Saša Nedeljković: PROSLAVE DANA UJEDINJENJA

Podelite:

 

Sokoli su održali slet u Zagrebu 1924. Na skupštini su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar. Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941.

Sokolsko društvo Dubrovnik proslavilo je 7. decembra 1924. „Savezni dan”, dan oslobođenja i ujedinjenja. Ujutro je bila svečana zakletva članova i članica. Uveče je održana svečana akademija. Vrlo precizno vežbanje muškog i ženskog naraštaja i podmlatka izazvalo je burne ovacije, naročito tačke „Jugoslovenska alegorija”, ritmičke vežbe po II Mokrančevoj rukoveti i ritmičke vežbe sa pevanjem „Sivi Sokole”, koje sastavila Milena Gruborova, podnačelnica Jugoslovenskog sokolskog saveza. Drugi deo zabave „Balkanska carica” od kralja Nikole odigrana je od B. Bubala, D. Radonića i M. Petričevića.(1) Na proslavi Dana Ujedinjenja 1. decembra 1928. u Dubrovniku učestvovalo je 149 članova Sokolskog društva u Dubrovniku sa muzikom. Sokoli su zajedno sa nacionalnim građanstvom i omladinom posetili grobove Tome Poljaka, dobrovoljca preminulog u Dubrovniku 7.2.1920. i sahranjenog na Vojnom groblju, i Miloša Maržana, streljanog 1914. sahranjenom u pravoslavnom groblju na Boninovu. Na grob Poljaka položio je Soko lovor-vijenac uz govor staroste Nika Šutića, a na grob Maržana sokoli su položili trnov-vijenac uz govor staroste. Na nadgrobnom spomeniku Maržanu, podignutom troškom Sokola, pisalo je : „Milošu Maržanu. Obješenom 24.9.1914. od krvoločne Austrije. Postavi Sokolsko Društvo 1928”.(2)

Prilikom proslave dana Ujedinjenja 30. novembra 1930. bila je iluminacija Herceg Novog, a sokoli su sa svojom muzikom prodefilovali gradom. Ujutro na Dan Ujedinjenja skupili su se svi sokoli Herceg Novog u sokolskom domu, odakle su u povorci sa muzikom krenuli u susret sokolskim četama van grada. Jedna za drugom stizale su sokolske čete sa zastavama. Povorka je krenula kroz grad do crkve Sv. Jeronima, gde su sokoli prisustvovali blagodarenju u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi. Posle blagodarenja defilovala je vojska i sokolske čete pred Narodnim domom. Upravni odbor sokolskog društva Herceg Novi sa starešinstvom sokolskih četa održao je svečanu sednicu. Na svečanoj sednici starosta pozdravio je sokolske čete i čestitao im na uspehu, a zatim pročitao depešu bana Zetske banovine : “Sokolskom društvu i sokolskim četama, čuvarima našeg Jadrana, čestita današnje slavlje uz sokolski pozdrav : Zdravo ! – Smiljanić.” Prisutni su oduševljeno klicali. Posle položenog zaveta bio je ispraćaj seoskih četa. U Sokolskom domu održana je svečana akademija. O značaju Dana Ujedinjenja govorio je starosta Jovo Sekulović. Publika je bila oduševljena vežbama ženskog i muškog podmlatka, ženskog i muškog naraštaja, kao i ženskih i muških članova. (3)

U Kotoru je sokolska proslava Dana Ujedinjenja počela u predvečerje pucanjem prangija i povorkom po Kotoru koji je bio svečano iskićen i osvetljen. Opštinska uprava i sokoli izdali su svoj proglas. Povorku je predvodila sokolska fanfara, za njom su stupale sve kategorije sa upravnim odborom, zatim Građanska muzika, načelnik grada, sve škole i masa naroda. Đaci i sokoli nosili su lampione. Pred sreskim načelstvom održao je govor starešina prof. Marčić, pa sreski načelnik dr. Stričević. Omladina je klicala kralju, Jugoslaviji i sokolstvu. Pozorišna sekcija sokolskog društva prikazala je dramu “Tamo daleko” pred punom kućom. Na Dan Ujedinjenja okupile su se sokolske kategorije u sokolani, odakle su korporativno pošli na blagodarenje u katoličku, pa u pravoslavnu crkvu. Posle toga sokoli su defilovali na obali. Na svečanoj sednici u sokolani sem sokola prisustvovali su svi predstavnici vlasti i mesnih društava, opštinski većnici, i mnoštvo naroda. Starešina prof. Marčić otvorio je sednicu podsećajući na važnost Dana ujedinjenja i ciljeve sokolstva. Na sednici mrtvim zaslužnim članovima odata je počast. Pročitani su telegrami, među kojima i bana Smiljanića : “Sokolskom društvu, čuvaru mrtve straže na plavom Jadranu, čestita današnje slavlje uz sokolski pozdrav : Zdravo! — ban Smiljanić”. Dvoranom se zaorilo “Živio ban”. Podstarešina Lazar Čučak govorio je o značenju 1. decembra. Spomenuo je i zarobljenu braću, kojima neka bude ovaj dan zvezda bolje budućnosti. Sokolski cilj je bio da jedan dan odjekne od Urala do Baltika : Hej Sloveni! Tražio je od prisutnih da se zakunu da će i zadnju kap krvi dati za Jugoslaviju. Govor je bio burno pozdravljen, a muzika je otsvirala državnu himnu. Posle toga izvršen je prelaz iz podmlatka u naraštaj, i iz naraštaja u članstvo. Predate su plakete naraštaju, koji je učestvovao na sletu u Beogradu, a zatim su članovi položili sokolski zavet. Posle pevanja „Hej Sloveni”, sednica je završena. Uveče je održana svečana akademija. Na akademiji član sokola Bendiš je recitovao Ganglovu pesmu „Prvi decembar”, a sokolica S. Radonić pesmu „Širite Ljubav”. Publika je izvođače pozdravila burnim pljeskanjem. Posle akademije bio je ples. (4)

U Tivtu uoči praznika 1930. priređena je u mestu uzduž obale i po brdima iluminacija. Sokoli i građanstvo, na čelu sa mesnom muzikom, priredili su povorku sa bakljama i vatrometom, pevajući nacionalne pesme i kličući kralju i Jugoslaviji. Na Dan Ujedinjenja služio je blagodarenje mesni župnik don Gracija Vujović u župnoj crkvi, gde su bili sokoli u odorama sa članstvom, predstavnici ofiriskog kora mornarice, državnih nadleštva, građanstvo odred mornara pod oružjem. Posle blagodarenja održana je u Domu Jadranske Straže” svečana sednica, kojoj je predsedavao sokolski starešina Stojanović. O Jugoslovenstvu je predavao Milošević iz Kotora, koji je zato došao u Tivat. Članovi sokola su položili zavet. Svečanoj sednici prisustvovali su zastupnik komandanta mesta poručnik bojnog broda Ivo Bakotić, opštinski načelnik Antun Vuksanović, predstavnici državnih nadleštva i ostalih institucija. U veče je održana akademija, koju je otvorio starešina sokolskog društva Stojanović pozdravnim govorom i kratkim prikazom istorije sokolstva. Održane su vežbe podmladka i naraštajaca. Akademiji je prisustvovao veći broj viših i nižih oficira mornarice. Posle akademije počela je igranka uz mesnu muziku “Prosvetnog društva”. (5)

U Baru Dan Ujedinjenja 1931. proslavljen je uz opšte oduševljenje građana. Izjutra održano je blagodarenje, zatim je pred zgradom barske gimnazije formirana povorka sokola, đaka svih škola i građanstva koja je prodefilovala kroz varoš Stari Bar, uz muziku i pucanje prangija. Povorka je bila burno pozdravljena. U dvorani barske gimnazije održana je sokolska svečana sednica. U prisustvu predstavnika mesnih vlasti, kulturno-prosvetnih i nacionalnih društava, građanstva i sokola, sednici je otvorio zamenik starešine Jagoš Popović. Između tačaka programa svirala je muzika društva Bratimstvo” kompozicije svečanog karaktera. Pristupilo se prevođenju sokolske dece u sokolski naraštaj, a naraštaja u članstvo i svečanom polaganju zaveta novih članova. U 18 časova sokoli, građanstvo, učitelji na tečaju, i đaci priredili su povorku na čelu sa muzikom i bakljadom, koja je prošla kroz varoš Bar. U 20 časova priređena je svečana akademija u Sokolani. Akademiju je pripremio Krsto Grujičić, vođa tečaja kod društva Bar i prednjaci Bulatović i Nikezić. U izvođenju programa učestvovali su učitelji i učiteljice koji su se nalazili na pohađanju društvenog tečaja u Baru. (6)

U proslavi Dana Uujedinjenja 1932. u Mostaru prednjačili su sokoli. U sokolskoj čitaonici održana je svečana sednica društva na kojoj je pored društvene i župske uprave te svih sokolskih kategorija prisustvovao i veliki broj građana. Na sednici je zamenik starešine društva S. Govedarica govorio o značaju dana i o sokolskom zavetu. Nakon toga obavljeno je prevođenje nekih naraštajaca u članstvo, i sokolske dece u naraštaj, a posle toga su novi članovi položili svečani zavet. Sednica je završena sviranjem sokolske himne. Uveče održano je Veče jugoslovenskih narodnih nošanja s programom u kome su učestvovale sve kategorije članstva. Između ostalih izvedena je vežba na stihove Šantićeve pesme “Večer na školju” sa recitacijom Nedeljka Napolića. U nedelju 4 decembra 1932. priređena je sokolska akademija za naraštaj, decu i učenike mostarskih škola, na kojoj su ponovljene vežbe od 1 decembra i na kojoj je dečiji pevački zbor sokolske dece pod upravom Fehimovića pevao himnu i još nekoliko pesama. (7)

Sokolsko društvo u Cavtatu proslavilo je Dan Ujedinjenja 1932. svečanom sednicom i uveče akademijom uz sudelovanje Cavtatske Diletantske Muzike, predavanjima, recitacijama, ritmičkim vežbama svih kategorija, pozorišnim komadom i igrankom. Na svečanoj sednici govorio je prvi delegat župe Mostar Hasan Dikić. Pred predstavnicima vlasti, ustanova, korporacija i građanstvom starešina društva P. Natošević, okružen sokolskim članstvom, naraštajem i decom, razvio je društvenu zastavu, pozdravljen zvucima himne Cavtatske Diletantske Muzike i svih prisutnih. Posle toga položio je starešina sokolski zavet, a za njim celokupno članstvo, koje je kasnije praćeno sviranjem sokolskog marša prilazilo i pružalo desnicu starešini i ljubilo svoju društvenu zastavu. U veče na akademiji izvedene su ritmičke vežbe, i “Narcis” od S. Vučkovića, izveden od članica. (8)

U Vitezu je sokolsko društvo proslavilo Prvi decembar 1934. Pre podne je bila dečja akademija. Program je počeo “Sokolskim pozdravom”. Govorio je Grđić. Posle su svi članovi zajedno sa decom otišli u crkvu na službu, a zatim je u osnovnu školu na svečanu akademiju. Prvo su članovi i deca pevali “Sokolski pozdrav”. Starešina Madiraca otvorio je akademiju govorom u kome je istakao značaj Prvog decembra i njegovog stvaraoca kralja Aleksandra. Pročitao je Poslanicu Saveza Sokola. Izvedeno je nekoliko deklamacija i horskog pevanja. Na kraju se pristupilo polaganju zaveta vernosti kralju Petru II. Akademija je završena sa “Oj Sloveni”. (9)

Za proslavu 1 decembra 1937. Dubrovnik je bio iskićen zastavama. Proslavio je Dan oslobođenja. Uoči tog dana, povorka, predvođena sokolskom i Dubrovačkom građanskom Muzikom, i uz svetlost stotinu baklji, obišla je grad i predgrađe Pile. Bilo je mnogo omladine. Povorka je završila pred Kraljevim Dvorom, gde je bio postavljen pult sa mikrofonom. Masi građanstva održana su dva govora. Prva je govorila Smiljana Vezić-Berdović, a drugi govornik je bio Ante Anić, konzul u penziji. Na sam Dan Oslobođenja ujutro su mjesne muzike obišle gradom svirajući vesele marševe. Pre podne su održana u mjesnim crkvama blagodarenja, a posle njih vojska i sokoli prodefilovali su, pozdravljeni od građanstva, preko Place Kralja Petra. Po svršenom defileu održana je u Domu sokola svečana konferencija, na kojoj je prisutne pozdravio starosta Nino Šutić, a Dušan Rajačić recitovao je jednu patriotsku pesmu. Nakon toga novo članstvo sokola položilo je svečano sokolsku zakletvu. Na kraju je otpevano “Hej Slaveni”. Uveče je bila zabava u Oficirskom Domu. (10)

Dan Ujedinjenja u Cavtatu 1937. proslavljen je svečano. U crkvi sv. Nikole župnik je održao blagodarenje u prisustvu svih nacionalnih društava, pretstavnika vlasti i ustanova a zatim održana je svečana sednica u Sokolani. U veče priredilo je sokolsko društvo u svojoj dvorani akademiju. Diletanti sokolske sekcije odigrali su Nušićev „Svet”. Publiku je zabavljala Cavtatska diletanska muzika. U programu je bila zastupljena i Cavtatska Udruga sa recitacijom izabranom od nacionalne radnice Jelke Miš : „Došli naši ….”.(11)

Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. vlasti Banovine nastojale su da onemoguće proslave Dana Ujedinjenja. Izbeglička vlada u Londonu je 1943. povodom obeležavanja Prvog decembra 1918. izdala marku od 2 dinara sa Njegoševim likom. (12) Posle dolaska komunista na vlast umesto Saveza sokola stvoren je STV Partizan Jugoslavije. Njegova društva su umesto dana ujedinjenja obeležavala svake godine 29 novembar 1943.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

  1. Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 51, 66, 67;

  2. Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;

  3. J.Đ. „Sokolsko društvo Herceg Novi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931. br. 1, str. 7;

  4. Sokolsko društvo Kotor”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931. br. 1, str. 6;

  5. Sokolsko društvo Tivat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8 januara 1931, br. 2, str. 3;

  6. Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 23. decembra 1931, br. 53, str.3;

  7. Proslava 1 decembra u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22. decembra 1932, br. 51, str. 6;

  8. Proslava 1 decembra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22. decembra 1932, br. 51, str. 6;

  9. Proslava Prvog decembra”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;

  10. 1 decembra”, ,,Dubrovnik”, Dubrovnik, 4 decembar 1937, br 45,str.3;

  11. Dan Ujedinjenja”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 11. Decembar 1937, br.46, str. 3,4;

  12. V.D.B, „(Pri)kazivanje Njegoševog portreta”, „Filatelistički glasnik”, Beograd, decembar 2013, br. 5, str. 40;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here