Саша Недељковић: Борба соколске штампе

Поделите:

    

Реорганизација соколских листова почела је са 1 јануаром 1939. Приређена је Недеља соколске штампе између 15 и 22 јануара. Биле су организоване мање или веће изложбе соколске штампе. Том приликом је нови уредник  Нико Бартуловић одржао на радију предавање о соколској штампи, употпуњујући програм недеље штампе. Одлиста „Соколски Гласник” било је штампано око 10.000 примерака, а од „Сокола” 5.000  примерака, што је све разаслато соколским друштвима и сеоским четама за недељу штампе. (1) Уредништво „Сокола” и „Соколића” пренесено је из Љубљане у Београд ради ужег контакта са начелништвом. Расправе, студије и чланци из идеологије, организације тејесног васпитања излазили су у ревији „Соко”. Вежбовно градиво и упутства начелништва излазили су „Предњачком зборнику”, новом гласилу начелништва Савеза Сокола. У ревији „Соко” били су од 1. јануара 1939. три ранија савезна листа „Соколска просвета”,  „Соко” и „Соколић”. „Наша радост” била је намењена соколској деци. Уредник „Соколског Гласника” и „Сокола” Нико Бартуловић био је и члан Просветног одбора СКЈ.(2)

Гласник Савеза Сокола „Соколски Гласник” наишао је од првих бројева, у јануару 1939. на одушевљени пријем, не само код соколских читалаца и претплатника, него и у осталој јавности. Вести објављене у „Соколском Гласнику” биле су прештампане у највећим дневним листовима у Југославији. Исто тако чланци из „Соколског Гласника”  биле су прештампане у највећим дневним листовима. Чланци  „Највиша почаст служити народу”, „Хајка на словенство”,  „Соколство и вера” били су потпуно или делимично пренети од листова као што је „Политика”, „Јутро”, „Обзор”, „Ново Доба”, „Приморске новине”, … . Похвале је добио „Соколски Гласник” од чехословачке соколске штампе, као и од чешких дневних листова „Народни листу”, „Лидове Новину” и „Народни Политика”. „Соколски Вестник”, главни орган ЧОС, подвлачио је да се из сваког броја видела велика љубав према чехословачком народу и према његовим тешким приликама. (3)

Гласник је под новим уредником Ником Бартуловићем повећао свој тираж. Поједине соколске јединице шириле су „Соколски Гласник”. Гласник је био сталан курир који је ширио соколски дух и вести.  После реорганизације листа, јавност је другачије судила о соколима, него раније. Нико Бартуловић је истакао да ће уредништво непоколебљиво устрајати у родољубивом раду, свесно да тиме одговара жељи својих соколских читалаца. (4) У гласнику је у чланку на првој страни „Против уношења забуне и рушења” осуђено понашање комуниста у Протекторату и у Југославији после пакта Стаљин-Хитлер. У чланку се истицало : “Док је, до пред саму пола године, комунизам у читавом свету био узео најратоборнији став према националсоцијализму, па се том приликом обарао чак и на чешке државнике, зато што нису радије рискирали рат, па макар били сравњени са земљом, него ли да, па макар привремено, попусте пред надмоћнијом силом, – тај исти комунизам је почео да уверава свет, да је парола ослобођења Чеха и Пољака празна фраза, те да, уместо ње, треба прихватити паролу о безодвлачној ликвидацији рата,” Чланак је завршен речима : „Родољубље и национални осећај су најдрагоценије и најплеменитије одлике наше земље и народа, и соколство треба најодлучније да се супростави свакоме ономе, који би хтео да их поруши или ослаби” (5) У гласнику су пренели да је Соколска жупа Осијек нашла у јануару 1940. око 100 нових претплатника. Од њих многи су им писали и истицали да су  задовољни са писањем листа. У изналажењу нових претплатника истицали су се чланови сокола др. Уликсе Странгер из Сплита, др. Балдо Политео из Стариграда на Хвару, Коста Југовић из Загреба, Соколско друштво Слуњ, … . Повереник соколских листова из Трогира, Иво Сладе, писао им је : „У будуће молим да ми шаљете 40 комада „Соколског Гласника”, умјесто 30, јер сам у могућности толико распродати, пошто лист наилази на све већи успјех. „Соколски Гласник” је приман одлично, а његов борбени став коментарисан је врло похвално, напосе за ове крајеве, у којима соколство не смије слободно да дјелује”. Те ставове је потврдио Иван Јурага из Муртера у Далмацији који је писао гласнику : „ У нашим крајевима „СОКОЛСКИ ГЛАСНИК” постаје из дана у дан све омиљеније штиво. Очекујемо га као цвијет росу, јер смо увјерења, да он, и само он доноси истину, те вјеру и наду у бољу будућност. Само таквим радом наставите, без обзира и без бојазни, јер сви у вама гледамо одбрану и заштиту нашу!” (6) У  „Соколском Гласнику” објављивана  је садржина соколских листова. У једном броју донели су садржај листа  „Соколски весник”, листа за васпитање деце и нараштаја, који је издавао у Сремској Митровици Димитрије Рашић. (7) У другом броју преглед садржине “Соко Скопље II” друштва Скопље-Ханријево; затим “Соколско гледалиште” Соколског друштва Трбовље; “Путеви руског соколства” гласила Покрајинског Савеза Руског соколства” који је излазио у Београду; “Наша Радост”; “Соколска воља” Љубљанског Сокола и  “Горењски сокол” весника Соколске жупе Крањ. (8)

У „Соколском Гласнику”  писали су у чланку из Битоља „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха” да је целокупно становништво Битоља захвално свим племенитим родољубима који су указали помоћ пострадалима од бомбардовања, а да се битољски соколи поносе, што је Савез Сокола први покренуо иницијативу за помоћ и што је соколство у толикој мери показало љубав за пострадалу браћу. Приликом бомбардовања оштећен је соколски дом, који је био недавно свечано отворен и који је био понос вароши. Неколико тешких бомби пало је у десном крилу дворишта дома. Бомбе су направиле дубоке јаме, а од њих су страдали и зидови дома, као и прозори. Комади челика избушили су дом на неколико места. Направљене су рупе на зиду, оштећени су прозори и споредна врата, а стакла су сва полупана, како спољна тако и унутрашња. На неколико места пао је плафон, а направљено је неколико отвора на крову. Дом је било потребно поправити јер је био у таквом стању, да за време зиме, било немогуће да се ради у њему. Штета је процењена на 15.000 динара. По писцу чланка расположење међу соколима било је одлично, а јавност је била пуна поуздања у одбрамбену снагу. Рад у соколском друштву Битољ требао је бити настављен после поправке дома. (9) Гласник је пратио прославе соколских друштава у Бановини Хрватској упркос хајци на соколе од стране власти ХСС и хрватске штампе. Соколи у Вировитици одржали су на дан Уједињења 1940. свечану академију. Дворана је била искићена са заставама и сликама краља, дана Уједињења, сликом бана Шубашића. Присуствовали су командант места, срески начелник, … . По листу „Соколски гласник“ на публику је нарочити утисак изазвала рецитација “Два брата” од Прерадовића и игроказ “Три брата” од Хоушкова. У говору старешине друштва истакнута је непоколебива воља, да се соколска мисија настави истим путем народног јединства прожетим братском слогом и љубави.(10) Писао је и о нападима франковаца на соколе. У Вировитици је једна група соколских нараштајаца била нападнута од франковачке скупине, коју је водио гимназијалац Б. Дегориција. Дегориција је био кажњаван од полиције због франковачке пропаганде и због писања по зидовима “Ж.А.П.”. (11) Лист је доносио вести о стању у Чешко моравском протекторату под називом “Прилике у Чешко моравском протекторату”. (12) Реаговао је на чланак “Годишњица протектората и комунизам” објављен у “Билтену антимарксистичког комитета” бранећи Бенеша  и Чехе у иностранству од потписаног “руског историчара”.  (13) Загребачки “Обзор” од 3 октобра 1939. посветио је чланак скупштини Савеза СКЈ. Истакао је да се у резолуцији “не износи ни један конкретан случај”. Констатовао да “на тај начин све те тужбе остају без основа…”. Лист „Соколски гласник“ констатовао је да “као да Соколе сматра људима, које сваки франковачки разбијач може слободно да млати, па да тиме врши — “родољубиву хрватску дужност” (14) Коментарушићи писање „Обзора” у вези са „кампањом против Бановине Хрватске” лист је одговорио што се тиче „раздражљивог писања”, „доста је споменути називе, као што су „Хрватска стража”, „Хрватска груда”, „Хрватски гласник”, „Истина”, „Хрватски лист” из Осијека итд., па да се утврди, да у читавој тој штампи и нема друге садржине, него што је раздражљива.” (15) Остали листови писали су о важности соколске штампе у то доба. Лист „Југословен”, који је излазио у Кикинди писао је о соколској штампи : „Већ смо раније више пута писали о квалитетима и значају соколске штампе, посебно о  „Соколском гласнику“. Овога пута желимо да поново истакнемо потребу читања изврсних и борбених листова југословенског соколства, који су данас смели и храбри барјактари националне борбене свести”. (16) У Бановини Хрватској прехрану становништва преузела је на себе искључиво  „Господарска слога”. Када су појединци у крајњој несташици, замолили за приступ у „Господарску слогу”, били су одбијени речима да соколи не могу бити чланови Господарске слоге. Са своје стране Савез Сокола је покушао да предузме кораке код власти Југославије да се осигура сваком грађанину, без разлике политичког мишљења, право на најосновнију прехрану. (17)

Гласник је пратио и заједнички отпор Срба и соколских друштава одузимању соколских домова. У чланку „Борба око соколског дома у Новој Градишки”  истицало се да закључак Градског већа, да се соколском друштву одузме земља, дарована за дом, и да се уз минималну одштету, одузме и сам соколски дом изазвао негодовање. Даље се у чланку истицало да је соколски дом у Новој Градишки био најважније сабиралиште свих новоградишких Срба, и Срба из околине. Било је и Хрвата али због терора улице, многи Хрвати су се држали по страни. Дотле су Срби прихватили соколско друштво као своје најмилије друштво и у њему се окупљали. У Новој Градишки живела је тада једна трећина српског становништва.  Иницијатива за одузање земље и дома потекла је од екстремних елемената и уличних букача. Зато су сви председници општина са српском већином у околини, као и све православне црквене општине, сва национална и културна југословенска друштва, изјавила своју солидарност са Соколским друштвом у Новој Градишки и тражило да се соколски дом остави соколима. Истицало се да је соколски дом  национални  и културни центар Нове Градишке и читаве околине и важно огњиште националног рада. Соколско друштво у Новој Градишци, са представницима новоградишке околине, као и среза окучанског, било се спремало да предузме све мере, код свих меродавних фактора, да онемогући одузимање свог дома. (18) У чланку „Читајући новине …” лист је пренео да је Загребачки „Јутарњи лист “ нашао да је „најинтересантнија тачка” у раду градског већа у Новој Градишки било одузимање соколског дома. Јављао је да је председник градске организације ХСС Дијенес, тај акт образложио да соколи „негирају Хрвате”. (19) И остала соколска штампа је извештавала о нападима на соколе у Хрватској. Гласник Соколске жупе Београд  „Око соколово“ донео је у чланку о слету на Сушаку слику повређеног соколског старешине Јазбеца. Соколска жупа Београд упутила је  помоћ од 1.000 динара за пострадале соколе  на слету. (20)

Пошто су се чланови соколске организације нашли на удару ХСС и франковаца,  соколска штампа писала је о нападима. У томе се истицао гласник Савеза Сокола Соколски Гласник”.  После реорганизације листа „Соколског гласника“ и доласка на место уредника   Нико Бартуловић је водио беспоштедну борбу против Бановине Хрватске и  политике ХСС прогона свих непријатеља која се завршила у прогонима НДХ. Бранио је соколе, писао је страдању и борби Чешког народа у тадашњем Протекторату. Нападао франковце а и комунисте после споразума Стаљин-Хитлер. Гласник је ширио соколски дух и вести.  После реорганизације листа, јавност је другачије судила о соколима, него раније. Нико Бартуловић је истакао да ће уредништво непоколебљиво устрајати у родољубивом раду, свесно да тиме одговара жељи својих соколских читалаца. Соколски читаоци су ширили број преплатника листа, задовољни његовим радом. Остали листови писали су о важности соколске штампе. Нико Бартуловић био је заточник Краљевине Југославије и борац против надирућег фашизма, онда када су се други колебали. Соколска штампаизлазила  је до Априлског рата 1941.

 

Саша Недељковић

 

Напомене :

 

  1. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938, поднет IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23 априла 1939”, стр. 135;
  2. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 25, 78, 84;
  3. „Успеси „СОКОЛСКОГ ГЛАСНИКА”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939, бр. 9, стр.3;
  4. „Компактност, одлучност и непромењивост соколске мисли, дошли су до пуног изражаја на главној годишњој скупштини Савеза Сокола К,Ј.”, „Соколски гласник“, Београд, 2  новембар 1940, бр. 44, стр. 4;
  5. „Против уношења забуне и рушења”, „Соколски гласник“, Београд,  5 април 1940, бр. 14, стр. 1;
  6. За Соколски Гласник” !, Соколски гласник“, Београд, 5 април 1940, бр. 14, стр. 4;
  7. Садржина соколских листова”, „Соколски гласник“, Београд,  2  новембар 1940, бр. 44, стр. 7;
  8. Садржина соколских листова”, „Соколски гласник“, Београд,  5 април 1940, бр. 14, стр. 8;
  9. Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха”,Соколски Гласник”, Београд, 22 новембар 1940, бр. 47, стр. 4;
  10. Соколске јединице у свим крајевима Југославије прославиле су Први децембар”, „Соколски гласник“, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49,  стр. 5;
  11. Нападај на нараштајце”, „Соколски гласник“, Београд,  17 јануар 1941, бр. 3, стр. 7;
  12. Прилике у Чешко моравском протекторату”, „Соколски гласник“, Београд, 1 март 1940,  бр. 9, стр. 4;
  13. Прозирне клевете, уперене против словенства”, „Соколски гласник“, Београд,  5 април 1940, бр. 14, стр. 4;
  14. „Обзор о соколској резолуцији и нападима на Соколство”, „Соколски гласник“, Београд, 6 октобар 1939, бр. 40, стр. 6;
  15. „Обзор” против „Соколског гласника“, „Соколски гласник“, Београд, 10 јануар 1941, бр. 2, стр. 3;
  16. О соколској штампи”, „Соколски гласник“, Београд, 10 јануар 1941, бр. 2, стр. 4;
  17. За прехрану наше браће, Сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 24 јануар 1941, бр. 4, стр. 2;
  18. „Борба око соколског дома у Новој Градишки”, „Соколски гласник“, Београд, 7 фебруар 1941, бр. 6, стр. 7;
  19. „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд, 7 фебруар 1941,  бр. 6, стр. 7;
  20. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here