Саша Недељковић: Национални прегаоци на челу Дубровачке пловидбе

Поделите:

На иницијативу Ника Бошковића основан одбор од неколико угледних трговаца ради набавке брода који би саобраћао између Дубровника и Трста. Основано је 1880. удружење удионика (каратиста) под именом „Дубровачка паробродска пловидба“. Кад је 1880. први пароброд удружења назван ,,Дубровник” допловио у градску  дубровачку луку дочекан је са одушевљењем. У листу ,,Дубрава” истакнуто је : ,,Свијет бијаше тога дана испунио вас лучки простор с Порпорелом; …Клицању и махању убручићима није било конца … све се је радовало и поносило том новом течевином. … И није било ,,Дубровникова” одласка, а да  бројно грађанство не би изишло на Пескарију, да га види како ће испловити пуном паром из луке, … Други би га опет задуго пратили погледом с Брсаља и Бонинова, док им га не би нестало с вида”. Пароброд ,,Дубровник” пловио је између Дубровника и Трста а први заповедник бијаше Влахо Подић. Мало по мало удружење је повећавало свој возни парк новим бродовима. Власници пароброда (каратисти) били су већином Дубровчани, а било је и неколико Далматинаца и Бокеља настањених у Трсту.  На скупштини од 18. јуна 1909. конституисано је акционарско друштво а у првом управном одбору били су Никола Бартоле, Федерико Главић, Иво Јелић, капетан Фабо Матијевић, др Влахо Матијевић, капетан Мато Мариновић, Лазар Милин и капетан Иво Папи а у надзорном одбору Стијепо Кнежевић, Стијепо Матичевић, др. Мелко Чингрија и Лука Пеховац. Новог полета друштву дао је  Федерико Главић, који је откупио велики део акција од њихових власника у Трсту и спречио да се седиште друштва пренесе у Трст. Током Првог светског рата аустријска војска реквирирала је скоро све пароброде друштва.

Нарочити одбор у којем су били Луко маркиз Бона, Федерико Главић, Иво Јелић, Рајмунд Негрини и др. Антун Пуљези споразумели су се 1917. о условима стапања друштва „Дубровачка паробродарска пловидба а.д.“ и удружења „Напријед“ и „Унионе“. „Дубровачка паробродарска пловидба“ преузела је све пароброде друштава „Напријед“ и „Унионе“ која су истовремено престала да постоје.  После рата пароброде друштва су реквирирале Француска и Италија. Од 1924. до 1930. саграђени су пароброди ,,Федерико Главић”, ,,Никола Пашић”, ,,Свети Влахо” и ,,Принц Андреј”. Федерико Главић је био главни деоничар и стуб друштва а његови најбољи помагачи били су директори Томо Главић и др. Стефи Рачић.  (1).

Српска централна банка на Приморју била је деоничар Дубровачке паробродарске пловидбе. Српска централна банка на Приморју сјединила се 1921. са Српском банком у Загребу. Луко маркиз Бона био је  члан Управе „Српске банке” у Загребу. У Управном вијећу „Дубровачке паробродске пловидба“ 1934. били су :  председник Федерико Главић; чланови Томо Главић, Лазар Лађевић, Иво кап. Папи и др. Стефан Рачић. У Надзорном одбору били су : чланови Паско Колић, др. Паво Матијевић и Петар Перић; Замјеници Гашо Далеоре и Јосип Уцовић. Друштво је због туризма велику пажњу посветило обалној пловидби.(2)

 Приликом посете Дубровнику 27 септембра 1925. Краљ Александар је у разговору са Федериком Главићем  изјавио: „Наставите започетом стазом, а државни фактори ће се побринути да се трговачка морнарица, као значајна сила у народној привреди, развија и живи”.(3) У просторијама „Дубровачке паробродарске пловидбе“ у Дубровнику велики жупан др. С. Кнежевић  4. фебруара 1926. предао је  Федерику Главићу, председнику „Дубровачке паробродарске пловидбе“, орден Св. Саве II реда, којим га је одликовао краљ Александар. У просторијама друштва сакупили су се сви чланови управе и ревизори друштва, заступници капетана, машиниста, нострома, морнара и ложача, као и заступници агената. Велики жупан је том приликом истакао заслуге Федерика Главића у погледу развитка дубровачке морнарице. Јорјо Тадић истакао је у књижици  ”Дубровник илустровани вођ кроз дубровачку прошлост и садашњост”, коју је 1929. издао Обласни Одбор Јадранске Страже у Дубровнику, да  је  у Дубровнику  било средиште  поморства Југославије, јер су 2/3 укупне југословенске тонаже припадале дубровачким паробродарским друштвима. (4)

У управном вијећу Дубровачке  пловидбе 1938. били су: председник Федерико Главић, чланови Јендо кап. Чижек, Томо Главић, др. Стијепо Кнежевић, Лазар Лађевић, Јосип Ловрић и Иво кап. Папи. У надзорном одбору Паско Колић, др. Паво Матијевић и Петар Петер. Друштво је 1937. имало 24 пароброда (10 теретних и 14 путничких). Ујутро 9. марта 1938. хицима из мужара и писком сирена најављен је грађанству долазак  пароброда „Дубровник” по први пут у луку припадности. Долазак брода привукао је мноштво народа у луку. Под Локрумом „Дубровник” је бацио сидро и ту се задржао до подне, када је кренуо за Груж, гдје је после подне на свечан начин благословљен. Када је „Дубровник” после подне полазио из градске луке са Данача су пуцали мужари, а из завјетне цркве дубровачких помораца Госпе од Милосрђа чула се звоњава звона. У Гружу на брод су се попели представници свих државних, самоуправних установа и некојих културних институција. Члан Управног одбора др. Стијепо Кнежевић истакао је: „… брод на којем се налазимо, први је нови већи, а по својој конструкцији и најмодернији теретни пароброд југословенске трговачке морнарице. Већ сама ова околност диктирала је одлуку друштвене управе, да се пароброду даде име града, који славном својом прошлошћу, својим споменицима и природним љепотама на далеко слави као бисер-град наше државе. Тако ће пароброд „Дубровник”, под нашом заставом, са одличним нашим поморцима, разносити широм свијета име града, који му је дао живот и бити не само видан свједок поморског карактера града Дубровник и подузетног духа његових грађана, већ и свијетао примјер привредног напретка наше домовине.” (5)

Дирекција ,,Дубровачке паробродарске пловидбе” одобравала је у изузетним случајевима бесплатну  вожњу  својим бродовима или уз минималну цену. Делегација Сполека Чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. Југославију. Посета је била део заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање  народа Југославије и Чехословачке. Били су срдачно дочекани од власти и од народа, у чему су предњачили соколи. На станици у Гружу госте су дочекали представници Трговачке Обртничке Коморе, Ческе Беседе и многобројно грађанство. Поздравну реч одржали су представник  Коморе и Ческе Беседе а у име царинских чиновника Васо В. Пипер који је говорио о везама двају братских народа. Гости су разгледали лепоте Дубровника под вођством професора Марка Мурата и Ника Ђивановића. Увечер приређен је банкет од стране Општине и Трговачког Удружења. На банкету су били присутни представници војних и цивилних власти и елита града. Гости су бродом  „Куманово” отпутовали за Котор. На Цетињу госте је поздравио Гавро Милошевић, староста Соколске Жупе Његош. На повратку у Котору су се укрцали на брод „Карађорђе”. У Макарској на обали је било искупљено сво грађанство са музиком и представницима свих месних власти. Дирекције Дубровачке и Јадранске Пловидбе омогучиле су гостима бесплатну вожњу на својим луксузним паробродима. У Споменици коју је поводом посете издало Удружење царинских чиновника краљевине С.Х.С. истакнуто је: „Нека ова споменица буде вечни спомен нашега Удружења и нека служи као пример будућим генерацијама: „Да у славенској узајамности лежи срећа свих Славена ! ”.”   (6)

Дубровачка паробродарска пловидба помагала је национална друштва у Дубровнику. Приликом сахране бискупа Ућелинија-Тице 1937. предусретљивошћу Дубровачке паробродарске пловидбе која је како истиче лист Срба католика „Дубровник” и иначе излазила у сусрет националним друштвима из Дубровника, уступљен је пароброд „Петка“ уз минималну цену. Два пароброда Дубровачке паробродске пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб  и споменик  Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата.

Бродови Дубровачке паробродске пловидбе звали су се : ,,Працат” (1900.), „Никола Пашић”, „Куманово”, „Краљ Александар I” (1933.), „Дурмитор”, „Принц Андреј”(1930.), „Дедиње“, ,,Шипан”, …. (7)  Штампа је пратила рад Дубровачке Пловидбе. Илустровани лист објавио је 22. 5. 1927. вест да је нови брод Дубровачке Паробродарске Пловидбе на крштењу назван „Никола Пашић”.(8)

Смрт Стефи Рачића потресла је Дубровчане а поготово Србе католике.  Пароброди ,,Куманово” и ,,Стон” превезли су велики број грађана из Дубровника, који су желели да присуствују спроводу у Цавтату. Капетани Дубровачке пловидбе снијели су са  ,,Куманова” мртвачки ковчег и сврстали се у непрегледну поворку која је испатила леш до гробља. У капели Маузолеја извршено је опијело, ком је присуствовала удовица гђа Паве. По свршеном црквеном обреду изнијели су Цавтаћани ковчег и положили пред врата Маузолеја. Ту је одржано седам опроштајних говора. Приликом сахране др. Стефи Рачића у Цавтату 17. марта 1937. Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога” отпевало је „Днес свјат” и „Вјечнаја памјат” од Мокрањца, а дубровачка соколска музика отсвирала је посмртни марш. У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,По свом националном освједочењу био је у редовима српске дубровачке омладине, те се је као такав увијек и са поносом истицао, а у сваком моменту, кад је народна ствар од Срба Дубровчана, нарочито од Срба католика, тражила било какву жртву, пок. Стефи био је у првим редовима.” Био је ожењен ћерком Николе Пашића. Помен  др. Стефи Рачићу, директору Дубровачке пловидбе и прваку националног Цавтата одржан је 13. марта 1938. Цавтатска општина одржала је комеморативну седницу на којој је говорио  Нико Враголов. У свом говору истакао је : ,,У националном погледу госпар Стефи још као младић истицао се својим радом, …да је још прије рата, за вријеме Аустрије, госпар Стефи као младић ходио у Београд и тражио од српске Владе да се дубровачки бродови ставе под Српску заставу. … За вријеме рата госпар Стефи се је налазио у Лондону гдје је одмах прве дане формирања Југославенског Одбора, ступио у његове редове … Најплоднији рад госпара Стефи огледа се у поморству, а највише у Дубровачкој паропловидби,  … да је он био мозак и душа  Дубровачке паропловидбе. … Особито му морамо бити захвални што је он покренуо акцију за добијање наше самосталне општине. Он је први подузео кораке да Цавтат добије своју опћину …”. након комеморативне седнице Цавтатска Општина је одала пошту покојнику, називајући обалу пред његовим кућама ,,Обала Др. Стефи Рачића”. Општинска управа са цавтатским вијенцем и грађанством вароши Цавтат присуствовала је  помену, који је приредила госпођа Пава Рачић-Пашић свом супругу и оцу у маузолеју и на гробу. Помену су присуствовали и истакнути пријатељи Стефи Рачића из Дубровника, чланови дубровачког мјесног одбора ЈРЗ, Кристо Доминковић, уредник ,,Дубровника” и Дубровачка Грађанска Музика. На гробу  је говорио Нико Враголов, као председник мјесног одбора ЈРЗ, и од стране Цавтатске општине и Одбора ЈРЗ, положио ловорове вијенце. Такође положили су ловорове вјенце Соколско друштво Цавтат, као свом првом старешини и Цавтатска дилетанска музика, као свом дугогодишњем предсједнику.(9)

Федерико Главић рођен је на острву Шипану, у раној младости пошао у свијет. Радећи и штедећи постао је после неколико година власник рудника  у Чилеу. Вратио се у отаџбину и настанио са својом супругом у Дубровнику. Федерико Главић је домаћем поморству дао новог полета. Поучен искуством стеченим у иностранству, био је увјерен да у напретку бродарства лежи и напредак привреде Дубровника. Зато је потицао своје пријатеље да набављају нове пароброде, а с друге стране је улагао готово цијело своје имање у море. И тако је домаћим капиталом створено скроз национално паробродарско предузеће, „Дубровачка Паробродарска Пловидба А.Д.“. Бринуо се за добро бродске посаде, Приликом свечаног благослова пароброда „Св. Влахо” у градској луци, Федерико Главић се успео на палубу брода и одмах упутио према прамцу и спустио у помјешћа за становање морнара. Кад је изашао на палубу, упитан од чланова управе што је ондје радио, одговорио је : „био сам да видим најприје фали ли што мрнарима, јер знам да је свима другим на броду добро”. Приликом прославе деведесетог рођендана Федерико Главић примио је много честитки од разних установа и угледних личности. Именован је почасним старешином Соколске чете у Луци Шипанској и како се истиче у писменој одлуци да се Соколска чета  „уколико јој  је  могуће одужи за сва доброчинства која сте учинили и још чините народу овога мјеста, молећи Вас, као вјерном присташи Соколске идеологије да примите ову част”. (10)  Федерико Главић одликован је 1937. орденом Св. Саве I реда. (11)

Поводом смрти Федерика Главића 2. јануара 1941. његов нећак Томо Главић, генерални директор Дубровачке пловидбе завештао је 740 хиљада динара у добротворне сврхе, међу осталим опћини Шипан за сиромахе 10.000 динара, Сиротињском дому на Посату 10.000 динара. Осим ових легата  Томо Главић одредио је да се зграда, позната под именом „Косовка” на путу XIII новембра, преда „Задужбини Федерика и Томе Главића”. Ова кућа која је вредела око 2 милиона динара Томо Главић завјештао је за сиромашне незапослене Дубровника и Шипана. (12) Управа Дубровачке Пловидбе поводом смрти Федерика Главића приложила је Пододбору друштва Књегиња Зорка 5.000 динара а Обласном одбору Јадранске страже у Дубровнику 2.000 динара, на успомену свог дугогодишњег претсједника. (13) У својој књизи ,,Дубровник и околина” Луцијан Марчић је истакао : ,,У другој половици XIX века капитал неколицине дубровачких Американаца са Шипана, Лопуда и приморја био је узроком да је Дубровник онако снажно пркосио аустријском настојању да бирократизира становништво. Зато је Дубровник био вазда независан у свом политичком мишљењу.” (14)

 На иницијативу Ника Бошковића „Дубровачка паробродска пловидба“ основана је 1880. као удружење удионика (каратиста). Федерико Главић је дубровачком поморству дао новог полета. Српска банка поседовала је деонице Дубровачке Паробродарске Пловидбе. На челу „Дубровачке Паробродарске Пловидбе А.Д.“ били су Федерико Главић, који је био главни деоничар и стуб друштва, Томо Главић и др. Стефи Рачић.  Др. Стефи Рачић био је  Србин католик и првак  Цавтата. Покренуо је акцију за одвајање Цавтата од Конавала и стварања  самосталне општине Цавтат у коме су Срби католици били већина.  Под руководством националних и соколских  прегалаца Федерика Главић и др. Стефи Рачића Дубровачка паробродарска пловидба помагала је национална друштва у Дубровнику, Цавтату и на отоку Шипану. После смрти Федерика Главића основана је  Задужбина Федерика и Томе Главића.

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here