OVAJ DEO ŽIVOTA DRAŽE MIHAILOVIĆA I DAN DANAS JE MISTERIJA: O njegovoj zabranjenoj vezi sa ženom najboljeg druga malo se zna, a u jednom pismu SVE JE NAPISANO! NAMEŠTALJKA UDBE ILI ISTINA?!

Podelite:

Malo je istoričara koji će pokušavati da ospore sve ljubavne veze Dragoljuba Mihailovića tokom boravka van Srbije između dva rata. Ali oko jedne Dražine afere nikako da se slože

Navodna veza Dragoljuba Mihailovića i Milene Mišić, supruge njegovog ratnog druga Aleksandra Mišića, koji je sin vojne legende vojvode Živojina Mišića, glavna je tačka sporenja istraživača četničkog pokreta. Za jedne to je istina koju bi svi da prećute, za druge podmetačina Udbe i ljotićevaca.

„Sporni“ Karapandžić

O ovoj „zabranjenoj vezi“ govorio je dr Branko Latas (1932-2014), koji je svojevremeno bio i direktor Arhiva Vojnoistorijskog instituta.

– Draža i Aleksandar Mišić bili su porodični prijatelji u godinama pre rata. I ljubav između naočitog generalštabnog pukovnika i lepe Milene, Mišićeve supruge, rođena je u to vreme. Njihovoj vezi pogodovalo je i to što je Aleksandar Mišić imao probleme sa alkoholom. Ta je veza istoričarima poznata stvar, ali je mnogi prećutkuju jer baca ružno svetlo na Dražu – kazivao je dr Latas.

Dokumenta o vezi Draže i Milene Mišić oskudna su, o njoj govori samo jedno pismo iz 1941. koje je objavio istoričar Borivoje Karapandžić. Kao ljotićevac on je 1945. pobegao pred partizanima u Italiju, a od 1950. živeo u SAD. Karapandžića je episkop šabački Lavrentije odlikovao ordenom Svetog Vladike Nikolaja. Ali zbog svoje pripadnosti pokretu Dimitrija Ljotića bio je u stalnom sukobu sa četničkom emigracijom.

U knjizi „Građanski rat u Srbiji 1941-1945“, na strani 130 Karapandžić objavljuje pismo koje mu je 1957. uputio ratni potpredsednik Valjeva o oslobađanju četničkih majora Aleksandra Mišića i Ivana Fregla iz nemačkog zarobljeništva.

„Ja sam mogao i hteo da ih obadvojicu spasem i oslobodim u Valjevu dok su se nalazili u zatvoru, na veliku molbu Mišićeve sestre Ele, udove Marković, apotekarice i moje bivše kirajdžike, jer sam tada bio uhvatio dobre veze s nemačkim kapetanom Štenclom (…) Štencel mi je u poverenju saopštio da odem kod njih u zatvor i da ih nagovorim da samo pred njim izjave da pristaju da priđu đeneralu Nediću, da privremeno stupe u njegove oružane odrede i da će ih on spasti i zadržati u Valjevu. A posle, kad on ode iz Valjeva mogu slobodno ponovo da odu kod Draže u šumu.

Kad sam im ovo saopštio u zatvoru i objasnio stvar, Fregl se potpuno sa mnom složio i usvojio moj predlog, dok je Mišić bio pijan, s flašom rakije u rukama. Napao me je, psujući Nemcima oca i mater, da on neće ničije pomoći, da mrzi i svoju rođenu mater jer je Nemica itd. Kad je se smirio, rekao mi je: ‚Donesi ti meni rakije ako si čovek, gledaj svoja posla a za mene ne brini…‘

Kad sam sve ovo gđi Eli, sestri, saopštio, opet me je zamolila da odem kod Štencla i da pokušam sve kako bih ih spasao, što sam sutradan i učinio. Na vratima kancelarije Štencla presrela me je žena Mišićeva, zgodna i lepo obučena dama, i rekla mi je da se ne zauzimam za Mišića, da ona ima ljude koji sigurno rade za njegovo oslobođenje! Kad sam ovo saopštio gospođi Eli, uhvatila se za kose i naglas zakukala: ‚Ona mu radi o glavi, jer živi sa Dražom na Ravnoj gori!‘ Tako je cela stvar o spasavanju propala…“

Propaganda ljotićevaca

Pero Simić, međutim, nije bio siguran u istinitost ove priče. Autoru ovog teksta 2014. kazao je:

– Nešto sam načuo o Dražinoj vezi s Mišićevom ženom Milenom, ali nisam naišao na neki pouzdaniji izvor, pa sam izbegao da nagađam. Karapandžić je napisao nekoliko veoma dobrih knjiga, ali ovde mi nije previše ubedljiv. Najpre zato što se radilo o svedočenju iz druge ruke, a drugo, Karapandžić je bio ljotićevac, a Ljotić i Draža nisu nikad bili u ljubavi.

Ko je bio Aleksandar Mišić

VOJVODIN SIN PRED NEMAČKIM STRELJAČKIM STROJEM

Slavni srpski vojvoda Živojin Mišić u braku s Nemicom Lujzom imao je ćerke Elenoru, Olgu i Anđeliju i sinove Radovana, Aleksandra i Vojislava. Aleksandar, dve godine stariji od Draže, bio je oficir srpske vojske u Kraljevini Srbiji tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Godine 1922. napušta vojnu službu i prelazi u rezervu. Neko vreme radi kao upravnik Vrnjačke Banje. Posle kapitulacije 11. maja 1941. godine sastaje se u svojoj kući s Dražom Mihailovićem, koji mu kaže: „Aleksandre, ti i ja ćemo podići treći ustanak. Učinićemo sve da narodu olakšamo ovo robovanje i da se mi, stari solunci, ne obrukamo. Borićemo se do kraja.“ Draži je upravo Mišić preporučio da za bazu izabere Ravnu goru jer ima idealan strateški položaj. Aleksandrova sestra Ela je otišla u Beograd da uspostavi vezu sa uticajnim rodoljubima.

Majore Aleksandra Mišića i Ivana Fregla 6. decembra 1941. godine tokom ofanzive na Ravnu goru zarobili su Nemci i kasnije ih streljali.

Kurir

Podelite:

5 Komentari

  1. Mišić i Fregl su uhvaćeni tokom povlačenja prema Užicu gde ih je presrela grupa nemački specijalaca..
    Nezvanično se sumnja da su Fregl i Mišić hteli da pređu na partizansku stranu i povežu se sa Partizanskim odredima koji su se nalazili preko Drine..
    Izgleda da ih je četnički štab gurnuo u ruke nemcima jer se šuškalo da se pomirio sa bratom Vojislavom koji je već bio u Partizanima i hteo da se poveže ali su izdani..
    Najverovatnije im je neko iz Dražinog okruženja namestio zasedu kako bi kupio vreme Draži da se provuče iz obruča???????
    Sumnja se u ovu drolju Milenu koja je radila za Nemce i kurvala se pored Draže i sa ovim kapetanom Šulcom zapovednikom Valjevskog garnizona…
    Dakle jadni Aleksandar Mišić je imao zmiju u krevetu a ne ženu..
    Četničko,nemačku Mata Hari a ne suprugu..

  2. Mnoge akcije koje su nemci preduzimali protiv četnika četnici su znali pre nego su i počete..
    Izgleda da su preko ove svoje veze Milene dobijali i više nego što im je trebalo za uspešnu terensku taktiku izbegavanja direktnog sukoba sa nemcima..
    To su pokušavali i partizani ali loše obavešteni,dezorjentisani i izgubljeni u prostoru uvek su uletali u zasede i hteli ne hteli morali da izvlače deblji kraj tokom celog rata.

  3. “Kad sam im ovo saopštio u zatvoru i objasnio stvar, Fregl se potpuno sa mnom složio i usvojio moj predlog, dok je Mišić bio pijan, s flašom rakije u rukama…”

    Ovako ne piše neko ko misli da beleži istorijske fakte.

  4. Da major Mišić je voleo alkohol zato se često i svađao sa bratom Vojislavom koji je bio antialkoholičar..
    Pokušao je da pređe na Partizansku stranu ali eto nije uspeo..
    Četnici su namirisali njegovu nameru i prodali ga,šta se tu može..
    Njegova smrt ide na dušu ove drolje od žene koju je imao i lukavi četnika koji vole da trguju ljudskim dušama uključujući i nemce naravno njihove uzore u trgovini.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here