Saša Nedeljković: Dobrovoljci iz Boke Kotorske u borbi za ujedinjenje 1914 -1918.

Podelite:

 

Srbi u Boki Kotorskoj pripremali su se za borbu za oslobođenje i ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom osnivajući srpska društva (Privrednik, Srpska Zora, …) . Jedno od tih društava bio je Srpski soko. To je bio novi način da nacionalni pregaoci i omladina zajednički organizuju pripremu za borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Srpski listovi i časopisi „Dubrovnik” i „Srđ” propagirali su osnivanje gimnastičkih društava u Boki Kotorskoj. U dopisu iz Kotora autor dopisa koji se potpisao kao “Srbenda” istakao je zapuštenost tadašnje omladine. Osnovan je Srpski soko u Risnu, ali je vlast vraćala nekoliko puta statute “Sokola” i nalazila smetnje ostvarenju društva bez uzroka. Čuo je da i Novljani imaju na umu stvaranje sokola. U dopisu se isticalo : “Tako, braćo, tako takmite se ko će prvi odnijeti barjak preporoda naše zaostale omladine !”. (1) Na dopis u listu „Dubrovnik” je odgovorio lice iz redova risanske omladine koje se potpisalo kao “Ranko”. Složio se sa mišljenjem prethodnog autora i istakao : „Uz ostalo počnimo i sa osnivanjem „Srpskog Sokola”, jer je Sokolstvo zahvatilo gotovo sve naše krajeve i sve slavenske narode. … Pogledajmo šta rade naša braća Srbi u Dubrovniku, Bosni, Hercegovini, Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, zatim Hrvati, Česi, Poljaci, … Svuda se danas osnivaju sokolska društva, pa zašto onda i mi, u Boki Kotorskoj, ne bismo počeli sa takom, koliko korisnom toliko i plemenitom ustanovom ? … Eto zašto ja pozdravljam pošt. Kotorskog dopisnika, koji je prvi među nama javno potakao sokolsko pitanje u Boki. … Što se tiče risanske omladine, ona se je, … bavila tom mišlju otrag dvije godine, i htjela doista osnovati „Sokola”, ali nepovoljni odgovori nadležnih vlasti na podnesene molbe, primoraše je, da odustane od svoje namjere, al ta ideja u Risnu nije još propala, a uzdam se da i neće, već da će se opet probuditi i oživotvoriti. … Probudimo se jednom iz sna, jer smo dosta spavali; vrijeme je i da radimo.” (2) U dopisu iz Kotora u listu Dubrovnik” istaknuto je da je na jednom sastanku bilo odlučeno da se osnuje gimnastičko društvo „Srpski Soko”, i da je izabran odbor, ali je stvar zapela. (3)

Dubrovački dušanovci su 26. juna 1910. priredili izlet brodom „Dubrovnik” u Cavtat i Boku Kotorsku. U Dubrovniku se ukrcalo oko 400 putnika. Brod se zaustavio u Herceg Novom gde su ih dočekali a mnogi i pridružili izletu. Kad su stigli pred Risan, grad je bio iskičen zastavama. Zvona su brujala kao pozdrav dušanovcima. U Risnu su se ukrcali oko stotinu izletnika. Pri prolasku kroz Boku Kotorsku Bokelji su mahali sa obe strane obale. Kad je brod stigao u Kotor na pristaništu ih je dočekao poseban odbor sa muzikom i sa članovima Srpske Radničke Zadruge pod društvenim barjakom. Dušanovce je podravio dr. Božo Vukotić, a Danica Petrović Njegoš Aleksandrova uz nekoliko reči predala je kitu cveća društvenom vojvodi dr. Matiji Graciću. Pred kafanom Dojmi priredili su Kotorani zakusku. Toga dana održana je javna vježba, kao i koncert pred kafanom Dojmi. Na rastanku pozdravio ih je dr. Božo Vukotić, a Kristo P. Dominković se zahvalio i pozvao Kotorane da sa svojim sokolima posete Dubrovnik. Posle izleta osnovana su nova društva u Kotoru, Herceg-Novom i Đenovićima. Povodom osnivanja Srpskog sokola u Herceg Novom list „Srpski Soko“ doneo je članak u kome se ističe : „Ovdašnja se srpska omladina već odavna spremala da osnuje Srpski Soko, da ne budemo postidni pred svojom braćom. No u ovoj općoj apatiji našoj na Srpskom Primorju ne mogasmo ostvariti svoju zamisao. Ali nam nedavno dođe u pohode „Dušan Silni“ iz pitomog Dubrovnika, prodrma nas iz drijemeža i sada je Srpski Soko kod nas svršena stvar. Odziv je lijep, i spremamo se na posao. Naručili smo i sprave i onda ćemo naprijed sa snagom sokolskom. Zdravo!“. (4)

Prva glavna skupština “Srpskog Sokola” u Đenoviću održana je 15. oktobra 1911. u društvenim prostorijama. Na skupštini su bili izaslanici sokola iz Herceg Novog podpredsednik Jovo Sekulović, M. Musić, D. Doklesić i K. Popović. Skupština je započela izborom za počasnog predsednika Jova Sekulovića a za perovođu Jeroteja. Počasni predsednik Jovo Sekulović zahvalio se na časti, pozdravljajući osnivanje prvog Srpskog sokolskog društva na selu u Dalmaciji. Čitao je pravila potvrđena od c.k. Namjesništva, istovremeno ih tumačeći. U Upravu društva bili su izabrani predsednik Dušan Crnogorčević, podpredsednik Špiro Cvjetković, tajnik Niko Janković, blagajnik Pasko Danilović i četovođa Nikola Marić. (5) Povodom osnivanja Srpskog sokola u Kastelaštvi u pismu upućenom listu Dubrovnik” istaknuto je : I u našem mjestu ovom osnavljava se srećom sokolsko društvo i već su vladi podastrta pravila na odobrenje. Naša mladost živo za to radi, a mi ih stariji sokolimo i pomažemo u uvjerenju, da je to živa potreba, koja će podmladku našem jačati životnu snagu i čeličiti srpski narodni harakter. Shvaćaju naši momci da se bez snage tjelesne i umne, bez zajednice i sloge u današnja teška vremena razvraćivanja i proračunanog odnarođivanja ne može dostojno stati na braniku prađedovskih nam svetih amaneta. Dao Bog da naše ovo društvo najbolje utiče i na mnoge sinove naše, koji su danas po raznim stranama tuđeg svijeta, da i njih sokolska ideja duhovno veže, kako bi se kraja i naroda svoga uvijek sjećali, od koristi mu i izdanice bili !” (6)

Na priredbi u Risnu 17. septembra 1911. uz risanske sokole učestvovali su dušanovci iz Dubrovnika, Srpski soko iz Herceg Novog i izaslanstva Srpskog i Hrvatskog sokola iz Kotora. Sokoli su proslavili 1912. sv. Ćirila i Metodija u Kotoru. Učestvovali su svi srpski i hrvatski sokoli iz Boke Kotorske. Srpski soko Herceg Novi održao je svoju javnu vežbu 1912. Barjak Srpskog sokola u Kotoru razvijen je septembra 1912. (7) Prvi omladinski časopis „Proljeće”, koji je izašao u Kotoru 3. marta 1912. godine, doneo je u svom prvom broju članak o „Sokolima” (autor je bio M. Burtulica), u kome se isticalo : „Ova humana i narodna ustanova postoji od šezdesetih godina prošloga stoljeća… Kod nas ovdje na jugu sokolska misao je našla lijepog odziva, pa eto i u našu malu Boku doletio je mladi sokol, da svije svoje gnijezdo…” Tekst se završavao : „Bokelji, ovaj početak, tek posijano sjeme, neka razvije svoje klice cijelim našim kršnim krajem, a Boka će naša sinuti novim životom. Držimo se čvrsto naše sokolske maksime: U desnici snaga, u srcu odvažnost, u mislima domovina”. (8)

Srpska sokolska župa na Primorju osnovana je 5. maja 1912. u Herceg Novom na inicijativu Jova Sekulovića. Prva skupština župe održana je u Herceg Novom 11. avgusta 1912. U Župu je ušlo 7 društava iz Boke Kotorske (Risan, Kotor, Herceg-Novi, Đenović, Bijela, Budva i Paštrovići-Kastio), Dušan Silni iz Dubrovnika i Srpski soko iz Knina. Župa je sebe smatrala delom Saveza Sokolskih društava Dušan Silni u Beogradu. Za starešinu Župe izabran je Mirko Komnenović, starešina Srpskog sokola i Srpske kreditne zadruge u Herceg-Novom, istaknuti član Srpske zore i podpredsednik Saveza srpskih privrednih zadruga na Primorju.(9) Srpski soko u Bijeloj osnovan je inicijativom Jova Sekulovića iz Herceg Novog. U Upravi društva bili su Andrija P. Balabušić, Špiro T. Ilić i Toma I. Zloković. (10)

Balkanski ratovi podstakli su nade Bokelja u oslobođenje.

U redovima društava Župe bilo je 1912. 24 dobrotvora, 62 utemeljivača, 417 pomagača, 206 članova, 186 podmladka (od kojih 56 žena), 1 počasni član, sve skupa 896. U Dubrovniku u društvu bilo je 10 dobrotvora, 25 utemeljača, 50 pomažućih, 30 redovnih i 26 podmladka. U redovima Župe 1914. bilo je 970 članova. Osnovana su društva u Budvi ( 63 člana), u Bijeloj (56) i u Zadru (120, od kojih 30 vježbača). Ukupno je bilo 10 društava. (11)

Jovo Sekulović kao predstavnik župe na Primorju učestvovao je na sastanku srpskog sokolstva u Kragujevcu. U veče 14 marta 1914. bila je priređena svečana sokolska zabava u prostorijama bivšeg dvorca kneza Miloša, a sutradan održana je skupština srpskog sokolstva. Delegati iz Austro-Ugarske bili su : Atanasije Šola za Bosnu i Hercegovinu, za Hrvatsku, Slavoniju i Vojvodinu dr. Srđan Budisavljević, dr. Laza Popović i dr. Milan Metikoš. Jovo Sekulović primio se da pošalje pitomce iz Boke u kragujevačku podoficirsku školu. Dogovorio se sa rektorom bogoslovije u Beogradu Nikolajem o načinu slanja. Trebao je predati pitomcima svoju knjižicu “Uspomene iz Boke”. Knjižica je služila kao lozinka na Cetinju, U Beogradu su se trebali javiti ocu Nikolaju. Poslao je aprila 1914. preko Cetinja Steva i Joka Mustura. Joka se morao vratiti zbog slabog zdravlja, a Stevo Mustur je stigao do Kragujevca. Prvi svetski rat ga je zatekao u školi, a on se javio kao dobrovoljac u komitski odred Vojvode Dula i Vuka Popovića. Kasnije iz odreda vraćen u školu. Sa drugovima je preko Albanije stigao do Bizerte. U ratu je nekoliko puta bio odlikovan. Posredovanjem paroha sela Kamenog Marka Stanišića bilo je spremno za put šest mladića. Zbog atentata u Sarajevu nisu pošli. (12)

Svoj poslednji slet Župa je održala na Dalmatinskom Kosovu kod crkve Lazarice, kraj Knina na Vidovdan 1914. Dušanovci iz Dubrovnika su zajedno sa Srpskim sokolima iz Boke Kotorske korporativno otputovali 27. juna 1914. Velika masa naroda, koja se svake godine okupljala na Vidovdan, dočekala je sokole na stanici i toplo ih pozdravila. Na zajedničkom ručku kod crkve održani su patriotski govori. Po podne održana je javna vežba članstva, članica i podmlatka župe. U listu “Srpska Zora” o sletu : „Hiljadama naroda s krajine Kninske, Vrličke od Kistanja, Zadra Benkovca, Drniša iz Spljeta i Kaštela Šibenika, Skradina Obrovca, Sinja, Imotskoga iz Boke i Dubrovnika sa krajine Bosanske i iz Like okupiše se oko bratskih sokolskih četa i pomoliše se Bogu za izginulu braću hrabre kosovske Osvetnike. Na parastosu je skladno pjevalo pjevačko društvo „Srbadija” iz Šibenika. Iza parastosa izvodili su sa uspjehom vježbe srpski i hrvatski sokoli uz pratnju Spljetske muzike. (13) Sokoli iz Dubrovnika i Boke Kotorske bili su na prolasku pred Korčulom svečano dočekani od hrvatskog sokola i građana Korčule. Luka je bila puna čamaca iskićenih htvatskim i srpskim trobojkama. Split je srpske sokole dočekao bratski. Sokoli iz Knina su na svojoj zastavi ispisali reči : Borba za nacionalno pravo naše”. Na vežbama je učestvovalo 77 članova srpskog sokola. (14) Na Sletu je Grga Anđelinović održao govor podeljen u 4 dela a svaki se završavao refrenom „Ne kličem zdravo ni meni ni vama, već onim junacima koji će skoro ginuti za narodno ujedinjenje”. (15) Dr. Mate Drinković nazdravio je sokolima pionirima bolje budućnosti. Na kraju svog govora istakao je da ako dođe do borbe, nijedan soko nije smeo uzeti pušku i okrenuti je protiv svog brata Srbina. (16)

Pri polasku žandarmerija je zabranila sve manifestacije i svirku muzike ne saopštivši nikome šta se u Sarajevu dogodilo. Na stanici Perković čulo se među sokolima “ubiše Ferdinanda”. Na Vidovdan 28. juna 1914. srpski sokoli iz Boke Kotorske organizovali su izlet u Budvu, gde su priredili javnu vežbu. Sem sokola iz Boke Kotorske na javnoj vežbi učestvovali su predstavnici dubrovačkog Dušana Silnog”. Vežba se nije završila zbog glasa o ubistvu Ferdinanda. Sokoli su se mirno povukli. (17)

Na početku Prvog svetskog rata zabranjen je rad Srpske sokolske župe na Primorju u Herceg Novom i svim srpskim sokolskim društvima u Dalmaciji : Srpskom sokolskom društvu “Dušan Silni” u Dubrovniku, Srpskom sokolu u : Kninu, Kotoru, Bijeloj, Budvi, Đenoviću, Kaštel Lastvi, Risnu, Zadru i Herceg Novom.(18)

Na Mamuli bili su zatvoreni sokolski prvaci Mirko Komnenović i kapetan Aleksandar Vidović. Srpski sokoli nastojali su da prebegnu i kao dobrovoljci stupe u vojske srpskih država. Mnogi nisu uspeli u tome. Milan Srzentić, poreklom od Paštrovića, je rođen u Budvi od oca Adama, sud. savetnika, i majke Milke Matić iz Like. Osnovnu školu završio je u Zagrebu, a pomorsku akademiju u Dubrovniku. Nacionalno opredeljen stupio je kao izvršujući član u Srpski soko „Dušan Silni” u Dubrovniku i marljivo vežbao i pripremao se za borbu protiv Austro-Ugarske Monarhije. Aprila 1914. ukrcao se na parobrod „Radium”, gde se našao sa kapetanom Filipom Hadžijom, rodom iz Orebića, koji je Srzentića zavoleo radi njegove iskrenosti i patriotskog duha, slušajući njegove sokolske ideje. Rat ih je zatekao na putu za domovinu, pa su planirali da prebegnu i da pomognu svojoj braći preko granice. Jedan član posade je prisluškivao njihov razgovor i prijavio ih austrijskim vlastima. Bili su osuđeni na smrt i 17 septembra 1914. streljani. Srzentić je pred streljačkim strojem odbacio sa očiju maramu i sa rukom na srcu uzviknuo: „Srbin umire otvorenih očiju. Pucajte zlikovci. Živio Kralj Petar, Živela Srbija!”. Ovu herojsku smrt opevao je pesnik Vojislav Ilić-Mlađi, u pesmi „Kako umire Dalmatinac”. Od istog plotuna pao je toga dana i njegov stariji drug kapetan Filip Hadžija iz Orebića na Pelješcu (19) Maksim i Savo Mustur, članovi sokolskog društva u Đenoviću, prebegli su iz austrijske vojske u Srbiju 1914. i stupili u redove dobrovoljaca. (20) Ivo Mustur je bio uhapšen. Majku Steva Mustura su vlasti pozivale i tražile da im otkrije ko je posredovao i poslao joj sina u Srbiju, ali je do kraja sačuvala tajnu. (21) U srpskoj vojsci borio student prava Božo Midžor iz Risna, sin prote Nikole Midžora. (22) Pre početka Prvog svetskog rata Božo i Nikola Midžor bili su uhapšeni od austrougarskih vlasti. (23) Vaso Piper rođen je u Kotoru 1892. Zajedno sa porodicom prešao je u Dubrovnik. Bio je istaknuti član Srpskog sokolskog društva „Dušan Silnii učesnik demonstracija 1913. u Dubrovniku. Zatvoren je 1914. kao taoc u Dubrovniku. Sa ostalim taocima iz Dubrovnika prebačen je u zatvor u Šibeniku. (24) U zatvoru se zajedno sa ostalim taocima pozdravio sa Onisimom Popovićem pred streljanje. Pušen je iz zatvora 1915, ali je posle dva meseca uhapšen zbog stupanja Italije u rat. Oslobođen je 1916. s tim da studira. Mobilisan je u vojsku 1917. Bio je u kasarnama u Doboju i Tuzli. Kraj rada dočekao je u zatvoru u Kotoru. Tu je bio oslobođen od srpske vojske.

Mirko Komnenović je odmah po dolasku u Niš, posetio predsednika srpske vlade Nikolu Pašića i ministra Ljubu Jovanovića, sa rečima : „Dolazim kao dobrovoljac, bez rezerve da poslužim Srbiji. Kao član misije za prikupljanje dobrovoljaca upućen je 24 jula 1915. iz Niša u Rusiju. Radio je u Rusiji među zarobljenicima i prebezima na organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa (25). Po ulasku crnogorskih snaga u Budvu okupilo se 200 muškaraca koji nisu bili mobilisani u austro-ugarsku vojsku. Oni su zajedno sa 60 Bokelja koju su na Cetinju dobrovoljno javili za crnogorsku vojsku formirali Prvi bokeški bataljon.Bataljon je imao dve čete i 260 boraca. Od pedesetak Bokelja koji su prebegli u Crnu Goru i 450 dobrovoljaca iz SAD, među kojima je bilo dosta Bokelja formiran Drugi bokeški bataljon od 4 čete. (26) Cetinjski Vjesnik” od 26. avgusta 1915. objavio je članak Bokelji pred kraljem” u kome se navodi da se pred dvorom okupio veliki broj Bokelja, koji su došli iz Amerike i drugih krajeva sveta. U članku se isticalo : Dovela ih je i skupila rodoljubiva želja da stupe u crnogorsku vojsku i da svoj život žrtvuju za slobodu srpskog naroda”. Kralj im se zahvalio što su prevalili toliki put kako bi stupili u redove crnogorske vojske, ali ih je podsjetio da je kucnuo davno očekivani i od pjesnika predskazani čas svete borbe za ostvarenje snova naših starih”. (27)

Drugi bokeški bataljon borio se u Grblju. Vodili su žestoke borbe na prvi i drugi dan Božića 1915. Morali su se povući na granicu Austro-Ugarske i Crne Gore. Bokelji su poslali Nika Kažanegru i Đura Zenovića na Cetinje. Po savetu kralja Nikole Bokelji su krenuli ka Podgorici, da ne bi bili zarobljeni od austro-ugarske vojske. Zatim su krenuli januara 1916. ka Skadru. Komandu nad Bokeljima u danima kapitulacije Crne Gore preuzeo je Niko Kažanegra. Srpskoj vojsci pridružili su se delovi Bokeljskog bataljona. Od 26 boraca 24 su bili Bokelji. Iz 4 bokeške opštine u vojskama Srbije i Crne Gore, kao i u savezničkim vojskama učestvovalo je oko 1.900 dobrovoljaca. Sa područja Budve 1.049, Kotora 465, Herceg Novog 190 i Risna 170. (28) Paštrovići su dali oko 500 dobrovoljaca. Daka Mustur iz Kumbora borio se u dobrovoljačkom odredu kojim je komandovao Vojin Popović vojvoda Vuk. Petar Šparović u Argentini pridružio se emisarima Srbije, a po dolasku u Grčku, poverena mu je komanda nad brodom Srbijom. (29)

Srbi u Boki Kotorskoj pripremali su se za borbu za oslobođenje i ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom osnivajući srpska društva (Privrednik, Srpska Zora, …) . Jedno od tih društava bio je Srpski soko. To je bio novi način da nacionalni pregaoci i omladina organizuju za borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Isto tako preko sokolske župe je išlo povezivanje sa organizacijama u Srbiji. Srpski listovi i časopisi „Dubrovnik” i „Srđ” propagirali su osnivanje gimnastičkih društava u Boki Kotorskoj. Na sletovima agitovano je pred okupljenima da se svi spreme za borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Kad je izbio Prvi svetski rat 1914. Bokelji su smatrali da je došao trenutak borbe. Bokeljski dobrovoljci su doprineli srpskoj i crnogorskoj vojsci u njihovim borbama za oslobođenje i ujedinjenje. Za pripremu za borbu sem tradicije doprineli su i Srpski sokoli. I iseljenici iz Boke Kotorske javljali su se kao dobrovoljci. U maloj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu otvorena je izložba Tamo daleko 1918-2018” o 2.000 dobrovoljaca Bokelja u odbrani Srpstva. Izložba je otvorena od 7 do 13.decembra 2018. Jedan od panoa izložbe posvećen je kapetanu Milanu Srzentiću. Milan Srzentić je prikazan u sokolskoj uniformi. Otvaranje izložbe su snimale televizije RTS i Snaga Naroda.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

  1. Sokolska ideja u Boki”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 11. februara 1910, br. 11, str. 2;

  2. Ranko, “Risan”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 22. februar 1910, br. 14, str. 2;

  3. Pišu nam iz Kotora”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 6. aprila 1910, br. 25, str. 2;

  4. Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi“, Herceg Novi, 2008, str. 17,19; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 31; Poslije izleta u Kotor”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 28. juna 1910, br. 49, str. 3;

  5. Pišu nam iz Đenovića”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 26 oktobra 1911, br. 43, str. 2;

  6. Mješćani. Primamo iz Kaštelastve”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 30. novembra 1911, br. 48, str. 2;

  7. Izlet u Risan”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 7 septembra 1911, br. 36, str. 3; Tonko Barčot, “Hrvatski sokol u Boki Kotorskoj u razdoblju Austro-Ugarske monarhije i kraljevine SHS”, Kotor 2010, str. 21, 22;

  8. Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 385;

  9. Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.35; Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;

  10. Maksim Zloković, Bijela estetsko-istorijski prikaz”, Narodni univerzitet Boke Kotorske u Kotoru, Kotor 6-1937, str. 60,61;

  11. Jov. Sekulović, Srpska sokolska župa na Primorju”, Soko na Jadranu, Split, juni-juli 1931, br. 6-7, str. 155;

  12. Jov. Sekulović, Uspomene iz prošlosti”, Soko na Jadranu, Split, juni-juli 1931, br. 6-7, str. 151, 152;

  13. Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.38; Proslava na Dalmatinskom Kosovu kod Knina”, Srpska Zora”, 1 (15) jula 1914, br.9, Bokeška štamparija u Kotoru, str. 2;

  14. Dr Vojin Kalinić, Srpska društva u Kninu do 1914. godine”, Kninska Krajina 7”, Beograd, 2016, str. 115; Ivanko Bendiš, Sokolstvo u Boki Kotorskoj”, Soko na Jadranu, Split, juni-juli 1931, br. 6-7, str. 149;

  15. Soko na Jadranu, Split, Januar-April 1936, br.1- 4, str. 36 ;

  16. A. Benusi, Dubrovačko sokolstvo u radu za naše oslobođenje i ujedinjenje”,Soko na Jadranu, Split, juni-juli 1931, br. 6-7, str. 153;

  17. Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 23, 39;

  18. Dragan Klarić, Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;

  19. Milan Srzentić, Sokolski glasnik, Beograd, 15 septembar 1939,br. 3, str. 3; Poštujući heroizam i žrtvu pionera naše Slobode, Dubrovačka tribuna, Dubrovnik,19. septembar 1934, br. 262, str. 1;

  20. Sokolski glasnik”, Zagreb 1920, br.3, God. II, str.107;

  21. Jov. Sekulović, Uspomene iz prošlosti”, Soko na Jadranu, Split, juni-juli 1931, br. 6-7, str. 152;

  22. Glas Crnogorca 31 januar 1915, br. 6, str. 4, u Milan ŠćekićCrnogorski dobrovoljci u Prvom svjetskom ratu (1914-1916)”, Matica ljeta 2016, br. 66, str. 251;

  23. Jutarnji list 1 avgust 1914, br. 734, str. 5, u Milan ŠćekićCrnogorski dobrovoljci u Prvom svjetskom ratu (1914-1916)”, Matica ljeta 2016, br. 66, str. 251;

  24. Milan Ž.Živanović, „Dubrovnik u borbi za Ujedinjenje”, Beograd, 1962, str. 279, 285;

  25. Jovo N. Vlahović, „Član misije srpske vlade u Rusiji, „Dobrovoljački glasnik“, br.28, God. XVI, Beograd, Decembar 2006, str.202;

  26. Milan Gulić, Dobrovoljci iz Boke Kotorske u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje (1912-1918), Dobrovoljački glasnik”, Jun 2018, br. 51, str. 31, 32, 32;

  27. Vjesnik”, Cetinje, 26. avgusta 1915, br. 55, str. 2; u Milan ŠćekićCrnogorski dobrovoljci u Prvom svjetskom ratu (1914-1916)”, Matica ljeta 2016, br. 66, str. 244;

  28. Milan Gulić, Dobrovoljci iz Boke Kotorske u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje (1912-1918), Dobrovoljački glasnik”, Jun 2018, br. 51, str. 31, 32, 32;

  29. Milan Gulić, Dobrovoljci iz Boke Kotorske u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje (1912-1918), Dobrovoljački glasnik”, Jun 2018, br. 51, str. 34-38;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here