Saša Nedeljković: Zastave sokolske konjice

Podelite:

U okviru Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije osnivani su konjički odseci. Po Pravilniku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u svakom sokolskom društvu i četi trebalo je da se osnuje jahački odsek, ako zato bude bilo dovoljno mogućnosti. Jahanje i vežbanje na konju bilo je deo sokolskog telovežbačkog sistema.  Organizovali su se izleti, javni nastupi i takmičenja. Jahanje i vežbanje na konju bilo je po svim načinima vojske Jugoslavije. Ukoliko nije bilo prednjaka za jahanje u društvu, sokolska društva trebala su da mole vojsku za pomoć. Dozvolu za nastup dobijali su članovi jahačkog odseka tek ako su se pokazali dovoljno sposobni, po oceni vodnika njihovog odseka. U župama i Savezu osnivani su jahački odseci u tehničkom vođstvu. Odseci su imali za cilj organizaciju i propagandu. Referenti u župskim tehničkim organima bili su vodnici javnih nastupa udruženih jahačkih odseka župa, a savezni referent bio je vodnik sve konjice Saveza. Konjaničko koplje bilo je visine 2,20 metara. (1) Bačka Sokolska Župa je  priredila svoj  II. slet 28. i 29. juna 1922. u Subotici. Drugog dana sleta priređena je svečana povorka u Subotici. Na čelu povorke jahala je konjica osječkog Sokolskog društva. Za njima jahala je subotička konjička podoficirska škola i vojna muzika konjičke divizije. (2)

Sokolsko društvo u Novom Sadu osnovalo je konjički odsek 1925. Odsek je učestvovao na sokolskim priredbama i manifestacijama u Novom Sadu. Odsek je reorganizovan 1934. i od tada je radio normalno. Za predsednika odseka izabran je Miloš Stefanović. Obuka jahanja se odvijala na vojničkim konjima, koje artiljerijski puk u Petrovaradinu ustupao društvu svake godine od 1. decembra do 1. maja dva puta nedeljno. Društvo je sa konjicom dočekalo kralja Aleksandra 1934. prilikom svečanog otvaranja “Doma trgovačke omladine”. Sokoli su kupili tri konja, opremu za jahanje i iznajmili štalu i u dvorištu izgradili manjež. Tri člana odseka kupili su konje koje su držali u sokolskoj štali. Članovi odseka mogli su redovno da treniraju. Odsek je organizovao za svoje pripadnike zajedničke izlete, terenska jahanja i propagandna jahanja u svečanim sokolskim odorama. Društvo je sa konjičkim odsekom 1939. učestvovalo na otkrivanju spomenika Svetozaru Miletiću u centru Novog Sada. (3)

 Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo je 19. juna 1927. 20 godina od svog osnivanja. Već rano ujutro osećalo se praznično raspoloženje u mestu. Sokoli iz Stare Pazove kao i iz Novih Karlovaca, sastali su se ujutro u sokolani i sa zastavama krenuli na stanicu, gde su dočekali sokole i sokolice iz Beograda, Zemuna, Sremske Mitrovice, Sr. Karlovaca i Petrovca. Proslavi su prisustvovala sokolska društva Beograd I, Zemun, Sremska Mitrovica i Novi Karlovci. Sa stanice je krenula povorka do opštine u čijem je dvorištu održana proba. Posle probe formirala se nova povorka sa sokolskim zastavama i zastavom dobrovoljaca, sa vojnom muzikom, sa sokolskom i narodnom konjicom i mnogobrojnim narodom iz mesta i bliže okoline. Povorka je obišla glavnije ulice mesta. (4)

Slet Sokolske župe Osijek održan je 8 i 9 juna 1929. u Osijeku. Otvoren je Sokolski dom društva Osijek. Povorka je priređena 9 juna 1929. U povorci je učestvovalo 56 sokola-konjanika i 42 konjanika sokola-seljaka, 50 đaka-vojnika i 24 konjanika dobrovoljaca četnika, ukupno 172 sokola na konjima. Povorka je prošla gradom do doma. Posveta i razviće društvene i naraštajske zastave društva Vukovar, izvršena je 16 avgusta 1931. Iza posvete krenula je povorka gradom. Učestvovala je sokolska konjica (18 konjanika). Posle podne održana je javna vežba. Nastupilo je  konjičko odeljenje Vinkovci (15) vežbom sa kopljima i sa karuselom. (5)

Na Svesokolskom sletu u Beogradu održanom  od 8. do 30. juna 1930. učestvovala je sokolska konjica. (6) Sokolsko okružje Vukovar priredilo je 18 septembra 1932. okružni slet u Šidu. Društvo Šid izvršilo je osvećenje temelja Sokolskog doma. Sokolska povorka krenula je sa sletišta na igralištu Š.K. “Fruškogorac” na čelu sa konjicom društva Vinkovci (21). Na javnoj vežbi članovi sokolske konjice iz Vinkovaca (16) vežbali su peške vežbe sa sabljama. Zadnja tačka programa bio je nastup  sokolske konjice iz Vinkovaca (18) sa vežbama sa kopljem, na konjima. (7) Župski slet župe Osijek bio je priređen u Osijeku 4 i 6 juna 1933. Povorku 4 juna 1933. je predvodila konjica društva Vinkovci (26) sa zastavom. Pred punim sletištem održana je javna vežba. Sokolsko društvo Vinkovci nastupilo je sa vežbom članova konjičke sekcije sa sabljama. (8)

  U Subotici održana je 9. juna 1935. na igralištu fudbalskog kluba „Bačka” javna vežba. Muška i ženska deca, učenici-ce srednjih škola, muški naraštaj sokola, ženski naraštaj, članice sokola i članovi seoskih četa izveli su proste vežbe. Sve članstvo izvelo je vežbe na spravama i igre. Vojnici 34 pešadijskog puka izveli su proste vežbe. Sokolska konjica izvela je karusel. (9)

Prvi sabor sokolskih četa župe Mostar održan je u Mostaru 15. decembra 1935. u dvorani pevačkog društva „Hrvoje“. Posle sabora formirana je pred domom „Hrvoja“ povorka koja je prošla gradom i zaustavila se pred Oficirskim domom. Povorku je predvodio župski načelnik Petar Čolić, a učestvovale su vojna muzika i muzika sokolske čete Orašac, brojna sokolska konjica i veliko mnoštvo građana. (10) Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. (11)  U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 27 i 28. juna 1936. Sokolska povorka kretala se ulicom Prestolonaslednika Petra ka Jelačićevoj i dalje Karađorđevim trgom prema Aleksandrovoj ulici i Sokolskom domu. U sokolskoj povorci bili su odred sokolske konjice, vođa sleta M.Teodorović i zamenik L. Tešić, sokolska muzika, zastava Saveza SKJ, … Starešinstvo Saveza SKJ sa predstavnicima ČOS, bugarskih Junaka, poljskog i ruskog Sokolstva, … čehoslovački, ruski sokoli i sokolice, zatim župe SSKJ , zdravstveni odred i odred sokolske konjice. (12)

 Sokolska župa Beograd proslavila je praznik Prvi decembar 1936. uz učešće  župske konjice. Svih dvanaest beogradskih i dva zemunska društva održali su ujutru svoje svečane sednice. Na sednicama je govoreno o značaju Dana Ujedinjenja, čitana je poslanica Saveza Sokola, izneti su nacrti sokolske Petrove petogodišnjice rada, polagalo je zavet na vernost sokolskoj ideji novo članstvo, vršeno je prevođenje iz mlađih u starije kategorije i predavane su diplome nagrađenima na župskim utakmicama. Župa Beograd organizovala je zajednički pomen izginulim i umrlim članovima beogradskog sokolstva u kapeli na novom groblju. Činodejstvovao je iz počasti, član  društva Beograd III, prota Milutin Magazinović.Na pomenu su bile delegacije svih beogradskih društava.  Sem toga, Sokolsko društvo  Beograd II je sa celim svojim članstvo pohodilo kosturnicu palim braniocima Beograda u Gornjem Gradu. Posle lokalnih svečanih sednica  svo članstvo beogradskih društava, u sokolskim odorama, sa zastavama na čelu došlo je u dvorište Saveza Sokola, odakle je formirana povorka. Na čelu povorke išla je župska konjica  sa konjičkom fanfarom, pa zatim pešadija sa sokolskom muzikom društva Beograd VIII. Sokolsko  društva Beograd VIII dovelo je svoju četu Železnik, a Soko I četu iz Boleča, te su čete učestvovale u povorci u narodnim nošnjama. Povorka je prošla kroz grad do Kolarčevog narodnog univerziteta, u čijoj dvorani održana svečana sednica Uprave Župe Beograd. Član sokola Drag. Gošić, član Narodnog pozorišta, recitovao je pesmu od St. Beneševića “Prvi decembar”, a akademsko pevačko društvo “Obilić” pevalo je pesmu “Narodni zbor” i jedan Mokranjčev rukovet. (13)  Đuro Banjac u članku „Sokolska konjica i selo” u  glasniku Župe Beograd „Oko sokolovo“ istakao je da sokolski konjički odseci mogu da posluže za širenje i jačanje sokolstva i to naročito po selima. Po njemu na selu je bilo lakše organizovati sokolsku konjicu jer su mnogi seljaci imali svoje konje, a prostranih poljana kako on kaže za manježe bilo je dosta. Među seljacima su se mogli naći vodnici, među onima koji su služili vojsku u konjici. Pri osnivanju seoskih sokolskih četa trebalo je iskoristiti elemente koji su već postojali u tom kraju. Mogla je postojati sokolska četa bez ijedne sprave, pa da bude bolja od one koja ima najmoderniju sokolanu. Odlučivao je duh, organizacija i disciplina. Smatrao je da će sokolska konjica, ako joj bude poklonjena dovoljna pažnja, odigrati značajnu ulogu u razvoju sokolstva. (14)

Prilikom proslave Dana Ujedinjenja 1937.  povorku župe Beograd  završavala je župska konjica sa svojom fanfarom. (15)

  Na poziv Akcionog odbora zimske pomoći Sokolska župa Beograd učestvovala je u prikupljanju pomoći za beogradsku sirotinju. Prvog dana akcije 24. januara 1937. po košavi i mrazu od minus devet stepeni sokoli su krenuli sa dvoje vatrogasnih kola i šest kola sa upregnutim konjima. Bilo je 8 ekipa, uglavnom iz sokolske konjice. Na kolima su razvili bele zastave sa crvenim srcem, znakom sokolske dobrotvorne akcije. (16) Rad konjičkog odseka Sokolske župe Beograd počeo je 2 aprila 1938. Prema odobrenju upravnika Vojne akademije praktični rad obavljan je tako, da su časovi vežbanja na konjima održavani tri puta nedeljno. Posle završenih časova, vežbano je po 20 minuta vežbe sa kopljima, u obuci peške, kao i voltežovanje. Raspored je obuhvatio rad u manježu. U maju bio je izvođen terenski čas jahanja u cilju osposobljavanja sokola-konjanika za učestvovanje u sokolskim priredbama. Odsek je učestvovao na Đurđevdanskom uranku. Zbog letnje sezone, sa vežbanjem na konjima završeno je 15 juna 1938. Na sletu u Pragu iz župe Beograd učestvovalo je 11 sokola-konjanika. Po povratku iz Praga, usled tehničkih teškoća, koje su nastupile u manježu, nije se više radilo. U izveštaju je istaknuto da će teškoće biti uklonjene, pa će se sa radom ponovo početi. Sokoli-konjanici učestvovali su na raznim sokolskim priredbama: 6 septembra na rođendanu kralja Petra II, prilikom proslave Dana Ujedinjenja 1 decembra, i prilikom donošenja badnjaka za Savez Sokola, Župu Beograd i beogradska sokolska društva. (17) Odred sokolske konjice donosio je badnjak iz Košutnjaka. Godine 1938. u dvorištu Saveza predali su badnjak zameniku starešine M. Smiljaniću, koji je uz prigodan govor uneo badnjak u prostorije Saveza Sokola.  Posle toga su gosti bili počašćeni po starom običaju. Starešina župe dr. Mihajlo Gradojević primio je od sokola-konjanika badnjak za Župu, i sa ekonomom, uneo ga u župske prostorije, gde je uz prigodno pevanje  položen na vatru. Zatim su gosti počašćeni toplim čajem, šerbetom i kafom. Starešine  beogradskih sokolskih društava primili su badnjake za svoja društva. (18)

 Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije nastupio je u Pragu na X Sveslovenskom sletu 1938. sa 10.000 učesnika. U povorci je učestvovalo 36 sokola konjanika. Konjanici su nastupali sa kopljima i dvema konjičkim zastavama (župe Ljubljana i Beograd). (19)

  U konjičkom odseku Sokolskog društva Skoplje Matica bilo je 1938. 37 članova (18 članova i 19 naraštajaca). Od 1.11.1938. do 1.5.1939. vršena je redovna obuka u jahanju. Časovi su održavani u manježu 7 konjičkog puka dva puta nedeljno pod rukovodstvom Živojina Golubovića. Prilikom proslave 30-godišnjice osnivanja  sokolskog društva Matice u Skoplju 25.5.1939. u dvorištu Sokolskog doma formirana je povorka sokola sa osnivačima i muzikom na čelu, sokolskom konjicom i seoskom četom Raštak. Povorka je pošla preko mosta, kejom i postrojila se na trgu pred spomenicima kraljevima Petru I i Aleksandru. Posle polaganja venaca povorka je krenula na stadion. Na javnom času konjički odsek je  nastupio sa karuselom i preskakanjem prepona. Na Đurđevdanskom uranku 25 konjanika odseka odjahalo je  do manastira  Donji Sv. Ilija. Prilikom nošenja badnjaka na Badnji-dan, odsek je učestvovao sa 20 konjanika. Zbog situacije u svetu 1938. nisu mogli da redovno održavaju časove jahanja niti su mogli priređivati daljna jahanja. Ipak konjički odsek je uspeo i 1939. da obuči mlade sokole u toj viteškoj grani sporta koja je trebala u budućnosti da korisno posluži državi.(20) Uprava Saveza Sokola smatrala je da konjički odseci sokolskih društava slabo životare. Zamerala je društvima da  nisu koristila blagonaklonost vojnih vlasti  i nisu  koristila konjima koji su im stavljani na raspoloženje. U broju konjičkih odseka prednjačile su Sokolske župe Beograd, Zagreb i Novi Sad.(21)

 Sokolska konjica je pored Saveza Sokola prenela badnjak i u dom Steve Todorovića. Ovaj akt pažnje prijatno je iznenadio članicu sokola Polu, udovicu Steve Todorovića. U Sokolskoj povorci Saveza Sokola u Beogradu 1 decembra 1938. učestvovalo je 217 članova u odorama, 49 konjanika i 996 sokola u građanskom odelu. (22)  Župska konjica župe Beograd osnovana je oktobra 1935. U  upravi odseka 1939. bili su pročelnik Voja Todorović, zamenik Mihajlo Reljić, sekretar Slavko Branković, blagajnik Tihomir Matić, ekonom Živko Gavrić. Članovi uprave bili Dobrivoje Janković, Spirka Čajkovski, Predrag Baralić, Milutin Mitrović, Čedomir Bojšev, Vitomir Stošić, dr Zdravko Vigele i Aleksandar Linicki. Posle smrti  Voje Todorović načelništvo župe imenovalo je Bogdana Spernjaka, rezervnog konjičkog poručnika. Osnovan je “Fond za podizanje konjušnice i kupovinu konja i pribora Beogradske sokolske konjice”. Konjici je Aleksandar Tadić poklonio zastavu. Reljić i Matić su bili zaslužni za uspehe u radu odseka. Tehnički rad odseka počeo je 3.4.1939. u manježu Vojne akademije (Logor “Kraljevića Andreje”) Pre toga dana manjež i konji služili su za potrebe vojske. Nastava (Spira Čakovski, Todorović i Baralić) je obavljana sa 28 konja. Konjica je nastupila 16.4.1939. na sahrani Božidara Abadžije koji je poginuo na takmičenju u Zagrebu, a sahranjen je u Beogradu. Drugi nastup konjice bio je na Đurđevdanskom uranku. Trći nastup bio je prilikom sahrane Voje Todorovića 3.8.1939. Četvrti nastup župske konjice bio je prilikom rođendana kralja Petra 6.9.1939. Peti nastup bio je na Dan ujedinjenja 1.12.1939. Na Badnji dan konjica je učestvovala u donošenju badnjaka za sve sokolske ustanove i jedinice u Beogradu. (23)

U okviru sokolskih društava osnivani su konjički odseci. Konjičke sokolske zastave mogle su biti državne trobojke ili zastave sokolskih društava. Jahanje i vežbanje na konju bilo je deo sokolskog telovežbačkog sistema.  Organizovali su se izleti, javni nastupi i takmičenja. Na sokolskim javnim vežbama učestvovali su članovi konjičkih odseka bilo na konju ili peške. Vežbali su sa sabljama ili sa kopljima. Jahanje i vežbanje na konju bilo je po svim načinima vojske Jugoslavije. Ukoliko nije bilo prednjaka za jahanje u društvu, sokolska društva mogla su da mole vojsku za pomoć. U Beogradu i drugim gradovima sokoli-konjanici donosili su badnjake iz šume, ili su učestvovali  na Đurđevdanskom uranku. Od 1937. sokolska konjica je učestvovala u prikupljanju pomoći za sirotinju u Beogradu.  Sokoli-konjanici učestvovali su u povorci na sletu u Pragu 1938. Konjički odseci nisu bili brojni zbog skupe i teške obuke. Sokolska konjica je obučavala svoje članove da u slučaju rata pruže pomoć vojsci u odbrani otadžbine.

Saša Nedeljković

VIDOVDAN

Napomene:

  1. „Organizacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana 1930, str. 189-191,207;
  2. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, Str. 260-266; Starešinstvo Bačke Sokolske Župe, „II. Slet Bačke Sokolske Župe 28. i 29. juna u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br.7, str. 222;
  3. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 62, 63;
  4. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
  5. Dimitrije Petrović, „Sokolski sletovi Sokolske župe Osijek”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1933, br. 6, str. 99, 100;
  6. Janko Jazbec, Središnji odbor za obnovu jugoslavenskog sokolstva u slobodnom svetu, „Sokolski zbornik : 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 152;
  7. Ing. M. Kvapil, „ Slet sokolskog okružja Vukovar u Šidu”, „Bratstvo“, Osijek, septembra 1932, br. 5,6,7, str. 74;
  8. Ing. Kvapil, „Župski slet na Duhove 4 i 6 juna 1933”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1933, br. 7 i 8, str. 132-134, 139, 140;
  9. „Javna vežba Sokolskog društva”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3;
  10. „Svečana akademija“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 48, str. 6;
  11. „Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 19 juna 1936, br. 25, str. 4;
  12. „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7, 8;
  13. M.J, „Proslava „Prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 39,40, 41;
  14. Đuro Banjac, „Sokolska konjica i selo”, „Oko sokolovo“, Beograd, 4 februara 1937, str. 54;
  15. Vog R.R, „Sokolska proslava prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 4;
  16. M. A. V., „Sokolskom snagom svom“, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 marta 1937, br. 4, str. 67, 68; „Beogradski Sokoli i akcija zimske pomoći”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 5 februar 1937, br. 2, str. 7;
    1. „Izveštaj o radu Sokolske župe Beograd u 1938 godini”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939.” , str. 20, „Oko Sokolovo“, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
    2. Vesti, „Oko Sokolovo“, Beograd, 4 februar 1938, br. 2;
    3. „Izveštaj Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o radu u godini 1938 podnet IX redovnoj godišnjoj skupštini 23 aprila 1939 godine”, Beograd, str. 8, 21, 138;
    4. „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.”, Skoplje, 1940, str. 55, 56;
    5. Izveštaji o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938. podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23 aprila 1939. godine”, str. 45;
    6. „Sokolski život”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 februar 1939, br. 2, str. 29;
    7. Konjički otsek”, „Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940“, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1. april 1940, br. 4, str. 23;

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

 

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

 

Napomene :

  1. „Organizacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana 1930, str. 189-191,207;
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here