Саша Недељковић: ДОМ УЧЕНИЦА СРЕДЊИХ ШКОЛА У БЕОГРАДУ

Поделите:

На позив Даринке Николић неколико наставница бивше Више женске школе састале су се, да се посаветују, како би могле основати интернат. Женска деца  из унутрашњости становала су по ниским влажним  кућама београдске периферије. У додиру са својим ученицама наставнице су познавале величину беде. Осим тежњи да  женску децу спасу штетних утицаја средине,  наставнице су гледале како су кћери имућних српских породица пуниле стране заводе и манастире, да се одатле врате потпуно одрођене и незадовољне животом који их је у кући очекивао. Да би се задржале у отаџбини, наставнице су одлучиле да оснују интернат приступачан деци богатијих и сиромашнијих родитеља.  На првом састанку одлучено је  да се  у завод приме бесплатно одличне сиромашне ученице, поред деце које би издржавали  родитељи. Наставнице су се обратиле министарству просвете и  београдским госпођама. Министарство просвете  је обећало да ће једну наставницу ослободити редовне дужности како би се  могла примити за управницу интерната. Основано је Друштво за подизање Дома Ученица средњих школа у Београду. Београдски трговци обећали су да ће даровати бесплатно цео намештај за уређење интерната.  Виша женска школа у Београду  била  је препуна, па се у оснивачком одбору јавио предлог о оснивању приватне школе уз интернат. Предлог је примљен. Соја Давидовић је  одбору ставила бесплатно на расположење  своју пространу кућу у улици Краља Милана.  Интернат и први разред приватне Више женске школе отворен је августа 1905.  Госпође су  снадбеле  интернат свима потребама модерног васпитног завода.  У интернату су  биле смештене 37 ученица, од којих 4 бесплатно. Прва управница интерната била је Анка Анђелковић, а прва васпитачица била је Полексија Јосимовић. Школа је добила права државних школа.  Променила  је назив  и звала се Приватна женска гимназија Дома Ученица. План и програм био је изједначен са планом и програмом мушких четвороразредних гимназија.  Положен је темељ  друштвеној згради у Крунској улици, у коју су се 29 новембра 1911. сместиле све домске установе.   Поред хигијенских учионица школа је добила просторије за гимнастику и цртање.  Управа је откупила фабрику чарапа да би у њој запослила 7 девојчица из  Јужне Србије, које је дому упутио Милан Ракић, конзул у Приштини. Радом у фабрици трикотаже друштво је успело да лиферује Официрској задрузи.  Домска  фабрика је највише радила за време балканских ратова, када је број запослених питомица био двадесет.  Домска гимназија била је претворена у радионицу рубља за болнице.  У Дому су одседале све стране мисије Црвеног Крста које су долазиле у Србију да помогну рад око неговања рањеника. За време окупације Дом је био једно време аустријска очна болница.  У јесен 1918. кад је ослобођен Београд, Дом ученица је био празна зграда без прозорских окана.  Чланице на челу са Даринком Николић  извршиле су дезинфекцију целе зграде, уредиле је снадбеле најнужнијим потребама, како би Дом могао примити ратну сирочад. Дом је почетком 1919. поново отворио интернат и гимназију. Због ратне сирочади  1921.-22. отворена је приватна четвороразредна основна школа.После ослобођења управница  интерната и гимназије била је професорка Лепосава Петковић. Међу питомицама у време Југославије је било деце и из Истре, Задра, Румуније и Албаније. Управа Дома је помагала женска друштва. Дом је Женама мале Антанте уступио просторије за изложбу уметничких радова. Приликом доласка Женске Учитељске школе из Дубровника Дом је посетила  краљица. Друштво је било у сталној вези са  Привредником, чије је питомице прихватао док им се није нашло стално место.  У Дому се спремала храна за Привредникове питомце. Фонд Светог Ђорђа, Друштво Св. Саве, Народна одбрана, Српско американски орфелинат у Каменици, дечји домови у Сплиту и Неготину поверавали су Дому своје питомце. Дом је 1930. држао седамдесеторо ратне сирочади. Главни доходак доносила је нова зграда од које је добијао преко 500.000 динара годишње. 1922-23 било је 65 питомица Дома, 3 питомице Св.Ђорђа, 3 државне питомице, 4 Београдске општине, 2 питомице Св. Саве, 1 Краљевског фонда; 5 Женског друштва и 35 које су издржавали родитељи. Укупно 108. 1929-30. 58  питомица Дома, 7 питомице Св.Ђорђа, 6 државне питомице, 4  Београдске општине, 9 Дечјег дома Неготин, 7 Ам.-Ср. Завода Каменица, 1 питомац Црвеног Крста, 1 питомац Министарства трговине и 70 родитељи. Укупно 162. Било је питомица и из Русије.  Из Херцеговине било је питомица 1922-23. 5, 1923-24. 5, 1924-25. 1, 1925-26. 3, 1926-27. 4, 1927-28. 1, 1928-29. 6 и 1929-30. 4. Из Црне Горе било је 1922-23. 4, 1923-24. 8, 1924-25. 4, 1925-26. 4, 1926-27. 10, 1927-28. 18, 1928-29. 14 и 1929-30. 10.  (1)

Управни одбор Дома Ученица у Београду, хуманог друштва за васпитавање и школовање женске средњошколске омладине, прославио је 1 и 2. марта 1930. двадесетпетогодишњицу рада. Председница Дома била је Нака Спасић. Свечаност је почела благодарењем у цркви Св. Вазнесења у присуству представника хуманих женских и мушких удружења, надзорног одбора, управе, особља и свих питомица дома. Свечана седница одржана је 2. марта 1930. у великој дворани Дома Ученица. Биле су присутне краљица Марија и кнегиња Олга. Секретар госпођа Добрила Главинић-кнез Милојковић читала је извештај о двадесетогодишњици рада. Говориле су Лепосава Петковић, председница Савеза Југословенских жена; Мара Трифковић, председница Женске Заједнице; Олга Крниц-Пелеш, представница Загребачких Југословенских женских друштава; Зорка Влајић, председница Материнског удружења; Даринка Вукановић из Панчева у име Пчелица; Персида Продановић из Кола Српских Сестара; Лепосава Биба у име Београдског Женског Друштва;Тиха Јанковић у име Српске Мајке; Наталија Тодоровић у име Кнегиње Зорке; Ђорђевић-Малогурска у име Буњеваца. (2) Друштво Црвенога Крста Краљевине Југославије уважавајући заслуге Дома за Црвени Крст одликовало је Дом Ученица Друштвеним Крстом, а Одбор Госпођа Кнегиње Љубице је своме члану Дому Ученица   доделио диплому друштва. (3)  Краљ Александар одликовао  је Дом Ученица орденом Светог Саве III реда за заслуге стечене на хуманом и националном пољу, а нарочито за спасавање великог броја ратне сирочади, а председницу Наку Спасић орденом Белог Орла V реда. Такође одликовао је Даринку Николић, оснивача Дома, Лепосаву Радојковић-Јовановић и Стану Николић орденом Светог Саве  III реда. У име питомица Дома говорила је Радмила Терзић, ученица Учитељске школе. У свом говору Лепосава Петковић, председница Савеза Југословенских жена истакла је : „… Он је поникао у оном тренутку, када су женској деци у Београду била затворена врата гимназија. Дом Ученица јесте један споменик величанствене борбе београдске жене за просвећивање женске омладине. … И докле год је камена на камену у овој згради, доцнија поколења причаће о правилном схватању и великом одушевљењу ових жена. “ У име Женске Заједнице говорила је њена председница Мара Трифковић. Као представница Загребачких Југословенских женских друштава говорила је Олга Крниц-Пелеш. У име Материнског удружења говорила је њихова председница Зорка Влајић. Персида Продановић говорила је у име Кола Српских Сестара. У име Српске Мајке говорила је Тиха Јанковић, у име Кнегиње Зорке Наталија Тодоровић, у име бивших питомица Дома Драгојла Антић. Она је са сузама у очима заблагодарила слављеницама на њиховом помагању и издржавању ученица, питомица Дома, из 1919. и 1920. У име Буњевки говорила је Ђорђевић-Малогурска. У свом говору Коста Главинић је истакао: „Ја сам један од оних, који је живео са Турцима у Београду, па сам доживео да видим овакве скупове…. То данашње генерације не могу да разумеју, не могу да разумеју шта значи ово, што је од седамдесет година на овамо урађено. … Увек сам био за то да треба жену изједначити са човеком”.  У згради Дома ученица у Београду од двадесетих година 20 века била су смештена друштва као што је било Руско друштво за узајамну помоћ. (4) Предговор за Споменицу написао је Коста Д. Главинић. (5)

Једна од резултата настојања жена за напредком женског света у Београду и Србији био је интернат Дом Ученица и први разред приватне Више женске школе отворен  августа 1905. Дом Ученица уживао је подршку тадашњих власти. Једна од питомица  Дома била је Митра Митровић. Била је противник грађанске класе али није заборавила Наку Спасић. Истакла је да „госпођа Нака Спасић била једина чланица Управе Дома Ученица средњих школа, чија сам била питомица,  која  нам је упућивала поздрав и по коју љубазну реч долазећи у дом и тако решавала и по неки мањи проблем без великих формалности. Међутим, друге чланице управе пролазиле су поред нас  као да не постојимо и општиле су само са васпитачицама.” (6)

 

Саша Недељковић

 

Напомене :

 

  1. „Дом Ученица 1905-1930 Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930”, стр. 37-50;
  2. „Дом Ученица 1905-1930 Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930”, стр. 15-30;
  3. „Дом Ученица 1905-1930 Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930”, стр. 12;
  4. „Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930.”, Београд, 1930, стр.21-30;
  5. „Споменица о прослави двадесетпетогодишњице 1. и 2. марта 1930.”, Београд, 1930, стр. 14;
  6. А.Л, „Жена Милована Ђиласа спасла је живот једној београђанки!Разлог за то је и више него дирљив”, 5 фебруар 2017. Дневно.рс
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here