Саша Недељковић: Прославе Уједињења у Дубровнику 1918.

Поделите:

 

У Споменици о дочеку савезничких војска … и прославе народ. Уједињења” од 28 фебруара 1919. истакнуто је „Послије триумфалног дочека јуначке српске војске, Дубровник је из пуних груди прославио прве дане слободе … У тим гордим часовима буди се и дуго уништавани дух слободног Дубровника. У тој пјесми среће и блаженства Дубровник незаборавља своју дужност као прва предтража угроженога мора; … Сачувању тих успомена нека служе странице ове споменице.” (1) У дубровачком листу „Рад“ описано је како је Дубровник прославио уједињење. У Дубровник су 6. децембра ушли представници Србије. Дубровник их је примио у заносу. У „Раду“ се истицало : „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. Све је било пуно. И стабла. А кад се указаше први аутомобили, занос је прешао у делириј. Долазе државници наше државе. Води их др. Мелко Чингрија. Поздравља их Перо Чингрија. … А народ пјева и кличе. Можда Дубровник никад не виђе таквог заноса као онај дан. Славље је трајало до мркле ноћи. И пјевало се и обилазило градом. Пред светим Влахом играло се коло…. Исту вечер Капетан Ђорђевић громким гласом јављаше народу: Стижу нам весели гласи. На 1. децембра проглашено је јединство државе. Народ га је прекинуо. До неба се проламаше поклик радости: Живјело јединство ! Живјела слобода ! … Омладина је хтјела још једном да манифестује своју радост. Под барјацима кретала се поворка градом. У опћ. Кавани било је више србијанских државника. … Министар Марко Трифковић честиташе Дубровнику Слободу. Народ је клицао ослободитељима и јединству. У Соколани је била игранка. Један академичар прочита народу говор Регентов, а народ слављаше Карађорђевиће.“(2)

У Споменици о дочеку савезничких војска … и прославе народ. Уједињења” од 28 фебруара 1919. описане су успомене на боравак српских државника у Дубровнику. Никола Пашић у свом говору истакао је : „Сад је на нама да својим радом учинимо од ове наше државе једну велику и културну државу, која ће се моћи натјецати са другим културним народима у Европи. Ја Вас молим да сви сложно порадите, да наша будућа краљевина буде имати онај углед, који је заслужила.” Музика је свирала „Ој Славени”, падала је киша цвећа и поклици одушевљења. У кнежевом двору следило је примање представника власти, друштава и корпорација. Сељаци и академичарипоздрављали су Пашића у име Принципа, Жерајића и Јукића. Прослава Уједињења 15 децембра 1918. у Дубровнику била је истовремено протест против талијанских претензија. Пред Општином окупило се више хиљада грађана са друштвима и корпорацијама под заставама. Говорио је жупник Клишева Дон Иво Матић. У свом говору је између осталог рекао : Народе Срба, Хрвата и Словенаца, држављани младе Југославије, поданици узвишеног Петра Карађорђевића, да сте ми здраво! Запала ма часна и ласкава задаћа да вам данас ја, баш ја, католички свештеник, објасним значај и замашај великог хисторичког чина чији спомен данас оволиким слављем и заносом светкујемо. … Имамо краља домаће крви. Имамо слободну и уједињењу домовину! То је поклик, који се ових дана разлијеже од Соче до Вардара, од Триглава до Балкана. … Онима који су забринути за интересе католичке цркве казат ћу велику истину. … То сам најбоље ја, католички свештеник, на себи искусио , јер сам много пута морао душу и срце стискати да с олтара народу рекнем нешто што је било у директној опреци и са мојој властитом савјешћу и са интересима мога народа. Јест, у старој грешници такове су биле прилике, да је ријеч свештеника с олтара била контролисана бајунетама аустријских пандура. … А мени у овоме часу пада поглед на вас, српски војници, на вас Орлови Бели. Признање и харност за поднесене патње, за извојштене победе читав вам је народ достојно исказао. Од данас престаје свака разлика између нас и вас. … Пуштам топао целов на ваше јуначко чело, а у том целову хоћу да сакупим сву љубав и оданост мог Дубровника. Овај целов нека се с ваших чела вине далеко тамо у стони Београд и отпочине на суморне груди краља Петра и на витешко чело достојног му сина принца Александра, и тај целов нека буде доказ оданости, љубави и привржености дубровачких Срба и Хрвата Њиховим краљевским Величанствима. … Нека живи наша уједињена и слободна Југославија!” (3)

У Споменици о дочеку савезничких војска … и прославе народ. Уједињења” дат је говор дра. Јосипа Марчелића, дубровачког бискупа, приком прославе уједињења 15децембра 1918. Између осталог истакао је : „Стога оном брижљивошћу, којом смо у почетку страшног свјетскога рата, као отац и пастир, озбиљном ријечи одвраћаосинове своје од било којих освета и мржња, исто тако … желимо да на застави нашој буде записано : љубав, слога, склад, мир и ред ! … како сам нагласио дне 4. аугуста 1914 на почетку рата, кад сам осудио сплетке на пропаднуће појединих….”. (4)

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

  1. Ј.М, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, , стр. 3,4;

  2. Дубровник у славу Уједињења“, „Рад“, Дубровник, 29. новембра 1919, бр. 2, стр. 3;

  3. 1. Децембра 1918.”, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, , стр. 28, 29, 30;

  4. Говор дра. Јосипа Марчелића, бискупа дубровачког изречен на свечаном „Тебе Бога хвалимо …”, „Споменица о дочеку савезничких војска и морнарица, српског дипломатског кора, министра пресједника Николе Пашића, генерала Franchet d Esperey и прославе народ. уједињења”, Српска Дубровачка Штампарија 1919. Издање књижаре Ј.Тошовића, , стр. 31-33;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here