Саша Недељковић: Српско соколско друштво Чапљина

Поделите:

       

      

Стојан Пудар одржао је у Чапљини састанак 29. августа 1910. На састанку је потекла идеја о оснивању Српског соколског друштва Чапљина. У селу Тасовчићи пришло је соколима 12 омладинаца. У 1911. управа друштва је приредила два излета у Клепце. Приредила је две соколске забаве и учествовали са 12 чланова на забави друштва Љубушки. Крајем децембра 1911. у друштву је било 28 чланова, од којих 10 вежбача. У редовима друштва радиле  су сеоске соколске чете. (1)

У Чапљини је 7 јуна 1924. одржан окружни слет са 100 чланова и чланица, 103 мушког и женског нараштаја, 76 мушке и женске деце и 23 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца. Соколска друштва Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски одржала су 1929. друштвене течајеве. (2) Соколскo друштвo Чапљина приредило је годишњу јавну вежбу 2 августа 1931. Вежба је била ревија свих категорија друштва и њихов годишњи испит. Поред категорија друштва наступиле су соколске чете са подручја друштва из Тасовчића, Клепаца, Почитеља и Габеле. Соколско друштво Љубушки дошло је комплетно са својом четом из Клобука, а било је са бројним члановима заступљено друштво Столац. Учествовала је војна музика 29 пука из Требиња. По мишљењу писца чланка „Соколско друштво Чапљина Јавна вежба” у листу „Соколски гласник“ соколско друштво је заталасало све слојеве града и села за соколство. По бројности посета вежба је одговарала мањем слету. (3)

У Управи друштва Чапљина 1934. били су : Старешина  Димитрије Шотра, заменик старешине Фрањо Сторели,  начелник Милан Таминџић, начелница Анка Новак, заменица начелнице Добрила Слишковић, секретар Фазлија Ћибер, благајник Мухамед Љутовић, просветар Салих Новић, господар Љубо Ђиков, статистичар Мухамед Зулић, референт за чете Митар Шаровић, прочелник штедње Милан Таминџић,  прочелник трезвености  и друштвени лекар др. Никола Принцип. Одборници су били : Салих Казазић, др. Паво Цанки, Љубо  Пудар, Хамза Фејић, Мустафа Крпо, Илија Квесић и Ђуро Спужевић. Ревизори су били : Омер Шеховић, Веселко Мостарчић и Ристо Марић. У Суду части били су : Председник др. Паво Цанки,  заменик Ђуро Спужвић,  др. Никола Принцип,  Фрањо Сторели и  Салих Казазић. Њихови заменици били су : Љубо Ђиков и Веселко Мостарчић. У Управи чете Пребиловци 1934. били су :  Старешина Видоје Шарић,  заменик старешине Огњен Ждракаловић, секретар Анђелко Булут, заменик секретара  Анђелко Ждракаловић, благајник Данило  Булут, просветар Душан Надаждин, повереник за штедњу Милан Шарић, прочелник трезвености Којо Екмечић, повереник за пољопривреду и здравство Илија Ћук, вођа нараштаја и деце Бранко  Булут и домаћин Лазар Надаждин. Ревизори  били су:   Душан  Булут и Тодор Брњашић.  У Управи чете Тасовчићи 1934. били су :  Старешина Васо Глибо,  заменик старешине Војислав Мисита,  секретар Стојан Лојпур, благајник  Раде Ласохан, просветар Милан Лечић, вођа Максим Ијачић, повереник за штедњу Мујо Корда,  повереник за пољопривреду Ристо Глибо и прочелник тамбурашке секције Шериф Ћеримагић.  Одборници су били : Гојко Драшко и  Гојко Карадеглија. Ревизори су били : Светко  Карадеглија и Милутин Спахић. (4)

Соколска жупа Мостар организовала је Збор радене интелигенције пред Сабор херцеговачког соколства 1935. Учитељи, лекари, ветеринари, пољопривредни референти и грађевинари 10 јула 1935. ишли су на турнеју кроз села. Жупа је тежила да  учитељи са стручњацима обиђу сеоске соколске чете, да би на лицу места констатовали : 1) Резултате десетогодишњег соколског деловања у селима; 2) да на лицу места испитају све невоље које тиште сељаке и коче препород, да би са тачним подацима иступили на Сабору; 3) да стручњаци одмах помогну сеоским соколима и њиховим домаћицама саветом и примером. Четврта група обишла је чете правцем Габела, Вишићи, Клепци, Пребиловци, Тасовчићи, Почитељ-Чапљина-Хумац, Граб, Витина, Клобук-Имотски-Змијавци, Каменмост, Небрижевац, Криводол, Проложац, Главина 1 и 2, Вињани Горњи, Посушје -Мостар. (5)

На среском соколском сабору у Чапљини  1935. донета је резолуција у којој се под тачком један истицало : „Констатује, да је улазак сокола у село својим десетогодишњим радом донио видних резултата културном подизању села  и да тај рад треба наставити на основу досадашњег искуства пребирајући све народне снаге на јачању соколске мисли.” У тачки два истицало се : „Осјећа се потреба нових радника у селу па зато апелује на све родољубе без обзира на њихов положај, да нам се ставе на располагање за што успешнију организацију села.” Под тачком четири истицало се : „Тражи поштовање закона и сузбијање сепаратистичких тежња, које се у нашим крајевима у посљедње вријеме јављају. Нарочито осуђује појаву истицања племенских застава, које су једном савијене у музеј,” (6)

Тромесечна седница сеоских соколских чета друштва Чапљина одржана је 26 априла 1936. Присуствовали су изасланици чета Пребиловци, Габела, Клепци, Тасовчићи, Вишићи и Вионица, као и 7 чланова управе матичног друштва Чапљина. Председавао је седници старешина соколског друштва Чапљина Димитрије Шотра. Констатовано је да су политичке прилике ометале рад у четама, а нарочито у четама Домановићи, Почитељ, Равно и Веља Међа, које нису послале ни извештаје ни делегате. На седници одлучено је да управа матичног друштва преко својих чланова испита стање сеоских чета, могућности њиховог опстанка и рада. Сељаци су показали највише интереса у току расправе о подизању и обнови бунара у селима која су се злопатила због несташице воде. У расправи су учествовали изасланици чета, као и чланови друштвене управе, соколски радници Димитрије Шотра и др. Никола Принцип. Као изасланик жупске управе учествовао је Јован Радуловић.  У том тромесечју проглашене су три најбоље чете : Тасовчићи, Пребиловци и Клепци. На седници није учествовао ниједан учитељ жупски сарадник. (7) Рад у соколским четама није напредовао јер је део чланова напустио соколске редове или су се повукли од сваког рада. (8)

Друштво није могло у 1936. да приреди јавну вежбу. Управа друштва Чапљина је у оквиру СПП. одлучила да приреди Јавну вежбу 27 јуна 1937. Сви који су подржавали соколе окитили су домове југословенским заставама. Возом је стигла музика друштва Мостар  и свирала кроз место. После ње дошла је музика друштва Столац, која је исто тако прошла кроз град. У Чапљину су се слегли чланице друштва Имотски са бројним члановима, деца и нараштај друштва Метковић, такмичари у одбојци друштва Љубушки, соколи и соколице из околних друштава. Највећи утисак учинио  је долазак чланова из чета Пребиловци и Клепца. Из те две чете се дигло и старо и младо. Формирана је поворка која је кренула испред соколане на вежбалиште у центру града. Предводиле су је две музике, поворка је прошла кроз град са заставама, песмом и повицима краљу и Југославији. На вежбалишту старешина друштва истакао је  одлучност да истрају у борби за победу соколских идеала и учешћу у Соколској Петровој Петолетци. „И ако се наш број смањио, ми смо сада на чисту ко је са нама а ко против нас, те нас то никада неће поколебати у вршењу наших дужности и борби за народну и соколску ствар.” Увече је приређена академија, а након тога весеље са музиком. Вежба је показала и пријатељима да соколи нису клонули. (9)  Соколско друштво Чапљина имало је 31.12.1937. 73 члана, 14 чланица 14 нараштајаца, 30 дечака и 41 девојчицу. Укупно их је било 172. Чета Пребиловци основана 1927. имала је 42 члана, 20 нараштајаца и 22 дечака.  Укупно их је било 84.  Чета Габела била је основана 1928. Имала је 55 чланова, 2 чланице и 2 нараштајца.  Укупно их је било 59.  Чета Клепци основана је 1927.  Имала је 48 чланова, 7 чланица, 15 нараштајаца, 2 нараштајке и 10 дечака. Укупно их је било 82. (10)

Соколи из Чапљине присуствовали су забавама других друштава и чета. Соколска чета у Локвама из друштва Столац приредила је 13 јануара 1937. своју редовну забаву уз учешће тамбурашког збора муслиманског културног друштва „Слога” из Чапљине. Поред сокола из чете и суседних села, заслугом др. Николе Приципа забави су присуствовали чланови соколског друштва Чапљина. Забаву је отворио просветар чете учитељ Милосав Пудар. Упознао је публику, на који је начин ова чета бар донекле саградила свој дом, (озидала га и покрила). Позвао је публику да помогне соколе из Локава. На крају своје беседе позвао је присутне да се сете краља Александра. Тамбурашки збор свирао је химну. Данило Хордомеља из Опличића певао је уз гусле. Нараштајци соколске чете декламовали су две декламације. Приказан је позоришни комад „Тера опозицију” од К. Трифковића, који су извели чланови чете. На крају изведен је шаљиви монолог „Мића у војсци”. После закуске била је игранка до 5 сати ујутро. (11)

Соколско друштво Чапљина имало је 31.12.1938. 82 чланова, 13 нараштаја, 85 деце, укупно 180 припадника. Чета Пребиловци имала је 43 члана и 15 нараштаја. Укупно их је било 58. Чета Габела имала је 63 члана, 11 нараштаја и 11 деце. Укупно их је било 85.  Чета Клепци  имала је 48, 17 нараштаја и 11 деце. Укупно их је било 76. (12)  По сплитским листовима Срески одбор Црвеног крста у Чапљини био је познат као један од најагилнијих у Југославији. На челу му је био срески лекар, др. Никола Принцип. Одбор је подигао велики дом, који је служио за све просветне потребе у Чапљини. У дому је било смештено Соколско друштво Чапљина. Раније је соколско друштво позајмило  одбору Црвеног крста већу суму новца, за довршење њиховог дома, а одбор му је заузврат изнајмио просторије, за 450 динара месечно. Противници соколства хтели су да дођу до дома Црвеног крста, иако је дом био власништво Главног одбора у Београду, а соколско друштво имало уговор, проведен кроз грунтовницу, који је важио још за шест година. Противници су тврдили да ће спровести оно што су наумили. (13)

После Априлског рата 1941. соколи су се нашли у НДХ. изложени усташком терору. По изјави Миленка Јахуре, председника СНД Пребиловци, соколи су били прва мета покоља. Огњен Ждракаловић, сеоски кнез и соколски првак био је међу првима затворен и потом пуштен. После десетак дана усташе су поново дошле по њега, али се он склонио у своју шуму изнад пребиловачког дола, према Брегави. Усташе су се клеле његовој мајци да треба да се преда кунући се у своју децу да му се неће ништа лоше десити.Мајка је отишла код њега и молила га да дође. Он се противио, али мајка га је молила са сузама и попустио. Одведен је у Чапљину и мучен данима у згради школе. Фратар Тугомир Солдо описао је како је везан, крвав и изобличен од удараца успео да побегне и појави се усред дана на улицама Чапљине. Враћен је у школу и следеће ноћи исечен у месари у селу Витина код Љубушког и потом бачен у реку Требижат. Убијени су му сви из породице осим два сина. Пребиловчани су били обезглављени његовим убиством.

Српско соколско друштво Чапљина деловало је пре Првог светског рата. За време рата било је забрањено. После рата друштво је било део Соколске жупе Мостар. Сарађивало је са одбором Црвеног крста. Насупрот соколима јачао је усташки покрет. Део чланова напустио је соколске редове. Ипак соколи нису клонили. После стварања НДХ били су прва мета покоља.

Саша Недељковић

 

Напомене :

  1. Мр Кристина Пантелић Бабић, „Соколски покрет у херцеговини од 1893. до 6. априла 1941. године”, докторска дисертација, Бања Лука, 2018, стр. 94, 95, 96;
  2. „Соколска жупа Мостар”, „Славенско соколство”, Београд,1930, стр. 124, 125;
  3. „Соколско друштво Чапљина Јавна вежба”, „Соколски гласник“, Љубљана, 13.августа 1931, бр. 33, стр. 4;
  4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник, Година I”, Београд, 1934, стр. LXI, LXXI, LXXII;
  5. „Збор радене интелигенције Пред сабор херцеговачког соколства”, Књига за соколско село”, Мостар, Јуни 1935, бр. 6, стр. 1;
  6. „Срески сабори”, Књига за соколско село”, Мостар, Октобар-Новембар 1935, бр. 8-9, стр. 33;
  7. Тромјесечна сједница сеоских соколских чета друштва Чапљина”, Књига за соколско село”, Мостар мај 1936, бр. 5,  стр. 4,5;
  8. Димитрије Шотра, Рад у подручју соколског друштва Чапљина”, Књига за соколско село”, Мостар, јуни 1936, бр. 6, стр. 11;
  9. Димитрије Шотра, Јавна вјежба соколског друштва Чапљина”, Књига за соколско село”,  Мостар,  август 1937, бр. 8, стр. 165, 166;
  10. Извјештај статистичара”, „Књига за соколско село”,  Мостар,  април 1938, бр. 4, стр. 63, 64,65;
  11. Чедо Михић,- течајац, Забава у Локвама – друштва Столац,”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 53;
  12. „Извештај статистичара”, „Књига за соколско село”, Мостар, 1939, бр. 1,2, стр. 43, 45;
  13. „Црвени крст и Соколско друштво  у Чапљини”,  „Соколски гласник“, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 6;

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here