Прича о првом српском вампиру

Поделите:

У близини села Зарожје постоји место које је и дан данас људима толико страшно, да када туда пролазе вичу не би ли из себе одагнали ужас.
Страх од српског вампира Саве Савановића је присутан два века.

– Легенда каже да се повампире људи који су били зли. Наши старци причају да се после тешке несреће у породици могу чути крици, појаве се птице злослутнице – рекао нам је Огњен Вујетић из Зарожја.

Иако је првобитно био лик из приче Милована Глишића “После деведесет година”, његова сенка се надвија над крајем у околини Бајине Баште. По мотивима те приповетке настао је и први српски хорор филм „Лептирица”. Верује се да из вампира кад умре изађе баш овај инсект с крилима.

Легенда о Сави је толико ушла у свест људи да се зна читава његова биографија.

Био је трговац стоком из Западне Србије, имућан, јак, наочит, поштован и храбар. Био је већ у годинама када му се допала ћерка неког трговца из околине Ваљева. Отац није хтео ни да узима у обзир старијег просца, али Сава је био упоран. Непрестано је обигравао око девојке. Њен отац није попуштао, по цену крви. Kада је схватио да не може да добије девојку коју жели, сава се променио. Постао је оштар, свадљив, груб према људима који су почели да га избегавају. Није бирао према коме ће искалити гнев, па је у лошим односима био и са својом послугом, братом Станком и његовом женом и децом.

На крају одлучио је да убије девојку у коју је био заљубљен. План му је био да то учини док она чува овце. Целу ноћ је преседео будан у вајату и чекао са кубуром. Његов брат Станко је предосетио нешто лоше. Сумњиво му је било што је Сава остао будан целе ноћи. У зору га је видео да је с кубуром кренуо ка шуми. Зато га је кришом пратио.

Сава је срео своју несуђену девојку и питао је да ли би побегла с њим да живе у миру и љубави. Пастирица му је рекла да никада то не би учинила због оца и поручила му је да је остави више на миру. Тада је Сава убио. Девојка је лежала мртва, а низ леђа јој се сливала крв.

Kада је Станко то видео, излетео је из жбуна и насрнуо на Саву. Наишли су чобани, Станко се још више уплашио и почео да бежи. Људи су помислили да је злочинац, и један чобанин га је убио хицем из пушке. Очајни Сава је то видео и ножем је убио чобана који му је убио брата. Остали чобани су тек тада видели мртво тело чобанице и када су приметили кубуру у Савиној руци, схватили су да је он убио, а не Станко. Следи језива сцена у којој га опкољавају и батинају моткама и кундаком до смрти.

Сахранили су га у јарузи јер на гробљу, као убица није могао бити сахрањен. Није прошло много времена, а почело је по крају да се прича да се Сава повампирио, да ноћу лута по селу и злокобно вреба. Сељаци су се уплашили и одлучили су да га откопају и избоду кочевима. Станковој жени то је било језиво, замолила их је да не раде то и послушали су је. Ипак, жена им није поверовала, па је са двојицом браће откопала Саву и преместили су га у дубље у шуму.

Од тада, мештани Зарожја немају мира. Прича се да је сачекивао сељаке у старој воденици на речици Рогачица, пио им крв.

Данас, воденица је срушена, али мештани данас, у 21. веку око Божића сваке године око улазних врата стављају бели лук и глог.

Пролазио сам поред воденице често и ноћу и никада нисам ништа видео ни чуо. Пре свитања, овде се ипак сви повлаче у куће – рекао је Огњен Вујетић.

Страх се оставља у наслеђе новим генерацијама, макар и кроз ирационалне приче о првом српском вампиру. О Сави су писали и инострани медији. Kада би у Србији неко напокон почео да уновчава наше митове и легенде, сигурни смо да би смо озбиљно профитирали од туризма и да би људи из Зарожја живели доста боље.

 

 

Ноизз

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here