Saša Nedeljković: RAD SAVEZA SOKOLA NA NEGOVANJU NARODNE  TRADICIJE  

Podelite:

       

Savez Sokola je od početka radio na očuvanju i širenju narodnih običaja i  tradicija. U tome im je pomagalo njihovo poznavanje lokalne sredine. Kao društvo privatne inicijative preuzelo je  na sebe zadatak koji nije mogla da obavi tadašnja država. Radili su zajedno sa ostalim nacionalnim društvima, kao što su bili Kolo Srpskih Sestara, Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, … . Kao primer mogu da posluže sokolsko društvo u Banatskom Aranđelovu. Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo je sa diletantskim i pevačkim odsekom posetilo 19. februara 1931. koloniju „Podčokanj” udaljenu 6 kilometara od sela. Priredilo je poselo u koloniji. Među kolonistima bili su mahom Bosanci, Hercegovci i Dalmatinci. Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo priredilo je 22. februara 1931. u zgradi Narodnog doma zabavu sa igrankom. Program zabave izveli su diletantski, tehnički i pevački odseci društva. Na priredbi su se prvi put pojavile u narodnoj nošnji dve učiteljice i jedna meštanka što je kod publike izazvalo opšte dopadanje, jer se do tada smatralo poniženjem da neko obuće narodnu nošnju. Sokoli su se nadali da će po primeru učiteljica i meštanke obući narodnju nošnju prilikom priredbi i svečanosti.  (1)

Sokolska štampa  pisala je o narodnim nošnjama. U  listu „Bratstvo” Sokolske župe  Osijek, objavljen je članak Vladoja Ivakića „Narodna nošnja u Slavoniji i Baranji”. U članku se predlagalo : „Završavajući ovaj prikaz ne mogu a da ne napomenem da bi Osijek (a možda baš osječka Sokolska župa), kao najveći grad kojemu gravitiraju sva ta šokačka područja bio pozvan da uredi etnografski odio u svom muzeju, gdje bi bila sabrana sva ta naša lijepa narodna nošnja.” (2) Sokolsko okružje Vukovar priredilo je 18 septembra 1932. okružni slet u Šidu. Društvo Šid izvršilo je osvećenje temelja Sokolskog doma. Sokolska povorka krenula je sa sletišta na igralištu Š.K. “Fruškogorac” na čelu sa konjicom društva Vinkovci (21)  i fanfarom društva Vinkovci. Zatim sokolske zastave (6), delegati i uprava društva 69 članova u svečanoj odori, 64 člana u narodnoj nošnji, 9 članica iz Adaševaca u narodnoj nošnji i 17 članica u odelu za vežbu. Zatim muzika pešadijskog puka iz Vinkovaca, 46 naraštajaca, 24 naraštajke, muzika društva Sotin (10)  43 muške dece u narodnoj nošnji. Ukupno preko 500 sokola.   Ispred nedovršenog Sokolskog doma  svrstala se povorka, izvršeno je osvećenje doma, i pročitana povelja. Održane su utakmice članova i četa vukovarskog okružja. Posle je održan javni čas. Sokolska četa Adaševci nastupila je sa 15 članova. (3)

 

Župski slet bio je priređen u Osijeku 4 i 6 juna 1933.  Već 2 juna 1933. na osječkim kućama istaknute su zastave, a  u grad su stigli prvi sokolski gosti u crvenim košuljama i šarenim nošnjama iz svih krajeva župe. Župska takmičenja svih kategorija bila su 4 juna 1933. Uveče u dvorani Rojal kina  održana je župska akademija. Bio je prisutan veliki broj sokola iz unutrašnjosti.  Akademiju su otvorila deca  sokolske čete Baranjsko Petrovo selo u šarenim  narodnim nošnjama. Izveli su prolog, recitacije, vežbe i narodna kola uz pesmu. Sledećeg dana bile su postrojene na sletištu sve sokolske  kategorije i jedna četa đaka vojnika. Povorku je predvodila konjica društva Vinkovci (26) sa zastavom. Zatim načelnik i načelnica župe, župska zastava (3), društvene zastave (12), starešina župe (3), Uprava župe (50), muzika društva Osijek Donji Grad (26), članovi u odorama (161), vojna muzika (26), oficiri osječkog garnizona (13), četa vojnika (101), članice u odorama (14) u vežbačem odelu (103) ukupno 117, žiri za izbor najlepše nošnje (5), muzika društva Dalj (12), muški naraštaj sa vodnicima 3 čete (131), muzika društva Vinkovci (28), ženski naraštaj sa vodnicama 3 čete (170), članovi u vežbačim odelima 2 čete (155), muzika društva Slavonska Požega (17), članovi u narodnim nošnjama 2 čete (109), muška deca u špaliru (500) i ženske dece u špaliru (350). U povorci je bilo u svečanim odelima 323, u vežbačim odelima 459, u narodnim nošnjama 175, vojska 139, u nepropisnim odorama 92 i u civilnim odelima 12.  Posle povorke izabrane su dve najlepše narodne nošnje, sestre Papla i Senk iz sokolskog društva Habjanovci. (4)

U okviru jesenjeg velesajma u Ljubljani priređen je 7, 8 i 9 septembra 1934. festival slovenskih narodnih plesova. Igre su bile prikazane na letnjem vežbalištu Ljubljanskog sokolskog društva. Na festival su stigle grupe iz svih krajeva Jugoslavije, od Triglava do Đevđelije, kao i Bugari, Čehoslovaci i Poljaci. Pošto su svi učesnici došli u svojim originalnim narodnim nošnjama priređena je velika povorka narodnih nošnji u kojoj su bile zastupljene nošnje iz Istre, Goriške, Koruške, Bele Krajine, okoline Ljubljane, iz Đevđelije, Skopske Crne Gore, Šumadinci, Slavonci, Bunjevci, Dalmatinci, Baranjci i Lepoglavci. U povorci su išle grupe Bugara i Bugarkinja, Čehoslovaci, Poljaci, Istrani iz Istre i ostrva Krka. Festival je bio manifestacija za međusobno upoznavanje, za negovanje narodnih plesova, običaja i  pesama kao i slovenske uzajamnosti i jugoslovensko-bugarskog bratstva. (5)

U cilju oživljavanja i širenja starih narodnih igara po sokolskim jedinicama, načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije priredilo je tečaj za narodna kola. Tečaj je održan od 21 do 25 januara 1935. u Beogradu. Učestvovalo je 29 članica i 22 člana sokola iz svih krajeva Jugoslavije. Nastavnica na tečaju bila je Ljubica Janković, stručnjak u poznavanju narodnih kola. Obrađeno je oko 50 narodnih kola. (6) U „Sokolskom Glasniku” je u rubrici „Sokolska radio-predavanja” istaknuto da Ljubica Janković treba da održi predavanje preko Radio Beograda 4 aprila 1935. o temi : „Narodne igre i Sokolstvo”. (7) U listu „Sokolski Glasnik” u rubrici „Sokolska radio-predavanja” istaknuto je da Ljubica Janković treba da održi predavanje preko Radio Beograda 5. decembra 1935. o temi  „Narodne igre u sokolskoj propagandi”. (8)

Prednjaci su na župskim tečajevima vežbali sa tečajcima narodna kola. Na IV opštem prosvetnom tečaju Sokolske župe Osijek održanom 7 i 8 marta 1936.  Anica Šula predavala je “Naše narodne igre i propaganda narodne nošnje”. (9)

Drugi savezni tečaj narodnih igara za sokole–prednjake priređen je u Beogradu od 14 do 18 aprila 1936. Tečaj je održan u Domu Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici. Tečaj je pohađao 51 učesnik iz župa i oko 20 vanrednik učesnika iz beogradskih sokolskih društava. Interesovanje je bilo izvanredno. Najviše je bilo učesnika iz Slovenije. Vežbana su narodna kola: „Pošla mi Milka na vode“, „Slavljanka“, „Trojanac“, „Bitoljka“, „Da vam kažem, braćo moja“, „Zupčanka“, „Neda grivne“, „Đurđevka“, „Vranjanka“, „Iz banju ide“, „Niševljanka“, „Zetsko kolo“, „Crmničko“, „Tasino“, „Devojačko“, „Srba“, „Ajd na levo“, „Ja posejah“, „Majka Maru“, „Profesorka“, „Devojčica“, „Srbijanka“, „Ajde lepa Maro“, „Seljančica“, „Zaplet“, „Šumadinka“, „Lepa Maca“, „Divna“, „Dunje ranke“, „Bojerka“, „Sarajevka“, „Osmoljka“, „Gružanka“ i „Ustaj, diko !“. Na tečaju su se učile pored narodnih igara iz Jugoslavije i češke, ruske i poljske igre („Krakovjak“, „Kozačok“ i „Češka beseda“). Kao udžbenik služila je knjiga „Narodne igre I deo“ od Ljubice i Danice Janković. Vodnici tečaja bili su Agata i Frano Žic. Nastavnici na tečaju bili su Ljubica i Danica Janković, Knihova, Fedor i Angelina Gopurenko, Otokar Novotni, Marija i Miroslav Vojinović. Za 20 časova pređena su 34 narodna kola. Održana su predavanja o značaju narodnih igara u vezi sa sokolskom ideologijom, narodne igre u sokolskoj propagandi i o humoru u narodnim igrama. Na kraju tečaja zahvaljeno je sestrama Janković. (10)

Sokolska župa Osijek priredila je trodnevni tečaj za narodna kola za prednjake i prednjačice. Tečaj je održan u u vežbaonici društva Osijek-Matica od 14 do 16 avgusta 1936. Tečaj je vodila Jelka Ban, savezna prednjačica. Tečajci su naučili 25 narodnih kola. Jelka Ban objasnila je tečajcima potrebu skupljanja, čuvanja i širenja ove narodne umotvorine u vaspitnom, umetničkom i nacionalnom pogledu.(11) Sokoli su sa svojim sekcijama u narodnoj nošnji nastupali na izložbama u inostranstvu. Učestvovali su na svetskoj izložbi u Francuskoj.

Prilikom proslave 25–godišnjice oslobođenja Stare Srbije u Narodnom pozorištu u Skoplju 1937. održana je svečana sokolska akademija u prisustvu delegata ČOS, ruskog Sokolstva, celokupne uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i sletskog odbora. Narodna kola izveli su 9 članova i članica društva Veles u narodnoj nošnji. Na kraju akademije izvedena je apoteoza „Sveslovenstvo“ od članova ruskog odseka društva Skoplje Matica uz sudelovanje domaćeg članstva odevenog u narodnu nošnju. Prvi deo bio je simbolična slika, a u drugom delu prikazivane su ruske, češke, slovačke i poljske narodne igre. (12)

U Belom Manastiru održan je od 9 do 18 marta 1939. drugi prednjački tečaj Sokolske župe Osijek u 1939.  Tečaj je  pohađalo 13 tečajaca, od kojih je 11 pohađalo prošlogodišnji tečaj. Tečajci su naučili 14 narodnih kola, pevanje 5 sokolskih koračnica, preko 20 igara  i … . (13)  Grupa članova i članica Sokolskog društva Beli Manastir učestvovala je krajem maja 1938. u narodnim nošnjama iz njihovog kraja na festivalu narodnih igara u Beogradu. Posle festivala posetili su Oplenac. (14)  Sokolsko društvo Beograd I održalo je 4. marta 1939. svoju tradicionalnu slovensku kostimiranu zabavu. (15) Posle pozdravnog govora starešine društva, koji je izneo značaj priredbe, izveden je kratki program uz učešće Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva iz Zemuna. Prosvetar društva profesor T. Ilić govorio je o značaju sokolstva kod slovenskih naroda. Ženski naraštaj izveo je nekoliko motiva narodnih igara, a članovi i članice prikazali su “Moravsku besedu”. Zabava je održana pod pokroviteljstvom Engelberta Gangla. Na zabavi su bili i domaći kostimi i  kostimi drugih slovenskih naroda. (16)

Akademija Sokolske župe Beograd u Narodnom pozorištu 1940. priređena je u čast gostiju kralja Petra II, koji su pozvani na proslavu Materica u dvoru iz središta banovina i Beograda. Na akademiji su učestvovala sokolska društva Beograd-Matica, Beograd I, II, III, Zemun-Matica, Pančevo i Smederevo i četa Boleč. Akademija je počela govorom starešine župe inž. Svetislava Vučkovića i sviranjem himne. Zatim su mlađa deca Beograd-Matice izvela vežbe sa puškama od R. Bana-Šmita i muška deca Sokola Beograd III skupine od F.Azabagića. Mlađa ženska deca Beograd-Matice odigrala su Kosovske narodne igre od A.Žica. (17)

 U svom sokolskom domu 4 marta 1939. Sokolsko društvo Borovo priredilo je Sveslovenski bal. Bal je otvoren povorkom narodnih nošnji na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem i njegovom suprugom. Posetioci su se divili povorci od preko 200 učesnika u narodnim nošnjama. Povorka se svrstala u narodno kolo, kojim je priredba otvorena. Pevačko društvo „Radiša” pevalo je na balu pesme. Nastupili su članovi sokolskog društva iz Bačkog Petrovca u slovačkim narodnim nošnjama i prikazali publici „Čehoslovačku besedu”, zašto su pobrali buru aplauza. Naraštajke iz Borova izvele su Moravsku narodnu igru, a članovi društva „Istra-Trst-Gorica” iz Beograda prikazali su istarske narodne plesove. Zatim je izveden ukrajinski ples, a članovi i članice društva u Borovu u slikovitim narodnim nošnjama izvodili su narodna kola. Najlepša tačka programa po mišljenju Srđana Šapića, izveštača u „Sokolskom glasniku“, bilo izvođenje ruskog narodnog plesa, od strane člana sokola Pianova iz Brčkog i njegove trupe, sa najmlađom članicom pevačkog društva „Radiše” Olgom Boguš. Nagradu za najlepšu narodnu nošnju dobila je gospođa Kondić, supruga vođe prodajnog odelenja Kondića, koja je imala bosansku nošnju. Drugu nagradu dobila je sokolica Mirjana Pražić, sa slavonskom nošnjom. Treću nagradu dobila je slovačka narodna nošnja. Gledaoci su plesali narodna kola sve do zore.(18)

Sokolsko društavo Beograd II priredilo je svečanu akademiju 1940.  Lepotu i bogatstvo narodnih pesama sokoli su cenili i koristili za sastav vežbi. Za vežbu članica “Tri devojke proso žele” korišćene su pesme .“Tri devojke proso žele; Planino moja; U bašti mi zumbul cveta; Grab, grab zelen grab i Igrale se delije na sred zemlje Srbije”. Vežbe na gredi i razboju, “Poloneza”, “Mladost u ritmu”, “Ulazak gladijatora”, “vežbe palicama”. Vežba “Da se ne zaboravi” podsetila je na vreme uoči oslobodilačkih ratova. Muzika je svirala pesmu “Što ćutiš, ćutiš Srbine tužni. Sokoli kao i narod spremali su se za borbu na život i smrt uz četničku pesmu “Srpska mi truba zatrubi”. Posle objave rata, ceo narod krenuo je boj sa pesmom “Ko ne žali, more, mlad umreti”. Muzika je intonirala zbor sa “Hej trubaču ..”. Onda borba. Vojnik gine ne žaleći svoj život a “Vojničko pismo” virilo mu je iz šinjela. … . Nastupali su đaci i studenti. Mlađi članovi i prednjaci su pred akademiju pozvani u vojsku, pa su zamene vršene brzo. U jednoj tačci vežbale su učenice gimnazije. (19) Uspeh plesa u Borovu početkom februara 1941. premašio je sva očekivanja. Bilo je preko 400 učesnika, članova i članica sokola, u narodnim nošnjama iz svih krajeva Jugoslavije i ostalih slovenskih zemalja. Po članku u „Sokolskom glasniku“ izazvali su nezapamćen aplauz, kada su defilovali na početku plesa dvoranom “Batinog doma”, na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem. Obe sale su bile ispunjene do poslednjeg mesta uglednim gostima iz Borova i drugih krajeva. Prisustvovao je dr. D. Janković, apelacioni sudija i podpredsednik Jugoslovensko-bugarske lige u Beogradu. Ples je otvorio Toma Maksimović “Kraljevim kolom”. Uz domaće sokole, nastupali su sokoli iz Ljubljane, Bačkog Petrovca, Novog Sada, ruski sokoli, … . Veliki uspeh doživela je folklorna grupa Narodnog pozorišta iz Beograda, pod vođstvom Žukovskog. On je nastupio sa prvakinjom baleta, Vasiljevom, u “Igri u dvoje”. Grupa je izvela “Drmeš”, “Južnosrbijanku” i “Teškata kolo”. Opšte priznanje dobili su sokoli iz Slovenije izvođenjem “Iz Slovenačkih sela” i “Regiment po cesti gre”. Uspeh su postigli i sokoli iz Bačkog Petrovca, i domaći sokoli. Te godine zbog opštih prilika nisu mogli učestvovati igrači i igračice iz Bugarske. Kod biranja tri najlepše narodne nošnje nagrađena je Safija Jazvin iz Brčka za bosansku nošnju, Vikica Kedmanec, za posavsku narodnu nošnju  i Ida Marvin, za narodnu nošnju iz Gorenjskog. Program je završen pevanjem sokolske himne “Oj Sloveni”, a zabava je nastavljena u bratskom raspoloženju i manifestovanju za slovensko bratstvo. Za uspeh priredbe bio je zaslužan priređivački odbor Sokolskog društva, na čelu sa Tomom Maksimovićem. (20) Sokolsko društvo Zemun Matica priredilo je 8 marta 1941. zabavu u prostorijama Narodnog doma kralja Aleksandra. Zabavu je posetio veliki broj sokola i prijatelja sokolstva. Na zabavi su prikazane narodne nošnje iz svih krajeva Jugoslavije. (21)

Savez Sokola radio je na oživljavanju narodnih nošnji i igara. U tome  je sokolskim društvima pomagalo njihovo poznavanje lokalne sredine. Radili su zajedno sa ostalim nacionalnim društvima, kao što su bili Kolo Srpskih Sestara, Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, … . Smatrali su da svojim radom daju primer javnosti. U tadašnjoj sredini smatralo se poniženjem da bilo ko obuće narodnu nošnju. Sokoli su se nadali da će po primeru sokolica i meštanke obući narodnju nošnju prilikom priredbi i svečanosti. U cilju oživljavanja i širenja starih narodnih igara po sokolskim jedinicama, načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije priređivalo je tečajeve za narodna kola. Nastavnica na tečajevima bila je Ljubica Janković, stručnjak  za narodna kola. Prednjaci su dalje na župskim tečajevima vežbali narodne igre. Na svečanim akademijama i priredbama kao deo programa sokolska društva izvodila su narodne igre. Sokoli su sa svojim sekcijama u narodnoj nošnji nastupali na izložbama u inostranstvu. Učestvovali su na svetskoj izložbi u Francuskoj. Smatrali su da su narodne nošnje i igre deo nacionalnog duha koji je trebalo negovati i očuvati. Sokolski rad na oživljavanju narodnih tradicija  trajao je do zabrane Saveza Sokola posle Aprilskog rata 1941.

Obnovljeno Sokolstvo nastavilo je tu praksu. Sokolsko društvo Beograd Matica je na Sajmu Zdravlja u Domu Omladine u Beogradu 6. aprila 2017. priredilo Javni čas u kome je između ostalog igralo narodne igre. Prvo su članovi društva izveli narodne igre, pa su zatim prikazane moderne igre (salsa). Na kraju su sokolski gimnastičari prikazali svoju veštinu.

 

Saša Nedeljković

VIDOVDAN

 

Napomene  :

 

  1. „Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 5. mart 1931, br. 10, str. 8;
  2. Vladoje Ivakić „Narodna nošnja u Slavoniji i Baranji”,„Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1933, br. 6, str. 103-113;
  3. Ing. M. Kvapil, „ Slet sokolskog okružja Vukovar u Šidu”, „Bratstvo“, Osijek, septembra 1932, br. 5,6,7, str. 74;
  4. Ing. Kvapil, „Župski slet na Duhove 4 i 6 juna 1933”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1933, br. 7 i 8, str. 132-134, 139, 140;
  5. „Festival slovenskih narodnih plesova u Ljubljani”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 septembar 1934, br. 38, str. 3;
  6. „Tečaj Saveza SKJ za narodna kola“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str. 2;
  7. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 29 marta 1935, br. 14, str. 2;
  8. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 decembra 1935, br. 45, str.4;
  9. „IV opšti prosvetni tečaj Sokolske župe Osijek”,   „Bratstvo”, Osijek, mart-april 1936, br. 3-4, str. 27;
  10. B. S. „Drugi tečaj Saveza SKJ za narodne igre“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str. 3;
  11. Vl. H, „Tečaj narodnih kola”, „Bratstvo”, Osijek, septembar-oktobar 1936, br. 7-8, str. 83;
  12. B. S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25–godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;
  13. „10-dnevni župski prednjački tečaj u B. Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek,15 aprila 1939, br. 4, str. 70, 71;
  14. Sd. Beli Manastir“, „Bratstvo“, Osijek, juli–august 1938, br. 7–8, str. 134;
  15. Svi na slovensku zabavu društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 mart 1939,  br. 9, str. 5; Slovenska zabava društva  Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 februar 1939, br. 8, str. 3;
  16. Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 mart 1939, br. 10, str. 4;
  17. „Župska sokolska akademija”, „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februara 1940, br. 2;
  18. Srđan Šapić, „Sokolski sveslovenski bal u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 5; N. i B, Sa sveslavenskog bala u Borovu”, Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 68, 69;
  19. S.M. „Akademija sokolskog društva Beograd II”, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 98;
  20. Rad. Lazević, „Lepa manifestacija slovenskog bratstva u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;
  • I.S, „ Sokolsko društvo Zemun Matica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 4;
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here