Pesme koje su dizale moral srpskoj vojsci u Velikom ratu

Podelite:

Srpski junaci Velikog rata nisu se oslanjali samo na puške. Po frontovima, rovovima i logorima drugovali su i s muzikom, ona ih je hrabrila i održavala vezu s domovinom.

Neke od pesama koje su postale nacionalni folklor nastale su upravo tokom albanske golgote. Pionirski poduhvat dvojice muzičara, Zorana Brankovića i Relje Turudića koji su kao gitarski akustični duo na specifičan način odsvirali četrnaest popularnih kompozicija iz tog vremena, vratio nas je u doba kad se u jednoj ruci držala puška, a u drugoj truba. I među vojnike, za koje je jedan italijanski novinar izveštavajući sa Solunskog fronta zabeležio: „Srbi ginu i pevaju“.

– Popularne solunske pesme, himne i marševi iz Velikog rata, iako naizgled naivni i nepretenciozni, za razliku od misija i kulturne diplomatije učenih muzičara i vojnih muzika, postali su za kasnije generacije upravo suštinsko jezgro za kanalisanje najpre generacijskog sećanja „solunaca“, to jest preživelih iz Velikog rata, zatim sećanja na pobedničku prošlost u bivšoj Jugoslaviji, a dragoceni su i za današnje kolektivno sećanje na Veliki rat – kaže Maja Vasiljević, koja je istraživala muziku tog doba.

Vojnik X puka sa instrumentima u rovu koje je izradio s dve alatke i doneo na Glogot u rezervu Šumadijske divizije na Solunskom frontu. Foto: Arhiv Srbije

Profesionalnu okosnicu muzike tokom rata činila su dva vojna orkestra: Muzika konjičke divizije, kojoj je kapelnik bio Dragutin F. Pokorni, i Muzika kraljeve garde, koja je nazivana i Orkestar kraljeve garde, predvođen kompozitorom Stanislavom Biničkim, koji je 1915. komponovao čuveni „Marš na Drinu“, inspirisan pobedom srpske vojske u Cerskoj bici, a posvetio ga je pukovniku Milivoju Stojanoviću Brki, koji je poginuo tokom Kolubarske bitke.

– Po dolasku u Solun, štampan je i „Marš na Drinu“, a u skladu s trenutkom posvećen je đacima novoosnovane srpske gimnazije u tom gradu. Ova kompozicija je vrlo brzo postala popularna, posebno na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje Muzike kraljeve garde po Francuskoj 1916. „Marš na Drinu“ je dosegao toliku popularnost da ni sada nije retkost da se ta numera izvodi kao svečana pesma na slavljima širom Srbije; uz ovu pesmu su se decenijama na dan venčanja iz roditeljske kuće ispraćale mlade, vojnici na odsluženje vojnog roka, a devedesetih godina, kada je birana himna Srbije, u opciji je bila i ta kompozicija. Iako su je građani izglasali na referendumu kao himnu, nije to postala – kaže Maja Vasiljević.

Vojnici sa instrumentima koje su sami izradili kod položaja Glogot 1918. godine. Foto: Arhiv Srbije

Divizijske muzike činili su uglavnom duvački i udarački instrumenti, a Maja Vasiljević u radu „Srpske vojne muzike u zemljama saveznika tokom Velikog rata (1916-1918)“ beleži kako mnogi muzičari nisu preživeli težak put preko Albanije, a suočeni s nedostatkom hrane i životnih namirnica, vojnici muzičari su instrumente menjali za hranu i odeću.

Međutim, žeđ za notama i pesmom bila je toliko jaka da jedna fotografija beleži upornost muzičara vojnika koji je priručnim alatkama u rovu napravio nekoliko instrumenata. Srpskim vojnicima su se u pesmi i igri često priključivali članovi stranih misija, pre svega Englezi i Francuzi, bolničarke Crvenog krsta, te ljudi iz ruskog konzulata ili američke misije.

Gajdaš svira u zemunici pred pukovskom ambulantom na Glogotu 1918. godine. Foto: Arhiv Srbije

– Očigledni su primeri delovanja muzike na očuvanje duha, uzdizanja rodoljublja, te najzad očigledne žudnje za domovinom, ali i kućama, ženama, decom… Na taj način, odmorom uz pesmu i igru, često praćenim narodnim instrumentima, očuvan je identitet – napominje Vasiljevićeva.

Mitske kompozicije

Mnoge pesme su nastale u ratu i postale su himne srpskih vojnika, kao što su „Kreće se lađa francuska“ i „Tamo daleko“. Prvu je, u trenucima dramatičnog iščekivanja savezničkih brodova, ispevao srpski pešadijski pukovnik Branislav Milosavljević, a potom je dobila i melodiju. „Tamo daleko“ nastala je prilikom povlačenja ka Krfu i pevala se u Solunu, a već 1917. snimljena je i na ploči. Srpska istorija i ratna priča inspirisale su i strane umetnike pa je tako Italijan Dionisio de Sarno komponovao „Solunsko kolo“, jedno od najlepših srpskih kola.

Pesme za poštovanje

Muzičar Zoran Branković, koji je s kolegom Reljom Turudićem izdao kompakt disk „Solunac“ i u zanimljivim aranžmanima na akustičnim gitarama odsvirao 14 kompozicija, kaže da ovu ideju nosi već 15 godina.

– Te pesme večno žive. U prvom izboru bilo je čak 40 kompozicija, a na kraju smo se odlučili za ove, među kojima su „Tamo daleko“, „Nizamski rastanak“, „Marš na Drinu“… One su više od obične muzike i razmišljam da zamolim publiku da ne aplaudira. Ovo je muzika koja treba da se sluša i poštuje – kaže Branković. Prvi koncert planiran je za Dan primirja 11. novembra na Kolarcu.

 

 

Blic

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here