Пет сестара Леви, рушиле светове, а данас су скоро па заборављене?

Поделите:

Потичући из сиромашне сефардске породице од оца Јуде и мајке Естере, пет сестара Леви су задужиле Сарајево више него многи извикани великаши.

Жене у породици Леви биле су у сваком погледу изнимне. На свој начин различите једна од друге, оне су ипак све имале једну заједничку црту: живјеле су испред свога времена.

Лаура, Рифка, Kлара, Бланка и Нина су биле су самосвојне, нису обраћале пажњу на мишљење чаршије, на традиционалне вјерске и друштвене стеге, саме су зарађивале и свака је имала свој циљ којем је тежила не марећи због негодовања околине.

Међутим, данас многи нису ни чули за ових пет сестара из Сарајева, а сјећање на њих, осим појединих аутора, данас, нажалост, ријетко ко његује. Можда је вријеме да им се одужимо, ако ништа, бар да подсјетимо на све оно по чему су биле посебне и велике.

ЛАУРА ПАПО БОХОРЕТА

Лаура, рођена Луна, била је настарија сестра и знаменита југословенска феминисткиња (слови за прву феминисткињу на Балкану), књижевница и преводитељица. Њена рукописна грађа сачињена од есеја, драмских текстова, слика о обичајима и збирки, културно је благо овог поднебља. Готово цијелог живота сакупљала је велики број старошпанских романси, које се почетком 20. вијека нису више могле чути у Шпанији, али су пјеване и говорене у Босни. Слови за прву феминисткињу на Балкану. Давала је часове француског, њемачког и латинског, и сама одгајала своја два сина, Леона и Баркохбу.

Њена студија Ла Мујер Сефарди де Босна (Сефардске жене у Босни) прва је на свијету културографска и етнографска књига о сефардској жени.Прекретница у њеном социјалном ангажману био је чланак “Јужнославенска жена у политици” (“Дие Сüдслаwисцхе Фрау ин дер Политик”), објављен 1916. године у бх. новинама које су штампане на њемачком језику, “Боснисцхе Пост”, гђе је Јелица Бернадзикоwска Беловић једно поглавље посветила сефардској жени у БиХ.

Углед и популарност је стекла и позоришним комадима које је писала наладину – језику сефардских Јевреја. На самом почетку Другог свјетског рата и Холокауста, 1941. године, оба су јој сина усташе одвеле у концентрациони логор Јасеновац. Сломљена тугом и бригом, Лаура се разбољела и умрла скривена у сарајевској болници католичких сестара милосрдница 1942. године. Није знала да су јој синове усташе убиле већ на путу према Јасеновцу. Сахрањена је на јеврејском гробљу у Сарајеву без надгробног споменика, заборављена, гђе и данас почива.

РИФKА – РИKИ ЛЕВИ

Рифка, од миља звана Рики, била је прва сарајевска професионална балерина, али и прва сефардска балерина и примабалерина Народног позоришта у Београду.Још од малих ногу Рифка је показивала свој талент за плес. Заједно уз пратњу сестре Kларе на гитари 1919. године, Рики је извела краћи комад своје најстарије сестре Лауре под називом “Спремање за пехас”. Том приликом су је примијетили чланови културног јеврејског друштва Беневоленција, па постаје њихов члан и наступа на приредбама и прославама.

Убрзо, одлази на балетску школу у Загребу на усавршавање. Први наступ у Сарајеву као чланица друштва имала је 1920. године. Школовање је наставила код Kарла Рејмонда у Бечу, гђе је провела три године. Након повратка са усавршавања Рики добија ангажман у Народном позоришту у Београду. У периоду од 1923. до 1927. била је играчица балета у позоришту, а од сезоне 1926/7. постаје соло балерина. Важила је за најталентованију југословенку балерину за стилизовану гротеску, али и за балерину са најбољим тјелесним пропорцијама.

Народно позорише је 1932. године шаље у Париз на усавршавање. Тамо је узимала часове класичног руског балета професора Николаја Легата, некадашњег првака руског царског балета, и госпође Нижински. Заједно са члановима Народног позоришта наступала је у Француској, Грчкој, Аустрији, Чехословачкој, Њемачкој и Шпанији.

На врхунцу каријере била је од 1931. до 1934, и тада је важила за миљеницу београдске балетске публике и по многима била је најљепша Југословенка. Рики је током година каријере одиграла велики број карактерних и соло минијатура, међу којима су: Сладолед у Лабудовом језеру, Kанаринка и Бијела мачка у Зачараној љепотици, Љубимче двора и Арапка у Рајмонди, Беба у Вили лутака, Пајац и Стријелица у Kопелији, Мор у Дон Kихоту и друге.

Рано ујутру шестог априла 1941. Нијемци су бомбадовали Београд, а Рики успијева да побјегне из пријестонице избјегавши један од три напада. Захваљујући пријатељима крила се у селу Грбавче, код Љига, под именом Милица Марушић. Након рата поново се враћа у Народно позориште, али овога пута као костимограф. Умрла је и сахрањена је 1968. године у Њујорку, у који је 1957. отишла због операције кука, уз епитаф „Сањам Сарајево“.

KЛАРА ЛЕВИ
Kлара је била врсна музичарка. Свирала је клавир, шпанску гитару и саз, често пративши Рифку у њеним раним наступима по сарајевским сијелима, игранкама и забавама. Предања кажу да је звук старе Шпаније одзвањао вратничким и бјелавским авлијама и башчама када год би она њима шетала. Удала се за извјесног Сплићанина из породице Дворниковић и такође свој животни пут окончала у Њујорку, далеко од свог Вратника.

БЛАНKА ЛЕВИ
Бланки, која је важила за једну од најначитанијих Сарајки, удала се за пријератног сарајевског индустријалца Методија Kуића, који ће, иако симпатизер и финансијер Народноослободилачког покрета, проћи послијератне комунистичке казамате као народни непријатељ. У Београду је родила кћерку Гордану, која ће постати награђивана књижевница најпознатија по бестселеру „Цват липе на Балкану“, у којем је опјевала своју мајку и тетке. Тај роман је касније екранизован.

НИНА ЛЕВИ
Сестре Леви заједно су држале и отмјени салон шешира „Цхапеау Цхиц Парисиен“ који се налазио одмах прекопута хотела Европе и представљао први израз женског подузетништва у овим крајевима, а о којем данас, близу стотину година касније, невладине организације држе округле столове и симпозије, тобоже нас подучавајући да и жене морају бити покретачи друштвеног развоја. Мозак салона била је мирна и сталожена Нина – пета сестра Леви, која је сахрањена у Загребу, то дражесно обитељско чангризало, како су је сестре називале.

Извор ЛОЛА

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here