Саша Недељковић: Руски дом у Београду

Поделите:

                   

  Руски Дом  био је центар руских друштава и установа у Београду. У њему је 1937. Руски отсек Соколског друштва Београд–Матица приредио свечану просветну академију. Приказиван је комад „Талисман” у позоришној сали Руског дома. Комад су написали чланови отсека. (1) Руски отсек Соколског Друштва Београд-Матица имао је 1931. 257 чланова, 40 нараштајаца и 159 деце. (2) ) У Београду је деловао Ваздухопловни одсек Соколског друштва “Руски соко”. Одсек је радио од 2. јуна 1935. и звао се „Капетан Нестеров”. Једриличарска секција је 1935. имала 25 чланова. (3) У утакмицама Соколске жупе Београд учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији.  Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој  слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (4)

На освећењу костурнице палим руским борцима у Првом светском рату у Београду 12. јануара 1936. учествовали су и руски соколи. Свечаности је присуствовало мноштво руских царских официра са генералима Опухином, Артамоновом и Скородумовом на челу, одред војске са музиком и мноштво Београђана. Патријарх Варнава истакао је у свом говору велику и трајну захвалност и љубав народа према мајци Словенства  Русији  и непоколебиву веру у ускрснуће  националне Русије. Председник одбора за подизање споменика Добра Богдановић предао је споменик на чување председнику Удружења руских ратника у Југославији  генералу Скородумову. (5) Старешина Савеза словенског Соколства др. Буковски посетио Руски дом, где су га поздравили представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. Разгледао је основну и средњу руску школу у дому, а потом посетио просторије Савеза руског Соколства. (6)

Савез  руског Соколства  одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину  и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је Митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници  Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. Том приликом је приказан филм из историје руског и целокупног словенског соколства. На скупштини је било 123 делегата и то : из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије. (7)

Руски соколи у Београду приредили су у Руском дому, 8. децембра 1940, свечано молепствије у част светог Ђорђа. Присуствовали су старешина Покрајинског Савеза Руског соколства Дрејлинг, жупски старешина Артаманов, тајник Бауков, просветар Јелачић … . Било је присутно бројно чланство у соколским одорама.  Увече је одржан други део свечаности. Чланови и подмладак положили су свечани завет, којим су се заклели, да ће чувати руско име и са достојанством вршити соколске дужности и радити на свестраном културном развоју свог народа и духовном уједињењу словенства. Говорио је старешина Дрејлинг, после чега је изведен програм свечане академије. (8) У  соколани у просторијама  Руског дома  13 априла 1940. приређено је забавно вече са игранком од стране удружења бивших питомаца  Царско-Руске Павловске Војне академије.  У Руском дому деловала је руска школа и деловала су руска позоришта. У Руском дому 11 јануара 1941. давано је „Вече хумора”. Учествовали су уметници Вера Греч и Поликарп Павлов. Приказане су три једночинке од А. Чехова : „Предавање о штетности дувана”, „Срећан крај”, „Последња мохиканка” и комад у једном чину од А. Аверченка „Носталгија”. Режисери су били : В. Греч и П.Павлов. Сценограф је био С. Кучински. Сем Вере Греч и Поликарпа Павлова учествовали су у комадима Зајарни, Леонски, Лионски и др.  (9) Повлашћено позориште Удружења руских глумаца давало је 8 фебруара 1941. у Руском дому комедију “Простакуша” (Хамка) од М. Константинова са Лидијом Авчиниковом у главној улози. Играли су Караводина, Марина Строновска, Михајлова, Духовској, Евгењев, Зајарни, Лиозин, Михајловски, Панов, Рашпил, … . Редитељ је био Всеволд Хомицки.

Руско хумористичко позориште „Бела врана” је 9 фебруара 1941. понављало је свој програм : „Песма беле вране”, „Прочанства Нострадамуса за 1941”, актуелни скечеви Испраћај др. Пељтцера, Тарас Буљба. … Актуелну карикатуру цртао јеТен, карикатуриста „Ошишаног јежа”. Учествовали су руски уметници  Авчиникова, Невска, Лукашевић, Шануарска,  Евгењев,  Панов, Лиозин, Тамаров, Орлов, Томин, Островски и Тен. Редитељ је био В. Хомицки. Конферансије Е.  Евгењев.

Лист  „Политика” најавио је да ће се у Руском дому 16 фебруара 1941. одржати  дечија представа  Руске основне школе у корист сиромашних ђака Руске школе. Требало је да се изведу : „Минијатуре” : Порцулан, Корпа цвећа, Гусари и Божић на руском селу. Редитељ је био Л. Леонски, а балет М. Туљакова, костими и декор С. Кучински. (10)

Саша Недељковић

 

Напомене :

  1. Вести, „Око Соколово“, Београд, 1 мај 1938, бр.5, Год.II, стр.129;
  2. Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;
  3. Владимир Лепојевић, „Аеродром поред астрономске опсеваторије”, „Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба IV”, Београд, 22-26. април 2006, Публ. Астр. Друш. “Руђер Бошковић”, 2007, бр. 7, 9-18, стр. 17;
  4. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
  5. „Освећење костурнице палим руским борцима у Београду”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр. 3, стр. 6;
  6. „Брат др. Станислав Буковски”, Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;
  7. „VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.180-181;
  8. „Из Руског соколства”,  „Соколски Гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 4;
  9. „Позориште”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941. стр. 9;
  • „Позоришта”, „Политика”, Београд, 5 фебруара 1941, стр. 21;
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here