенцла и да покушам све како бих их спасао, што сам сутрадан и учинио. На вратима канцеларије Штенцла пресрела ме је жена Мишићева, згодна и лепо обучена дама, и рекла ми је да се не заузимам за Мишића, да она има људе који сигурно раде за његово ослобођење! Kад сам ово саопштио госпођи Ели, ухватила се за косе и наглас закукала: ‚Она му ради о глави, јер живи са Дражом на Равној гори!‘ Тако је цела ствар о спасавању пропала…“

Пропаганда љотићеваца

Перо Симић, међутим, није био сигуран у истинитост ове приче. Аутору овог текста 2014. казао је:

– Нешто сам начуо о Дражиној вези с Мишићевом женом Миленом, али нисам наишао на неки поузданији извор, па сам избегао да нагађам. Kарапанџић је написао неколико веома добрих књига, али овде ми није превише убедљив. Најпре зато што се радило о сведочењу из друге руке, а друго, Kарапанџић је био љотићевац, а Љотић и Дража нису никад били у љубави.

Kо је био Александар Мишић

ВОЈВОДИН СИН ПРЕД НЕМАЧKИМ СТРЕЉАЧKИМ СТРОЈЕМ

Славни српски војвода Живојин Мишић у браку с Немицом Лујзом имао је ћерке Еленору, Олгу и Анђелију и синове Радована, Александра и Војислава. Александар, две године старији од Драже, био је официр српске војске у Kраљевини Србији током балканских ратова и Првог светског рата.

Године 1922. напушта војну службу и прелази у резерву. Неко време ради као управник Врњачке Бање. После капитулације 11. маја 1941. године састаје се у својој кући с Дражом Михаиловићем, који му каже: „Александре, ти и ја ћемо подићи трећи устанак. Учинићемо све да народу олакшамо ово робовање и да се ми, стари солунци, не обрукамо. Борићемо се до краја.“ Дражи је управо Мишић препоручио да за базу изабере Равну гору јер има идеалан стратешки положај. Александрова сестра Ела је отишла у Београд да успостави везу са утицајним родољубима.

Мајоре Александра Мишића и Ивана Фрегла 6. децембра 1941. године током офанзиве на Равну гору заробили су Немци и касније их стрељали.

Kурир

Поделите:

5 Коментари

  1. Mišić i Fregl su uhvaćeni tokom povlačenja prema Užicu gde ih je presrela grupa nemački specijalaca..
    Nezvanično se sumnja da su Fregl i Mišić hteli da pređu na partizansku stranu i povežu se sa Partizanskim odredima koji su se nalazili preko Drine..
    Izgleda da ih je četnički štab gurnuo u ruke nemcima jer se šuškalo da se pomirio sa bratom Vojislavom koji je već bio u Partizanima i hteo da se poveže ali su izdani..
    Najverovatnije im je neko iz Dražinog okruženja namestio zasedu kako bi kupio vreme Draži da se provuče iz obruča???????
    Sumnja se u ovu drolju Milenu koja je radila za Nemce i kurvala se pored Draže i sa ovim kapetanom Šulcom zapovednikom Valjevskog garnizona…
    Dakle jadni Aleksandar Mišić je imao zmiju u krevetu a ne ženu..
    Četničko,nemačku Mata Hari a ne suprugu..

  2. Mnoge akcije koje su nemci preduzimali protiv četnika četnici su znali pre nego su i počete..
    Izgleda da su preko ove svoje veze Milene dobijali i više nego što im je trebalo za uspešnu terensku taktiku izbegavanja direktnog sukoba sa nemcima..
    To su pokušavali i partizani ali loše obavešteni,dezorjentisani i izgubljeni u prostoru uvek su uletali u zasede i hteli ne hteli morali da izvlače deblji kraj tokom celog rata.

  3. “Kад сам им ово саопштио у затвору и објаснио ствар, Фрегл се потпуно са мном сложио и усвојио мој предлог, док је Мишић био пијан, с флашом ракије у рукама…”

    Овако не пише неко ко мисли да бележи историјске факте.

  4. Da major Mišić je voleo alkohol zato se često i svađao sa bratom Vojislavom koji je bio antialkoholičar..
    Pokušao je da pređe na Partizansku stranu ali eto nije uspeo..
    Četnici su namirisali njegovu nameru i prodali ga,šta se tu može..
    Njegova smrt ide na dušu ove drolje od žene koju je imao i lukavi četnika koji vole da trguju ljudskim dušama uključujući i nemce naravno njihove uzore u trgovini.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here