PROF. DR GIDEON GRAJF: USTAŠE UBIJALE NA 57 NAČINA?!

Podelite:

Rođeni posle 1945. godine u Hrvatskoj nisu zločinci. Neki od današnjih Hrvata mogu biti deca, sinovi i kćeri ubica iz „Jasenovca“ i ostalih logora smrti. Njihova je dužnost ne da istoriju prekrajaju, već da obezbede okolnosti da se najveći užas u istoriji čovečanstva nikada ne ponovi.

Ovim rečima se prof. dr Gideon Grajf obratio publici u Andrićevom institutu u Višegradu, gde je zajedno sa preživelim logorašima bio gost Emira Kusturice. Jer, «Jasenovac» i još 23 kazamata u NDH nisu bili nikakvi «radni logori», bili su i ostaće najveće dno, najniža tačka do koje ljudsko postojanje može pasti…

Bilo kakva dvosmislenost u pogledu NDH je neprihvatljiva. Hrvatska prednjači u istorijskom revizionizmu, a to je način brisanja zločina. Ostaće zauvek istina da je «Jasenovac» najveći pakao ikada stvoren na zemlji, ispred «Aušvica». Nažalost, „Jasenovac“ je dugo bio skrivani Holokaust. To nije bio nikakav «radni logor», kako ga žele prikazati. Ovde sam da podignem glas protiv bauka neonacizma, koji ponovo preti Evropi — naglasio je prof. dr Gideon Grajf, predočavajući rezultate svojih istraživanja o ustaškim logorima smrti, predstavljenim i u knjizi «Jasenovac, balkanski Aušvic».

U krvavom moru užasavajućih podataka, ustaški nacizam daleko je najozloglašeniji i najtragičniji.

 Uz poklič «Za dom spremni», ustaše su izmislile, «patentirale» ukupno 57 metoda sadističkog ubijanja svojih žrtava, pre svih Srba: davljenjem u reci, cijanidom, čekićem, maljem, srpom, vešanjem, čupanjem grkljanja, odsecanjem testisa i drugih delova tela, vađenjem srca, ubijanjem trudnica strujom, vađenjem fetusa, razapinjanjem, dranjem kože, zakucavanjem eksera u glavu… — navodi Grajf metode svirepog ubijanja, za koje je dokazano da su primenjivane u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Među njima je i takozvani srbosjek, rukavica, na koji je prikačeno sečivo izrađeno u poznatom «Solingenu»…

Na teritoriji NDH, nastavlja Grajf, stvorena su ukupno 24 logora smrti, hronološki prvi je bio «Danica» kod Koprivnice, slede «Jadovno», «Stara Gradiška» kao hrvatska posebnost u odnosu na Nemce, jer je bio namenjen deci i ženama… Zatim Pag, Tenja, Jastrebarsko, Lepoglava, Sisak, Slavonska Požega, Bjelovar… Ni manje zemlje, ni više klanica za Srbe, Jevreje i Rome.

NDH je pre Nemaca, još aprila 1941. godine, krenula u takozvano krajnje rešenje za «pitanje» Srba. «Krajnje rešenje» je patentirano u Hrvatskoj. Preduhitrili su Nemce, autore najužasnije ideologije. Zato je svako poricanje Holokausta u Hrvatskoj ili bilo gde drugde, uvod u novo buđenje nacizma i kao takvo se jedino može shvatiti — dodaje Grajf.

Stotine hiljada žrtava samo iz «Jasenovca», ali i drugih logora u NDH i danas se prebrojavaju delimično i zbog metoda tamo primenjivanih: zbog topljenja ljudi u sapun, nestalih u Savi, raskomadanih, spaljenih do pepela. Posebna surovost je vađenje fetusa iz trudnica i njihovo premeštanje u utrobe drugih rasporenih žena. Istinu o broju, dakle, kriju i tela koja nikada nisu mogla biti pronađena. Zato u Hrvatskoj moraju prekinuti sa tezom o «radnim logorima» i navodnim srpskim preuveličavanjima broja žrtava. Između ostalog, posebnost logora smrti u NDH pored surovosti i bezdušja su i posebne nemene koje su davali logorima, za razliku od Nemaca.

«Jasenovac» je tako, od logora kapaciteta ograničenog na 3.000 zarobljenika, brzo postao stratište neograničenog kapaciteta radi sprovođenja «konačnog rešenja» za Srbe. U tu svrhu, logor se prostirao na 240 km kvadratnih, dok je «Aušvic» kao simbol Holokausta zahvatao 40 kilometara kvadratnih…

Za razliku od nemačkih logora, gde je važila Himlerova zapovest da se ubija ali da se «ne okrvave ruke», u Hrvatskoj je važilo suprotno. Za «konačno rešenje» pitanja Srba svirepost je bila preporučljiva i u praksi je primenjivana.

Istraživanja prof. dr Gideona Grajfa objavljena su u knjizi «Jasenovac, balkanski Aušvic» na oko 700 strana, a ovo delo je prevedeno na tri jezika: hebrejski, engleski i srpski.

Suočeni sa nastojanjima da se broj žrtava smanji, a svirepost ublaži, važno je znati da je «Jasenovac» stratište za više od 750.000 dece, žena i muškaraca. To je najmračnije mesto Drugog svetskog rata — objasnio je Grajf, vodeći istoričar Instituta za istraživanje i dokumentaciju Holokausta «Šem Olam» iz Izraela i u svetu najpoznatiji istraživač logora «Aušvic», «Jasenovac» i «Majdanek».

KAKO SU ME OBUKLI U CRNU UNIFORMU

Potresna ispovest Gojka Mraovića Rončevića (84), jednog od preživelih iz zloglasnog logora „jastrebarsko“

U Višegradu zatičemo dvoje logoraša, preživelih iz ustaških fabrika smrti. Jelena Radojčić Buhač (84) je preživela Jasenovac, živa je zahvaljujući heroini Diani Budisavljević, zaslužnoj za spas 10.000 srpske dece. Usud Gojka Mraovića Rončevića (83) bio je drugačiji, a njegovu ispovest prenosimo u celosti:

Rodom sam iz Trstenice, iz Korduna, 45 kilometara južno od Zagreba. Čim je NDH proglasila nezavisnost sa Pavelićem na čelu, Srbi su stavljeni van zakona, zajedno sa Jevrejima i Romima. Ubijanja su počela odmah, naročito u seoskim sredinama. Kordun je tada bio etnički skoro potpuno naseljen Srbima pravoslavcima. Počelo je klanje Srba na svakom koraku.

Ja sam imao sedam godina. Gledao sam kako 1.300 ljudi odvode u crkvu, na «pokrst» u katolike. Ljudi su mislili, kad se ovo završi vratićemo se pravoslavlju, važno je sačuvati nas, decu. Navodno, čekamo fratra kod crkve, da nas pokrsti. Onda je počelo klanje. Zaklali su svih 1.300 ljudi, dece, žena. Krv je tekla u potocima. Jedini živ sa tog mesta ostao je Ljuban Jednak — živ, klan, nedoklan. Preživeo je rat, sin mu se uz njegov blagoslov kasnije oženio Hrvaticom. Na kraju, proteran je iz Hrvatske u «Oluji»…

Ja sam se krajem decembra našao u kordunaškom zbegu, sa 15.000 Srba, pred ustaškom ofanzivom. Sve kuće su spaljene do temelja na minus 10, a zatim su ljudi, svi do jednog pobijeni. Meni su zaklali oca Teodora, majku Jelenu, trogodišnjeg brata Bogdana… Ja sam preživeo sa bakom i starijim bratom (13). Celu zimu sam tako proveo u Petrovoj Gori, sa preostalim Kordunašima u zbegu. I tu sam nekako preživeo pokolj još 2.500 izbeglica. Brat nam je napravio nekakvu kolibu, ali su nas ustaše pronašle.

Gojko Mraović Rončević sa ostalom decom „kao ustaše“

Odveden sam u logor «Jastrebarsko», u «filijalu» «Jasenovca», gde sam bio sa još 3.500 dečaka starih od jedne do 13 godina. Logor su vodile časne sestre predvođene Bartom Pulherijom. Svakodnevno je desetak dece umiralo. Posle tri meseca, mene i još 60 dečaka odveli su na prevaspitavanje. Obukli su nam ustaške uniforme, vodili u crkvu… Na onoj čuvenoj fotografiji koju je uslikao lično Pavelićev sin, taj dečak u zločinačkoj uniformi sam ja… Avgusta 1942. logor je oslobođen, a ja sam se uz pomoć strica i Nemaca domogao Beograda.

KUSTURICA: OŽIVEĆEMO SLIKU STRADANJA

Relativizacija zločina NDH mora prestati. «Jasenovac», «Stari Brod» i sva ostala stratišta nisu samo još po jedan faktor u nizu stradanja. Ne smeju se više tek simbolično obeležavati. Naš posao je da oživimo sliku stradanja Jevreja, Srba i Roma. Nevolja je što nismo organizovani kao Jevreji koji institucionalno čuvaju istoriju. Još nemamo film o «Jasenovcu». Uništava nas srednjovekovni sindrom partikularizma, a sa ovim stvarima ne bi smelo biti disonantnih glasova koji nas odvajaju od realizacije. Od 1945. do danas «uspeli smo na ovim prostorima» da Jasenovac relativizujemo, pretvarajući ga u nešto što se bezmalo nije ni dogodilo. To mora da prestane — rekao je Emir Kusturica, obraćajući se publici i gostima u Andrićevom institutu.

novosti.rs

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here