Позив државног секретара САД од пре 100 година: Американци, молите се за Србе

Поделите:

“Док је њихова земља уништавана а њихови домови пљачкани, дух српског народа није сломљен. Иако разбијени надмоћним снагама, њихова љубав према слободи остаје несмањена. Бруталне снаге нису дотакле њихову чврсту одлучност да жртвују све за слободу и независност”, написао је Роберт Ленсинг, ондашњи шеф америчке дипломатије у отвореном писму Американцима који је објављен у тамошњим медијима

Јула 1918, када се навршавало четири године од како је кренуо Велики рат, полако је високим стратезима постајало јасно да ће Савезници сигурно однети победу над Центалним силама.

Посебно је то постало јасно након пропасти немачке Пролећне офанзиве, која их је у потпуности исцрпела а да није постигла главни циљ; иако су пробили Западни фронт на много места и заузели велику територију, то је била пирова победа јер Француску нису избацили из рата и Савезнике нису уништили, па су ускоро морали да почну да се повлаче услед контранапада, као и због колапса линија снабдевања и хроничног недостатка оружја, муниције, хране и свега осталог.

Међутим, то је накнадна памет, а и обични људи на терену нису то тако још увек били видели. Још увек је ту свашта могло да се деси, што реално што из перспективе простог пука.

Управо је у том тренутку ондашњи амерички државни секретар Роберт Ленсинг издао апел америчком народу који нас подсећа на златно доба наших односа са том земљом.

Robert Lensing, američki državni sekretar tokom predsednikovanja Vudroa Vilsona. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Роберт Ленсинг, амерички државни секретар током председниковања Вудроа Вилсона. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

 

Чланак “Њујорк Тајмса” од 26. јула 1918. године преносимо у целости:

АПЕЛ АМЕРИКАНЦИМА ДА СЕ МОЛЕ ЗА СРБЕ

Ленсинг ургира да сви пођу својим богомољама 28. јула и да искажу своју наклоност нападнутој нацији

Вашингтон, 26. јул – Секретар Ленсинг издао је данас апел америчком народу свих вера да се окупи у својим црквама у недељу 28. јула како би изразили своје саосећање са народом Србије и њиховим потлаченим сународницима у другим земљама. Ово ће бити четврта годишњица од како су Срби, за последицу аустријске објаве рата 1914, позвани да бране своје домове од нападача. Апел секретара Ленсинга гласи:

“У недељу 28. овог месеца навршиће се четири године од како је галантни народ Србије, уместо да се покори пред промишљеним и простачким извршењем једног пажљиво припремљеног напада, након објаве рата од стране Аустроугарске позван да одбрани своје земљиште и своје домове од непријатеља који је канио да их уништи. Племенито ли су одговорили.

Тако су се храбро и одважно супротставили снагама државе десет пута веће по броју становника и по ресурсима да је, тек након што су три пута одбили Аустријанце па су Немци и Бугари дошли у помоћ Аустрији, њихова војска била приморана на повлачење преко Албаније.

Док је њихова земља уништавана а њихови домови пљачкани, дух српског народа није сломљен. Иако разбијени надмоћним снагама, њихова љубав према слободи остаје несмањена. Бруталне снаге нису дотакле њихову чврсту одлучност да жртвују све за слободу и независност.

Dragoljub Jeličić sa 12 godina brani Beograd 1914. godine. Foto: Wikipedia Commons

Драгољуб Јеличић са 12 година брани Београд 1914. године. Foto: Wikipedia Commons

Приличи да народ Сједињених Држава – посвећен очигледној истини да је право свих народа, малих као и великих, да живе своје животе и бирају своју власт, и присећајући се да су принципи за које се Србија тако племенито борила и пропатила исти они за које се и Сједињене Државе боре – на ову годишњицу искаже на прикладан начин своју топлу наклоност овом потлаченом народу који се тако херојски одупирао намерама немачких нација да загосподаре светом.

Истовремено, не би требало да заборавимо ни њима сродне народе велике словенске расе којима сада владају и које тлаче стране расе, а који такође жуде за независношћу и националним јединством.

Ово може бити урађено на начин сличан општем понашању у црквама. Стејт департмент сматра да народ Сједињених Држава свих вера жели да се окупи у својим богомољама у недељу 28. јула са сврхом изражавања наклоности с овим народом којем је учињена неправда и њиховим потлаченим сродницима у другим земљама, и да призову благослов Свемогућег Бога за њих и за ствар на коју су се заветовали.”

Vojvoda Živojin Mišić tokom Prvog svetskog rata. Foto: Wikipedia/SPCA

Војвода Живојин Мишић током Првог светског рата. Foto: Wikipedia/SPCA

Текст на енглеском можете прочитати на овом линку архиве “Њујорк Тајмса”.

Значајно је и то што је господин Ленсинг, невезано за овај апел, написао и ово током трајања Великог рата: “Када се буде писала историја овога рата, најславнији део те историје носиће назив: Србија. Српска војска учинила је чудо од јунаштва, а српски народ претрпео нечувене муке. Такво пожртвовање и истрајност не могу проћи незапажено – они се морају признати и наградити”.

Иначе, овај амерички дневник је за време Првог светског рата редовно писао хвалоспеве на рачун Срба.

Vudro Vilson i njegov kabinet tokom Velikog rata. Foto: Wikimedia Commons/G. V. Buck. From U. & U.

Вудро Вилсон и његов кабинет током Великог рата. Foto: Wikimedia Commons/G. V. Buck. From U. & U.

“Србија је симбол света који су Централне силе напале; она је била типичан пример, од Белгије до Сједињених Држава, у својој спремности да учини сваки уступак војној тиранији како би се спречило избијање рата, и у својој неспремности да учини коначни уступак који би значио губитак самопоштовања и слободе”, пише “Њујорк Тајмс” 28. јула 1918. године, на тај предложени дан када су се сви Американци у свим црквама широм те земље молили за Србе.

Неколико месеци касније, када су Немачка и Аустоугарска доживеле колапс а Солунски фронт био пробијен, исти дневник подсећа на изјаву бугарског премијера који је претходног лета казао да је “Србија престала да постоји”, указујући сада на то да је Србија ипак наставила да живи у остацима своје војске који су једва чекали освету, у националној свести коју ниједна несрећа не може уништити, и у свести да пред светом воде борбу за праведну ствар.

Даље, лист цитира изјаву француског министарства рата у којој се о српској војсци каже:

Vudro Vilson otvara bejzbolsku sezonu 1916. godine bacanjem loptice. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Вудро Вилсон отвара бејзболску сезону 1916. године бацањем лоптице. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

“Ова армија учествовала је у свим борбама, марширала је без престанка и без одмора, увек у контакту са непријатељем којег је држала за гушу, често лоше снабдевана, али не знајући за умор и глад. Гурала је стално напред вољом да освоји по сваку цену.”

РЕЧ О РОБЕРТУ ЛЕНСИНГУ

Рођен је 17. октобра 1864. године у Њујорку, а преминуо је 30. октобра 1928, у 64. години живота. Бавио се адвокатуром, а идеолошки је био конзервативни демократа. Био је правни саветник у Стејт департменту у време када је Велики рат избио, а потом је био и државни секретар за време председника Вудроа Вилсона, у периоду 1915-1920.

Robert Lensing, američki državni sekretar tokom Velikog rata, stoji levo. Desno je Džon Dejvis, glavni solisitor SAD u tom periodu. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Роберт Ленсинг, амерички државни секретар током Великог рата, стоји лево. Десно је Џон Дејвис, главни солиситор САД у том периоду. Фото: Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Живо је заступао право на слободно путовање морима у току рата, и за права неутралних нација. После се залагао за улазак САД у рат. 1917. је постигао споразум са Јапаном у вези са правима Кине, а 1919. је био члан америчке делегације на мировним преговорима у Версају.

Рецимо још и ово: неколико недеља пре краја рата Ленсинг је обавестио аустроугарску владу да, пошто је Америка сада посвећена циљевима Чеха, Словака и Јужних Словена, њихов предлог да испуне десету од Вилсонових “Четрнаест тачака” (ону која се тицала давања аутономија бројним нацијама у оквиру империје) више једноставно није довољно.

Две недеље касније сви су почели да проглашавају отцепљење и независност, укључујући и такозвану Државу Словенаца, Хрвата и Срба, која се месец дана по оснивању ујединила са Краљевином Србијом, након чега је настала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Мада смо могли и да проширимо Краљевину Србију. Није да би се било ко од светских сила бунио. Вилсон и Ленсинг свакако не би.

О. Ш. 

Телеграф.рс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here