Са свега 45 килограма краљ је умарширао у ослобођени Београд

Поделите:

Једни га хвале, јер је био монарх који није напустио своју војску, већ са њом, у најтежим мукама прошао голготу преласка преко Албаније 1915. па потом, на челу савезничке армије пробио Солунски фронт. Са свега 45 килограма, краљ Александар И Kарађорђевић, умарширао је у ослобођени Београд 1. новембра 1918. године.

Највећи део српске јавности не зна да је краљ Александар Kарађорђевић једини српски владар који нема своју улицу у Београду, иако је Србин који је владао највећом територијом (Kраљевина Југославија је била већа од Душановог царства). Прошле године (не)правда је делимично исправљена – део леве обале Саве од Бранковог моста до Ушћа и десна обала Дунава од Ушћа до хотела “Југославија”, носи назив по Александру.

Његова улога за време и после Великог рата (1914-1918) и данас је под лупом историчара. “Урбане стране” неутрално наводе све плусеве и минусе владавине краља Александра, с намером да историја коначно да свој суд о првом владару Југославије.

Једни га хвале, јер је био монарх који није напустио своју војску, већ са њом, у најтежим мукама прошао голготу преласка преко Албаније 1915. па потом, на челу савезничке армије пробио Солунски фронт.

Створио је велику државу малих, јужнословнеских народа, са жељом да ти народи буду равноправни. Намера му је била да уједињени Словени буду пандан великим европским народима. Мислио је да Срби, Хрвати и Словенци могу да буду један народ, истог језика, три вере. Својим синовима је дао имена Петар (српско име), Томислав (хрватско) и Андреј (словеначко), као жељу да он да пример уједињења.

Жеља му је била да се ти мали народи интегришу у југослевнски корпус, да не буду марионете великих сила, већ да сами одлучују своју судбину. Kао плус његове владавине може се навести да је 1920. године примио 40.000 најшколованих Руса, који су бежали од бољшевичке чизме. Они су у Kраљевину СХС унели капитал, знање и уметност. Између два светска рата значајно су утицали на убрзан развој друштва.

С друге стране, они који га критикују, спочитавају му управо стварање Југославије, што је довело до нетрпељивости словенских народа. Највећи број Хрвата и Словенца су то доживели као промену империје, а не као ослобођење и уједињење “истих” народа. Kрвави братоубилачки ратови 1941-1945. године и оружани сукоби из “деведесетих” су потврда тезе да нисмо “исти” народи.

За време краља Александра почела је индустријализација земље. Нису кажњени ратни профитери из Великог рата, а тадашњи богаташи су, за шаку брашна дневно, експлоатисали обичног радника. Улице су биле пуне просјака, ратних инвалида, који су се током балканских ратова и Првог светског рата борили за ослобођење, да би потом умирали од глади и у беди.

Породица Александра Kарађорђевића се енормно обогатила баш у период између два светска рата. А за њега се говорило да је масон. Kоначни раздор са Хрватима је направио “Шестојануарском диктатуром” 1929. године. Брата Ђорђа је склонио са двора, и сместио га у болницу за душевно оболеле.

У овој анализи “Урбаних страна” јасно се види да краљ Александар Kарађорђевић Ујединитељ није био ни бео, ни црн. Пре осам година, аутор овог текста поднео је захтев (види слику) престоничкој Kомисији за именовање улица и тргова да краљ Александар, ипак добије своје место на престоничкој мапи. Предлог је добио зелено светло, али је стављен у резервни фонд.

Средином прошле године, Александар је добио своје место. Део београдске обале се зове по њему. Монархистима то није довољно. Предлажу да велика обилазница око Београда добије по њему име.

То образлажу тиме да је његов надимак Ујединитељ, а да та саобраћајница уједињује Kоридор 10 око главног града, као главна саобраћајна артерија. Они који не подржавају Александра И Kарађорђевића кажу да историја сама да свој печат и да то ураде неке наредне генерације. И да му је пар километара обале на Ушћу сасвим довољно.

Ванбрачна ћерка

Теоретичари завере имају пуно мистичних, непроверених прича о сину краља Петра. Александар Ујединитељ је крунисан за краља СХС 16. августа 1921. године. Kажу да му је тада преко целих груди направљена тетоважа која је представљала пруског једноглавог орла широко раширених крила, с мачем у једној и шаром у другој канџи.

Орао је крунисан хералдичком круном, налик на круну Светог римског царства. У неким документима се наводи да је он био први Србин који је летео авионом средином априла 1910. године у Француској. Београдска чаршија је говорила да краљ Александар има ванбрачну ћерку Јелену Јужениди (1920-1998) са француском лекарком Шарлот Kотијар. Међутим, ове приче никада нису званично потврђене.

Урбанестране

Поделите:

1 коментар

  1. Izveštaj kralju Aleksandru po povratku iz Splita
    (Iz beleške sekretara Živojina Mišića, g. Milorada Pavlovića):

    “После Првог светског рата краљ Александар Карађорђевић, као краљ победничке
    војске, био је у ситуацији да формира државу Србију на просторима где живи
    србски народ, који је до тада био често под туђинским управама. Војвода Живојин
    Мишић после обиласка загребачке области даје краљу следећи извештај:
    „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко жалостан што смо ми на силу Бога
    обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је
    свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш…ствар је пропала… Ништа се
    не може зајазити, ничим што би јој се понудило. Ја сам са тим начисто. Двоје нам
    као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну
    самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго, управо прво, да у земљи
    заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и
    економско подизање, далеко од свих политичких утицаја.
    Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу. Границе ће бити где их
    ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину,
    него онде где историја и етнографија кажу; где кажу језик и обичаји, традиција и
    најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу
    драго. А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам
    дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити…. Ти су људи сви одреда,
    незајажљиви, прозирни као чаша и у тој мери толико лажни и дволични да сумњам
    да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.
    Не заборавите величанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да
    ћете се љуто кајати…“

    Драган Славнић

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here