Прослава стогодишњице рада Српског пјевачког друштва “Јединство” у Котору 1939.

Поделите:

 

У свом Извештају о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину” Јужнословенски певачки савез истакао је да у низу свећаности које су изведене у току Јубиларне стогодишње певачке године била је значајна прослава стогодишњице опстанка и рада Српског пјевачког друштва Јединство“. Прослава је протекла у складу са традицијама друштва, које је иза себе имало врло светлу прошлост и плодан стогодишњи рад. Прослава је изведена под покровитељством краља Петра II. Краља је на прослави заступао пуковник Мирко Грегурић. Присуствовали су помоћник бана Зетске бановине Симоновић, изсланик министра војске и морнарице, заступник которског бискупа, заступник епископа Николаја, представници цивилних и војних власти, делегати национално-културних друштава и установа, као и многи угледни гости. На прослави је учествовало корпоративно више певачких друштава из Боке, Црне Горе и Херцеговине, као и Српска црквена певачка дружина из Сремске Митровице. Савезна управа, жупа „Др. Лаза Костић” из Сомбора и многа савезна певачка друштва из свих крајева Југославије била су заступљена на прослави преко својих делегата. Витешко удружење „Акександар I Ујединитељ” из Боке учествовало је на прослави са целокупним чланством. Свечана академија одржана је у Официрском дому. Академију је отворио председник друштва ставрофор Јован Бучин. После његовог говора је секретар друштва „Јединство“ судија Ђуро Суботић изложио у реферату стогодишњи рад Јединства“ на националном, културном и уметничком пољу подвлачећи сарадњу Срба и Хрвата, који су се кроз читаво столеће окупљали у друштву Јединство“. Главни тајник Савеза Сеперовац честитао је јубилару прославу у име Ј.П.С. И Савезне управе. Истакао је да је Савез ценећи стогодишњи рад својих чланова Панчевачког српског црквеног пјевачког друштва и Српског пјевачког друштва ,,Јединство“ из Котора целу певачку 1938/39 годину славио као Јубиларну стогодишњу певачку годину, започевши је прославом у Панчеву а завршујући је овде у Котору овом величанственом прославом. Друштво Јединство“ завршило је своју прославу концертном турнејом по Црној Гори. (1)

Лист Дубровник“ писао је о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва Јединство“ 26 и 27 августа 1939. у Котору. На прославу је позвано 17 пјевачких друштава од Суботице до Битоља и Цетиња. Из прогласа који је издала Управа Јединства“ са својим предсједником протом–ставрофором Јовом Бућином лист „Дубровник“ истакао је завршетак: Тешка је била борба, у којој ни попаљени домови, ни вјешала уздуж сињег мора не могоше саломити нашу жељу за слободом, ни поколебати нашу вјеру у уједињење са осталом нашом браћом исте крви и језика. Ту завјетну мисао Јединство“ је освештало у имену своме, исписало на барјаку своме, као символ и циљ свих прегнућа, жеље и рада свога, са истакнутом лозинком: Брат је мио, које вјере био. У тој борби снажила нас је пјесма наша да не сустанемо – пјесма нас је одржала да не поклекнемо“. (2) На прослави су учествовала са својим заставама пјевачка друштва из Сремске Митровице, Мостара, Никшића, Цетиња и Рисна. Југословенски пјевачки савез одликовао је Јединство“ и његовог предсједника. Пјевачка друштва одржала су на Бенову концерт. Заједнички хор свих друштава извео је државну химну. Потом су поједина друштва изводила своје тачке. Пјевачки концерт завршен је заједничким пјевањем свих друштава пјесме Ој, Словени“, што је маса френетички поздравила. Свечаност на Бенову закључиле су војна и грађанска музика својим концертима. У чланку у листу Дубровник“ истицало се за Јединство“: часно је вршило свој тешки али патриотски задатак, и у томе своме часном и патриотском раду дочекало је и своју стогодишњицу. Захвално покољење честитајући му ову славу, жели да и даље, високо држећи барјак, настави са радом, који би лако могао бити потребнији него чак и у неким тешким прошлим часовима. Котор и Срби Бокељи могу се Јединством“ поносити и дичити, јер само њихово прегарање и схваћање потребе његова задатка, да са пјесмом чува свете српске аманете, одржало га је у животу и на оној патриотској висини, која служи само за примјер.“ Југословенски пјевачки савез припремао се за слет 1939. у Београду у част прославе двају стогодишњих савезних друштава : Панчевачког српског црквеног пјевачког друштва и Српског пјевачког друштва Јединство“ из Котора. На жалост Велики југословенски певачки слет није одржан. (3) Српски прегаоци радили су на стварању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење. Своје идеје ширили су преко соколских и певачких друштава. Пишући о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва Јединство“ из Котора 1939. лист Дубровник“ је истакао да би рад друштва могао бити потребнији у садашњости него у прошлости.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

1. Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину”, Београд 1939, стр. 8,9;

2. „Стогодишњица српског пјевачког друштва Јединство“ у Котору“,Дубровник“, Дубровник, 29 јула 1939, бр. 30, стр. 4; 100–годишњица Јединства“, „Дубровник“, Дубровник, 26 августа 1939, бр. 34, стр. 3;

3. Стогодишњица срп. пјев. Друштва Јединство“, „Дубровник“, Дубровник, 2 септембра 1939, бр. 35, стр. 3; Југословенски пјевачки слет у Београду“, Дубровник“, Дубровник, 2 фебруара 1939, бр. 5,стр. 3;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here