Саша Недељковић: Напори за очување и ширење народних умотворина Савеза Сокола

Поделите:

             

Савез Сокола радио је очувању и ширењу народних умотворина. Као друштво приватне иницијативе преузело је на себе задатак који није могла а ни хтела да обави тадашња држава. У томе им је помагало њихово познавање локалне средине.  Национална друштва Добротворних Задруга Српкиња, Кола Српских Сестара, Савеза Сокола, Јадранска стража, … заједнички су се бавила подстицањем и одржавањем народног стваралаштва. Национална друштва су путем Словенских балова и плесова настојала да народна ношња и игре буду прихваћени у  јавности. Соколска штампа пратила је напоре Савеза Сокола на очувању и ширењу  народних умотворина. У оквиру јесењег велесајма у Љубљани приређен је 7, 8 и 9 септембра 1934. фестивал словенских народних плесова. Игре су биле приказане на летњем вежбалишту Љубљанског соколског друштва. На фестивал су стигле групе из свих крајева Југославије, од Триглава до Ђевђелије, као и Бугари, Чехословаци и Пољаци. Пошто су сви учесници дошли у својим оригиналним народним ношњама приређена је велика поворка народних ношњи у којој су биле заступљене ношње из Истре, Горишке, Корушке, Беле Крајине, околине Љубљане, из Ђевђелије, Скопске Црне Горе, Шумадинци, Славонци, Буњевци, Далматинци, Барањци и Лепоглавци. У поворци су ишле групе Бугара и Бугаркиња, Чехословаци, Пољаци, Истрани из Истре и острва Крка. Фестивал је био манифестација за међусобно упознавање, за неговање народних плесова, обичаја и  песама као и словенске узајамности и југословенско-бугарског братства. (1)  

Соколски рад на  просвећивању сеоских жена у жупи Скопље обављен је у сеоским соколским четама Бистрици, Букову, Гњилану, Ђевђелији, Раштаку, Степинову и Смоквици. Приказивали су народне игре и у иностранству (и русаљке). (2) Љубица С. Јанковић упознала је Раштачку дружину на сабору код женског манастира св. Илије у селу Мирковцима 1935. када је бележила њихове игре.  Раштачка дружина из Скопске Црне Горе наступала  је са великим успехом у  Народном позоришту у Скопљу, а после у Хамбургу, Берлину, Бечу и Београду. Вођа дружине била је чланица управе Кола Српских сестара из Скопља, Деса Смиљанић. Раштачка дружина наступала је на забавама Удружења Јужносрбијанаца, Кола Српских Сестара и на Свесловенској вечери Кола Српских Сестара, на Коларчевом универзитету у Београду. Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. Фестивал је био отворен Русалијама из села Мировче код Ђевђелије. Затим су следиле игре из Лупоглав-Божјаковине, из Блинског Кута, из Лазаропоља код Галичника. Наступали су Срби из Бјеловара, Барањци, Паори из Баната, Личани из Бабиног Потока, Морешка са Корчуле (Кумпанија са Блата на Корчули). Публика је за 16 вечери фолклора показала велико интересовање и одушевљење. (3) Коло Српских Сестара приредило је Свесловенску забаву 19. марта 1938. у сали Официрског дома у Београду. Игре Јужне Србије играли су сеоски играчи  Раштачке групе из Скопске Црне Горе. Први играч био је Трајко Поповић. Група је добила на светском Фестивалу игара у Хамбургу другу награду. После Раштачке групе било је Охридско коло, које је припремила Хрисуља  Ћирковић. (4) Група чланова и чланица Соколског друштва Бели Манастир учествовала је крајем маја 1938. у народним ношњама из њиховог краја на фестивалу народних игара у Београду. После фестивала посетили су Опленац. (5) На Прослави 550-годишњице Косовске битке чланови соколских сеоских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су јужно-србијанске народне игре, Русалије, … . (6)

Просветни одбор Соколског друштва Београд III приредио је пролећа 1934. Предњачки течај за народне игре. На течај су били позвани предњаци и предњачице из свих осталих београдских друштава. У чланку у часопису „Соколска просвета” истакнуто је : „Циљ течаја  је био да се старе народне игре из разних југословенских крајева сачувају од заборава, и да се у соколским редовима оживи дух наших предака. … Како акција на оживљавању старих народних игара захтева не само практичну примену прикупљене грађе и техничко израђивање учесника, него и теориско обавештавање и упутство за рад, то је сестра Љубица Јанковић на првоме часу одржала предавање о значају народних игара за Соколство и о њиховој примени. Дала је и потребна теориска тумачења из терминологије за народне игре.” Одржано је 5 састанака, односно 10 часова. Предавала је и показивала  игре Љубица С. Јанковић са својом сестром, професорком Даницом  С.  Јанковић. Поступно се прешло, од лакших ствари ка тежим, око 20 народних игара. Игре су биле :  Ја посејах лубенице, (Пљескавица, Иваново коло), Дивна, Ти момо, Неда гривне,  Тасино коло, Мери Тонче, (из Лазаропоља код Галичника), Девојачко коло (Левка Параћинка), Ђурђевка, Нишевљанка,  Из Бање иде, Врањанка,  Зетско коло, Уршничко коло (затворено и у паровима на обртање),  Шумадинка и Ајде Величе. Број учесника течаја био је око 50 предњака и предњачица просечно. У чланку у часопису „Соколска просвета” истакнуто је да су течај посетили Владимир Р.Ђорђевић, музички фолклориста и одлични познавалац народних игара  и Митар Влаховић, кустос Етнографског музеја у Београду. За  часопис „Соколска просвета” то је био доказ да је течају поклоњена озбиљна пажња и од стране меродавних лица и установа ван соколских редова. У истом чланку у часопису „Соколска просвета” истакнуто је : „ … резултати постигнути на овом првом посебном течају народних игара за београдске предњаке, не само да задовољавају, него нам дају наде да ће се с временом такви  течајеви понављати, да ће се народне игре … у Соколству све више учити и све боље утврђивати; најзад, да ће Соколи учинити све што је потребно и  што је могуће за ову националну ствар.” (7)

 

У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за народна кола. Течај је одржан од 21 до 25 јануара 1935. у Београду. Учествовало је 29 чланица и 22 члана сокола из свих крајева Југославије. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Обрађено је око 50 народних кола. (8) У „Извештајима за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола … “  истакнуто је да је I савезни течај за народна кола пожртвовано и узорно водила сестра Љубица Јанковић. (9) Њен рад пратио је главни орган Савеза Сокола „Соколски Гласник”. У „Соколском Гласнику” је у рубрици „Соколска радио-предавања” саопштено да Љубица Јанковић треба да одржи предавање преко Радио Београда 4 априла 1935. о теми : „Народне игре и Соколство”. (10) Поново је у листу „Соколски Гласник” у рубрици „Соколска радио-предавања” саопштено да Љубица Јанковић требало да одржи предавање преко Радио Београда 5. децембра 1935. о теми  „Народне игре у соколској пропаганди”. (11) Предњаци су даље на жупским течајевима вежбали са течајцима народне плесове. На IV општем просветном течају Соколске жупе Осијек одржаном 7 и 8 марта 1936.  Аница Шула предавала је „Наше народне игре и пропаганда народне ношње”. (12) Музички одсек Соколског друштва Дубровник одржао је 13. априла 1936. своју музичку академију. Академија је била подељена на музички део, ревију народних игара у народним ношњама и игранку. Од народних игара приказани су Хрватско салонско коло, Чешка беседа и Србијанка. (13)

Други савезни течај народних игара за соколе–предњаке приређен је у Београду од 14 до 18 априла 1936. Течај је одржан у Дому Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Течај је похађао 51 учесник из жупа и око 20 ванредних учесника из београдских соколских друштава. По листу  „Соколски гласник“ интересовање је било изванредно. Највише је било учесника из Словеније. Вежбана су народна кола: „Пошла ми Милка на воде“, „Слављанка“, „Тројанац“, „Битољка“, „Да вам кажем, браћо моја“, „Зупчанка“, „Неда гривне“, „Ђурђевка“, „Врањанка“, „Из бању иде“, „Нишевљанка“, „Зетско коло“, „Црмничко“, „Тасино“, „Девојачко“, „Срба“, „Ајд на лево“, „Ја посејах“, „Мајка Мару“, „Професорка“, „Девојчица“, „Србијанка“, „Ајде лепа Маро“, „Сељанчица“, „Заплет“, „Шумадинка“, „Лепа Маца“, „Дивна“, „Дуње ранке“, „Бојерка“, „Сарајевка“, „Осмољка“, „Гружанка“ и „Устај, дико !“. На течају су се училе поред народних игара из Југославије и чешке, руске и пољске игре („Краковјак“, „Козачок“ и „Чешка беседа“).  Водници течаја били су Агата и Франо Жиц. Наставници на течају били су Љубица и Даница Јанковић, Книхова, Федор и Ангелина Гопуренко, Отокар Новотни, Марија и Мирослав Војиновић. За 20 часова пређена су 34 народна кола. Одржана су предавања о значају народних игара у вези са соколском идеологијом, народне игре у соколској пропаганди и о хумору у народним играма. На крају течаја захваљено је сестрама Јанковић. Као уџбеник служила је књига „Народне игре I део“ од Љубице и Данице Јанковић.(14) Збирка „Народне игре” изашла 1934, имала је 100 оригиналних игара  из разних крајева. Биле су заступљене врањанске, власинске, лесковачке, шумадијске, моравске, подрињске, сремске, црногорско-бокељске, … игре. Поред кола, отворених, затворених, мушких, женских, мешовитих, дечјих, комбинованих, било је игара у паровима, тројкама, упоредним ланцима. Књига је имала и врло опсежан теоријски Увод. Било је осам поглавља, о разним предметима у вези са народним играма. (15)

Соколска жупа Осијек приредила је тродневни течај за народна кола за предњаке и предњачице. Течај је одржан у  вежбаоници друштва Осијек-Матица од 14 до 16 августа 1936. Течај је водила савезна предњачица Јелка Бан. Течајци су научили 25 народних кола. Јелка Бан објаснила је течајцима потребу скупљања, чувања и ширења ове народне умотворине у васпитном, уметничком и националном погледу.(16)

Приликом прославе 25–годишњице ослобођења Старе Србије у Народном позоришту у Скопљу 1937. одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола Краљевине Југославије и слетског одбора. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство“ од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање домаћег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре. (17)

На соколским прославама учествовали су бугарски Јунаци са бугарским народним играма. Бугарски Јунаци приредили су 8. новембра 1937. у свечаној дворани соколског дома у Сарајеву вече бугарских народних игара. Извели су неколико народних идила, песама на кавалу (дудуку), које је изводио Станил Пејаков, и бугарска народна кола. Публику су одушевиле народне песме, које је певала Атанаска Тодорова уз пратњу на кавалу Станила Пејакова. После тога изведен је народни балет, бугарска народна кола и народна игра „На прелу”. Извођење је пратио на хармоници Васко Михајлов. Кореографију и режију водила је начелница друштва Јунак у Софији, професорка Руска Колева.  (18) Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Покровитељ бала Влада Илић повео је Краљево коло. Чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матице су извели сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су „Козачок“. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст–Ријека–Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. (19)

У Белом Манастиру одржан је од 9 до 18 марта 1939. други предњачки течај Соколске жупе Осијек у 1939.  Течај је  похађало 13 течајаца, од којих је 11 похађало прошлогодишњи течај. Течајци су научили 14 народних кола, певање 5 соколских корачница, преко 20 игара  и … . (20)  Соколско друштво Београд I одржало је 4. марта 1939. своју традиционалну словенску костимирану забаву. (21) После поздравног говора старешине друштва, који је изнео значај приредбе, изведен је кратки програм уз учешће Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Просветар друштва професор Т. Илић говорио је о значају соколства код словенских народа. Женски нараштај извео је неколико мотива народних игара, а чланови и чланице приказали су „Моравску беседу”. Забава је одржана под покровитељством Енгелберта Гангла. На забави су били и домаћи костими и  костими других словенских народа. (22)

Академија Соколске жупе Београд у Народном позоришту 1940. приређена је у част гостију краља Петра II, који су позвани на прославу Материца у двору из средишта бановина и Београда. На академији су учествовала соколска друштва Београд-Матица, Београд I, II, III, Земун-Матица, Панчево и Смедерево и чета Болеч. Академија је почела говором старешине жупе инж. Светислава Вучковића и свирањем химне. Затим су млађа деца Београд-Матице извела вежбе са пушкама од Р. Бана-Шмита и мушка деца Сокола Београд III скупине од Ф.Азабагића. Млађа женска деца Београд-Матице одиграла су Косовске народне игре од А.Жица. (23)

 У свом соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили поворци од преко 200 учесника у народним ношњама. Поворка се сврстала у народно коло, којим је приредба отворена. Певачко друштво „Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици „Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва „Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Гледаоци су плесали народна кола све до зоре.(24)

 Соколско друштво Београд I одржало је 4. марта 1939. своју традиционалну словенску костимирану забаву. У позиву на забаву у „Соколском гласнику“ истицало се : „Данас, када се свесловенска идеја сузбија у целој Европи, неопходна је потреба да се Соколи још јаче њом запајају, као њени првоборци. Дођите, сестре и браћо, у што већем броју на ову забаву !”. (25) После поздравног говора старешине друштва, који је изнео значај приредбе, изведен је кратки програм уз учешће Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Просветар друштва професор Т. Илић говорио је о значају соколства код словенских народа. Женски нараштај извео је неколико мотива народних игара, а чланови и чланице приказали су „Моравску беседу”. Забава је одржана под покровитељством Енгелберта Гангла. На забави су били и домаћи костими и  костими других словенских народа. (26)

Соколско друштаво Београд II приредило је свечану академију 1940. Лепоту и богатство народних песама соколи су ценили и користили за састав вежби. За вежбу чланица  „Три девојке просо желе” коришћене су песме „Три девојке просо желе; Планино моја; У башти ми зумбул цвета; Граб, граб зелен граб и Играле се делије на сред земље Србије”. Вежбе на греди и разбоју, „Полонеза”, „Младост у ритму”, „Улазак гладијатора”, „вежбе палицама”. Вежба „Да се не заборави” подсетила је на време уочи ослободилачких ратова. Музика је свирала песму „Што ћутиш, ћутиш Србине тужни. Соколи као и народ спремали су се за борбу на живот и смрт уз четничку песму „Српска ми труба затруби”. После објаве рата, цео народ кренуо је бој са песмом „Ко не жали, море, млад умрети”. Музика је интонирала збор са „Хеј трубачу ..”. Онда борба. Војник гине не жалећи свој живот а „Војничко писмо” вирило му је из шињела. … . Наступали су ђаци и студенти. Млађи чланови и предњаци су пред академију позвани у војску, па су замене вршене брзо. У једној тачци вежбале су ученице гимназије. (27)

Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у листу „Соколски гласник“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном „Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић „Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у „Игри у двоје”. Група је извела „Дрмеш”, „Јужносрбијанку” и „Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем „Из Словеначких села” и „Регимент по цести гре”. Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу и Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем соколске химне „Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем. (28)

Савез Сокола радио је на оживљавању народних умотворина. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приређивало је течајеве за народне плесове. Наставница на течајевима била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Предњаци су даље на жупским течајевима вежбали народне игре. На свечаним академијама и приредбама као део програма соколска друштва изводила су народне игре. Соколи су са својим секцијама у народној ношњи наступали на фестивалима и изложбама у иностранству.  Сматрали су да су народне ношње и игре део народног духа и да својим радом дају пример јавности. Соколски рад на ширењу народних умотворина трајао је до Априлског рата 1941. Збор жупских начелница изабрао је показне просте вежбе за женске категорије за II свесоколски слет Савеза Сокола у Београду септембра 1941. Биле су изабране   Просте вежбе на народне мотиве за нараштај од Олге Сковран. (29)

После Другог светског рата национална друштва нису била обновљена.  По узору на Совјете комунистичка власт је основала државни ансамбл Србије „Коло”. Некадашњи соколи као Олга Сковран радили су у „Колу”. На Дубровачким летњим играма  14, 15 и 16. VII.1958. уметнички руководилац „Кола” била је Олга Сковран. Кореографију „Кола” радили су О.Сковран, Д.Путник, А.Жиц, … . (30)

Важан део соколске идеологије био је очување и ширење  народних умотворина. Соколи су заједно са Колом Српских Сестара, Јадранском Стражом, …  радили на скупљању, чувању и ширењу  народних умотворина. Предавали су свом чланству  на течајевима о значају народних умотворина у васпитном, уметничком и националном погледу. Предавала је сестра Љубица Јанковић. Соколска штампа извештавала је о напорима Савеза Сокола на очувању и ширењу народних умотворина. Са једне стране соколске чете наступале су у народним ношњама из свог краја на фестивалима народних игара. А са друге стране лепоту и богатство народних песама соколи су користили за састав вежби на соколским приредбама. У духу соколске идеологије на приредбама су представљене и игре осталих словенских народа као и истарски народни плесови. После Другог светског рата национална друштва нису била обновљена. Некадашњи соколи радили су у државним ансамблима кореографију.

Обновљено Соколство наставило је предратну праксу. Соколско друштво Београд Матица је на Сајму Здравља у Дому Омладине у Београду 6. априла 2017. приредило Јавни час у коме је између осталог играло народне игре. Прво су чланови друштва извели народне игре, па су затим приказане модерне игре (салса). На крају су соколски гимнастичари приказали своју вештину.

Саша Недељковић

 

Напомене :

 

  1. „Фестивал словенских народних плесова у Љубљани”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 септембар 1934, бр. 38, стр. 3;
  2. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938, поднет IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23 априла 1939”, стр. 58, 62, 89;
  3. Љубица С. Јанковић, „Београдски фестивал народних игара и песама”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за  просту 1939 годину”, Београд, стр. 65-69;
  4. „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за  просту 1939 годину”, Београд, стр.7, 8;
  5. Сд. Бели Манастир“, „Братство“, Осијек, јули–аугуст 1938, бр. 7–8, стр. 134;
  6. Д.М, „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939, бр. 26, атр. 1,2;
  7. „Сок. Жупа Београд. Течај народних игара за београдске предњаке при сок. друштву Београд III”, „Соколска просвета”, Нови Сад, октобар 1934, бр. 8, стр. 341;
  8. „Течај Савеза СКЈ за народна кола“, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр. 2;
  9. „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935.”, стр. 13;
  10. „Соколска радио-предавања”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 2;
  11. „Соколска радио-предавања”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 децембра 1935, бр. 45, стр.4;
  12. „IV општи просветни течај Соколске жупе Осијек”,   „Братство”, Осијек, март-април 1936, бр. 3-4, стр. 27;
  13. „Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1936, бр. 17, стр. 4;
  14. Б. С. „Други течај Савеза СКЈ за народне игре“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 3;
  15. „Сок. Жупа Београд. Течај народних игара за београдске предњаке при сок. друштву Београд III”, „Књиге и часописи”, „Соколска просвета”, Нови Сад, октобар 1934, бр. 8, стр. 341, 344;
  16. Вл. Х, „Течај народних кола”, „Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, бр. 7-8, стр. 83;
  17. Б. С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25–годишњицу ослобођења наших јужних крајева“, „Соколски Гласник“, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;
  18. „Свечано отворење велебног Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 20. новембар 1937, бр. 36, стр. 1, 2, 3,4;
  19. „Жупски бал Словенских народа“, „Око соколово“, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 68;
  20. „10-дневни жупски предњачки течај у Б. Манастиру”, „Братство”, Осијек,15 априла 1939, бр. 4, стр. 70, 71;
  21. Сви на словенску забаву друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939,  бр. 9, стр. 5; Словенска забава друштва  Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 24 фебруар 1939, бр. 8, стр. 3;
  22. Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 март 1939, бр. 10, стр. 4;
  23. „Жупска соколска академија”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2;
  24. Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; Н. и Б, Са свеславенског бала у Борову”, Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 68, 69;
  25. Сви на словенску забаву друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939,  бр. 9, стр. 5; Словенска забава друштва  Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 24 фебруар 1939, бр. 8, стр. 3;
  26. Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 март 1939, бр. 10, стр. 4;
  27. С.М. „Академија соколског друштва Београд II”, „Око соколово”, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 98;
  28. Рад. Лазевић, „Лепа манифестација словенског братства у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5;
  29. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940 године”, стр. 68;
  30. Програм “Коло” из Београда на Дубровачким летњим играма 14, 15 и 16. 1958;

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here