Saša Nedeljković: DOM UČENICA SREDNJIH ŠKOLA U BEOGRADU

Podelite:

Na poziv Darinke Nikolić nekoliko nastavnica bivše Više ženske škole sastale su se, da se posavetuju, kako bi mogle osnovati internat. Ženska deca  iz unutrašnjosti stanovala su po niskim vlažnim  kućama beogradske periferije. U dodiru sa svojim učenicama nastavnice su poznavale veličinu bede. Osim težnji da  žensku decu spasu štetnih uticaja sredine,  nastavnice su gledale kako su kćeri imućnih srpskih porodica punile strane zavode i manastire, da se odatle vrate potpuno odrođene i nezadovoljne životom koji ih je u kući očekivao. Da bi se zadržale u otadžbini, nastavnice su odlučile da osnuju internat pristupačan deci bogatijih i siromašnijih roditelja.  Na prvom sastanku odlučeno je  da se  u zavod prime besplatno odlične siromašne učenice, pored dece koje bi izdržavali  roditelji. Nastavnice su se obratile ministarstvu prosvete i  beogradskim gospođama. Ministarstvo prosvete  je obećalo da će jednu nastavnicu osloboditi redovne dužnosti kako bi se  mogla primiti za upravnicu internata. Osnovano je Društvo za podizanje Doma Učenica srednjih škola u Beogradu. Beogradski trgovci obećali su da će darovati besplatno ceo nameštaj za uređenje internata.  Viša ženska škola u Beogradu  bila  je prepuna, pa se u osnivačkom odboru javio predlog o osnivanju privatne škole uz internat. Predlog je primljen. Soja Davidović je  odboru stavila besplatno na raspoloženje  svoju prostranu kuću u ulici Kralja Milana.  Internat i prvi razred privatne Više ženske škole otvoren je avgusta 1905.  Gospođe su  snadbele  internat svima potrebama modernog vaspitnog zavoda.  U internatu su  bile smeštene 37 učenica, od kojih 4 besplatno. Prva upravnica internata bila je Anka Anđelković, a prva vaspitačica bila je Poleksija Josimović. Škola je dobila prava državnih škola.  Promenila  je naziv  i zvala se Privatna ženska gimnazija Doma Učenica. Plan i program bio je izjednačen sa planom i programom muških četvororazrednih gimnazija.  Položen je temelj  društvenoj zgradi u Krunskoj ulici, u koju su se 29 novembra 1911. smestile sve domske ustanove.   Pored higijenskih učionica škola je dobila prostorije za gimnastiku i crtanje.  Uprava je otkupila fabriku čarapa da bi u njoj zaposlila 7 devojčica iz  Južne Srbije, koje je domu uputio Milan Rakić, konzul u Prištini. Radom u fabrici trikotaže društvo je uspelo da liferuje Oficirskoj zadruzi.  Domska  fabrika je najviše radila za vreme balkanskih ratova, kada je broj zaposlenih pitomica bio dvadeset.  Domska gimnazija bila je pretvorena u radionicu rublja za bolnice.  U Domu su odsedale sve strane misije Crvenog Krsta koje su dolazile u Srbiju da pomognu rad oko negovanja ranjenika. Za vreme okupacije Dom je bio jedno vreme austrijska očna bolnica.  U jesen 1918. kad je oslobođen Beograd, Dom učenica je bio prazna zgrada bez prozorskih okana.  Članice na čelu sa Darinkom Nikolić  izvršile su dezinfekciju cele zgrade, uredile je snadbele najnužnijim potrebama, kako bi Dom mogao primiti ratnu siročad. Dom je početkom 1919. ponovo otvorio internat i gimnaziju. Zbog ratne siročadi  1921.-22. otvorena je privatna četvororazredna osnovna škola.Posle oslobođenja upravnica  internata i gimnazije bila je profesorka Leposava Petković. Među pitomicama u vreme Jugoslavije je bilo dece i iz Istre, Zadra, Rumunije i Albanije. Uprava Doma je pomagala ženska društva. Dom je Ženama male Antante ustupio prostorije za izložbu umetničkih radova. Prilikom dolaska Ženske Učiteljske škole iz Dubrovnika Dom je posetila  kraljica. Društvo je bilo u stalnoj vezi sa  Privrednikom, čije je pitomice prihvatao dok im se nije našlo stalno mesto.  U Domu se spremala hrana za Privrednikove pitomce. Fond Svetog Đorđa, Društvo Sv. Save, Narodna odbrana, Srpsko amerikanski orfelinat u Kamenici, dečji domovi u Splitu i Negotinu poveravali su Domu svoje pitomce. Dom je 1930. držao sedamdesetoro ratne siročadi. Glavni dohodak donosila je nova zgrada od koje je dobijao preko 500.000 dinara godišnje. 1922-23 bilo je 65 pitomica Doma, 3 pitomice Sv.Đorđa, 3 državne pitomice, 4 Beogradske opštine, 2 pitomice Sv. Save, 1 Kraljevskog fonda; 5 Ženskog društva i 35 koje su izdržavali roditelji. Ukupno 108. 1929-30. 58  pitomica Doma, 7 pitomice Sv.Đorđa, 6 državne pitomice, 4  Beogradske opštine, 9 Dečjeg doma Negotin, 7 Am.-Sr. Zavoda Kamenica, 1 pitomac Crvenog Krsta, 1 pitomac Ministarstva trgovine i 70 roditelji. Ukupno 162. Bilo je pitomica i iz Rusije.  Iz Hercegovine bilo je pitomica 1922-23. 5, 1923-24. 5, 1924-25. 1, 1925-26. 3, 1926-27. 4, 1927-28. 1, 1928-29. 6 i 1929-30. 4. Iz Crne Gore bilo je 1922-23. 4, 1923-24. 8, 1924-25. 4, 1925-26. 4, 1926-27. 10, 1927-28. 18, 1928-29. 14 i 1929-30. 10.  (1)

Upravni odbor Doma Učenica u Beogradu, humanog društva za vaspitavanje i školovanje ženske srednjoškolske omladine, proslavio je 1 i 2. marta 1930. dvadesetpetogodišnjicu rada. Predsednica Doma bila je Naka Spasić. Svečanost je počela blagodarenjem u crkvi Sv. Vaznesenja u prisustvu predstavnika humanih ženskih i muških udruženja, nadzornog odbora, uprave, osoblja i svih pitomica doma. Svečana sednica održana je 2. marta 1930. u velikoj dvorani Doma Učenica. Bile su prisutne kraljica Marija i kneginja Olga. Sekretar gospođa Dobrila Glavinić-knez Milojković čitala je izveštaj o dvadesetogodišnjici rada. Govorile su Leposava Petković, predsednica Saveza Jugoslovenskih žena; Mara Trifković, predsednica Ženske Zajednice; Olga Krnic-Peleš, predstavnica Zagrebačkih Jugoslovenskih ženskih društava; Zorka Vlajić, predsednica Materinskog udruženja; Darinka Vukanović iz Pančeva u ime Pčelica; Persida Prodanović iz Kola Srpskih Sestara; Leposava Biba u ime Beogradskog Ženskog Društva;Tiha Janković u ime Srpske Majke; Natalija Todorović u ime Kneginje Zorke; Đorđević-Malogurska u ime Bunjevaca. (2) Društvo Crvenoga Krsta Kraljevine Jugoslavije uvažavajući zasluge Doma za Crveni Krst odlikovalo je Dom Učenica Društvenim Krstom, a Odbor Gospođa Kneginje Ljubice je svome članu Domu Učenica   dodelio diplomu društva. (3)  Kralj Aleksandar odlikovao  je Dom Učenica ordenom Svetog Save III reda za zasluge stečene na humanom i nacionalnom polju, a naročito za spasavanje velikog broja ratne siročadi, a predsednicu Naku Spasić ordenom Belog Orla V reda. Takođe odlikovao je Darinku Nikolić, osnivača Doma, Leposavu Radojković-Jovanović i Stanu Nikolić ordenom Svetog Save  III reda. U ime pitomica Doma govorila je Radmila Terzić, učenica Učiteljske škole. U svom govoru Leposava Petković, predsednica Saveza Jugoslovenskih žena istakla je : „… On je ponikao u onom trenutku, kada su ženskoj deci u Beogradu bila zatvorena vrata gimnazija. Dom Učenica jeste jedan spomenik veličanstvene borbe beogradske žene za prosvećivanje ženske omladine. … I dokle god je kamena na kamenu u ovoj zgradi, docnija pokolenja pričaće o pravilnom shvatanju i velikom oduševljenju ovih žena. “ U ime Ženske Zajednice govorila je njena predsednica Mara Trifković. Kao predstavnica Zagrebačkih Jugoslovenskih ženskih društava govorila je Olga Krnic-Peleš. U ime Materinskog udruženja govorila je njihova predsednica Zorka Vlajić. Persida Prodanović govorila je u ime Kola Srpskih Sestara. U ime Srpske Majke govorila je Tiha Janković, u ime Kneginje Zorke Natalija Todorović, u ime bivših pitomica Doma Dragojla Antić. Ona je sa suzama u očima zablagodarila slavljenicama na njihovom pomaganju i izdržavanju učenica, pitomica Doma, iz 1919. i 1920. U ime Bunjevki govorila je Đorđević-Malogurska. U svom govoru Kosta Glavinić je istakao: „Ja sam jedan od onih, koji je živeo sa Turcima u Beogradu, pa sam doživeo da vidim ovakve skupove…. To današnje generacije ne mogu da razumeju, ne mogu da razumeju šta znači ovo, što je od sedamdeset godina na ovamo urađeno. … Uvek sam bio za to da treba ženu izjednačiti sa čovekom”.  U zgradi Doma učenica u Beogradu od dvadesetih godina 20 veka bila su smeštena društva kao što je bilo Rusko društvo za uzajamnu pomoć. (4) Predgovor za Spomenicu napisao je Kosta D. Glavinić. (5)

Jedna od rezultata nastojanja žena za napredkom ženskog sveta u Beogradu i Srbiji bio je internat Dom Učenica i prvi razred privatne Više ženske škole otvoren  avgusta 1905. Dom Učenica uživao je podršku tadašnjih vlasti. Jedna od pitomica  Doma bila je Mitra Mitrović. Bila je protivnik građanske klase ali nije zaboravila Naku Spasić. Istakla je da „gospođa Naka Spasić bila jedina članica Uprave Doma Učenica srednjih škola, čija sam bila pitomica,  koja  nam je upućivala pozdrav i po koju ljubaznu reč dolazeći u dom i tako rešavala i po neki manji problem bez velikih formalnosti. Međutim, druge članice uprave prolazile su pored nas  kao da ne postojimo i opštile su samo sa vaspitačicama.” (6)

 

Saša Nedeljković

 

Napomene :

 

  1. „Dom Učenica 1905-1930 Spomenica o proslavi dvadesetpetogodišnjice 1. i 2. marta 1930”, str. 37-50;
  2. „Dom Učenica 1905-1930 Spomenica o proslavi dvadesetpetogodišnjice 1. i 2. marta 1930”, str. 15-30;
  3. „Dom Učenica 1905-1930 Spomenica o proslavi dvadesetpetogodišnjice 1. i 2. marta 1930”, str. 12;
  4. „Spomenica o proslavi dvadesetpetogodišnjice 1. i 2. marta 1930.”, Beograd, 1930, str.21-30;
  5. „Spomenica o proslavi dvadesetpetogodišnjice 1. i 2. marta 1930.”, Beograd, 1930, str. 14;
  6. A.L, „Žena Milovana Đilasa spasla je život jednoj beograđanki!Razlog za to je i više nego dirljiv”, 5 februar 2017. Dnevno.rs
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here