Princeza Jelena Karađorđević i tragedija porodice Romanovih

Podelite:

Jelena Karađorđević je bila najstarije dete Petra Prvog Karađorđevića, kralja Srbije i princeze Zorke, ćerke crnogorskog kralja Nikole. Udala se za ruskog kneza Jovana Konstantinoviča Romanova, koji je brutalno ubijen u Alapajevsku sa još petoro članova porodice Romanovih, dan nakon pogubljena carske porodice u Jekaterinburgu.

Rezultat slika za Princeza Jelena Karađorđević, ćerka kralja Petra I

Posle rane smrti majke Zorke, odrasla je kod tetaka Anastasije i Milice Petrović Njegoš. Jelena se obrazovala na Smoljnom institutu, sanktpeterburškoj školi za visokorođene devojke. Pamte je iz tog perioda kao slatku, krupnih crnih očiju, veoma tihu i ljubaznu.

Princeza Jelena Karađorđević i knez Jovan Konstantinovič Romanov

Preko svoje tetke Jelene Savojske u Italiji je upoznala kneza Jovana Konstantinoviča, unuka ruskog cara Nikolaja Prvog. Venčanju su u Sankt Peterburgu 3. septembra 1911. godine prisutstvovali car Nikolaj Drugi i kralj Petar Karađorđević.

Tokom Balkanskih ratova platila je sa svojim mužem otvaranje bolnice u Vranju, a i sama je došla u Srbiju da pomogne. Jelena je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt Peterburgu sve do 1914. godine.

Kada je počeo Prvi svetski rat knjeginja je stupila u miloserdne sestre Carske Prve armije,i o svom je trošku otvorila bolnički voz. U međuvremenu je morala da napusti studije, ne samo zbog rata, već i zbog toga što je 20. januara 1914. rodila svoje prvo dete, kneževića Vsevoloda. Ispostaviće se da je on posledni muški Romanov koji se rodio na carskom tlu. Kum mu je bio Njegovo Imperatorsko Veličanstvo Nikolaj Drugi lično. Ćerka Jekaterina je došla na svet 12. jula 1915.

Crnogorski kralj Nikola I 1921. godine u francauskom egzilu, sa praunucima Jekaterinom i Vsevolodom

Nakon Oktobarske revolucije, knez Jovan je uhapšen od strane boljševika, a Jelena ga je dobrovoljno pratila u sibirskom egzilu i pokušavala da izdejstvuje njegovo oslobađanje. Prvo je bio zatočen u Jekaterinburgu, da bi uskoro bio premešten u Alapajevsk.

17. jula 1918. godine, u Jekaterinburgu, u podrumu kuće Ipatjevih, streljani su car Nikolaj Drugi, carica Aleksandra, carević Aleksej (14 godina), velike kneginje Olga (23), Tatjana (21), Marija (19) i Anastasija (17), zatim njihova kuvarica, kućna pomoćnica i doktor.

Odmah sutradan, 18. jula, u Alapajevsku dolazi do likvidacije šire porodice Romanovih, među kojima je i knez Jovan Konstantinović. Ovo se odigrava na posebno brutalan način. Sa izuzetkom velikog kneza Sergeja Mihajloviča kojeg su morali da ubiju pre nego što su ga bacili u rupu, svi ostali preživljavaju pad. Sve žrtve umiru sporo, i u velikim mukama; pored muža Jelene (koji u tom trenutku ima 32 godine), tu su i njegova mlađa braća Konstantin (27) i Igor (24), zatim Vladimir Pavlović Palej (21-godišnji pesnik i sin velikog kneza Pavla Aleksandroviča Romanova sa Olgom Palej), kao i Fjodor Remez, sekretar velikog kneza Sergeja.

Veliki knez Sergej Mihajlovič, kneževi Jovan Konstantinovič, Konstantin Konstantinovič, Igor Konstantinovič i Vladimir Pavlović Palej

A tu su i velika kneginja Jelisaveta Fjodorovna, nemačka princeza iz kuće Hese-Darmštad, unuka britanske kraljice Viktorije, udovica velikog kneza Sergeja Aleksandroviča, koja je kanonizovana od strane Ruske pravoslavne crkve kao sveta prepodobnomučenica; tu je i njena prijateljica, monahinja Varvara Jakovljeva koju je RPC takođe proglasila za sveticu.

Velika kneginja Jelisaveta Fjodorovna

Jelena Petrovna nije uspela da pomiri sa smrću muža. Nije htela da sebi pravi novi dom, zato što je smatrala da će bez njenog „milog princa Žana“ kuća uvek biti prazna. Posle njegove smrti, prebačena je u Kremlj da bi 1919. godine dobila dozvolu da otputuje za Švedsku, gde ju je već čekala svekrva sa decom. Nakon svega proživljenog Jelena nije želela da deca uče ruski jezik. Preselila se u Francusku, u Nicu, gde je ostala do kraja života. Nije se više udavala, a decu je odgajala prodajom svoje srpske imovine.

Ostaci Jovana Konstantinoviča i Jelisavete Fjodorovne nakon izvlačenja iz rudarskog okna

Nakon tri meseca Alapajevsk je bio oslobođen od strane belogardista i odmah je počelo istraživanje i potraga za ostacima Romanovih. U oktobru 1918. tela mučenika su bila izvađena iz rupe i sahranjena u crkvi. U junu 1919. Crvena armija je krenula u ofanzivu, a belogardisti su odlučili da ponesu ostatke sa sobom, da bi sprečili skrnavljenje. Ostaci su sporo putovali vozom kroz Građanskim ratom obuhvaćen Sibir i u martu 1920. stigli su u Peking. Potom su preneti na pravoslavno groblje u crkvu Serafima Sarovskog. Krajem godine mošti sv. Jelisavete i sv. Varvare dostojanstveno su prenete u Jerusalim i sahranjene u crkvi Svete Marije Magdalene (koju je sv. Jelisaveta jednom posetila), gde se i danas nalaze.

Nakon japanske okupacije Kine dozvoljeno je da se tela ostalih mučenika sahrane na teritoriji Ruske misije u hramu Svih Svetih Mučenika. Dolazkom komunističke vlade u Kini, zemlja Ruske misije predana je ambasadi Sovjetskog Saveza, a hram Svetih Mučenika 1957. godine je srušen. Do sada se tačno ne zna da li su ostaci bili vraćeni na pravoslavno groblje, koje je kasnije pretvoreno u Park jezera omladine, a na mestu crkve napravljeno igralište za golf, ili su sakrivene ispod uništenog hrama, čiji je temelj bio otkriven tokom istraživanja 2005. godine.

Park jezera omladine na mestu ruskog groblja u Pekingu

Izvor: Telegraf, Vikimpedija

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here