Slobodan Osmokrović: Kako se branio Dubrovnik

Podelite:

Dubrovačka republika je vekovima opstajala među tada velikim silama zahvaljujući rešenosti da po svaku cenu brani svoju slobodu i nezavisnost. Strategija vojne odbrane zasnivala se na snažnim utvrđenjima, bedemima i kulama koji su opasivali grad sa svih strana, a posebno na ličnoj hrabrosti svakog Dubrovčanina koji je bio spreman da položi život za slobodu svoje republike.

Prvi naseljenici došli su ovamo posle propasti Epidauruma i počeli da traže zgodno mesto na kome bi mogli da organizuju odbranu od bilo kog napadača. Tako su izabrali malo krševito ostrvce koje su odmah počeli da opasuju zidom. Zidovi oko grada bili su napravljeni od kamenih blokova debljine oko 1.5 metar. Zidovi su bili ojačani još jednom doziđivanjem 15 kula u XIV veku.
Međutim, u prilikama koje su nastale osvajanjem Carigrada od strane Turaka 1453 godine, u Dubrovniku je procenjeno da opasnost dolazi sa te strane, baš kao i od stalno prisutne Venecije. Tada je u rekordnom roku od tri godine, dovršen severni zid visine 25 metara, na pravcu kula Minčeta – Vrata od Ploča.

Da bi se sazidala moćna kula Minčeta, danas najviši vrh tvrđave Dubrovnika, radilo se danju i noću uz pomoć građana i plemstva jer je opasnost od nadirućih osvajača bila velika. Zidine su dugačke 1940 metara, prema moru su debele od 1.5 do 3 metra, prema kopnu su debljine od 4 do 6 metara. Pored zidova i kule Minčete, bile su još dve kule, 12 četvrtastih utvrđenja, 5 bastiona, 2 tvrđave smeštene na uglovima zidova i velika tvrđava Svetog Ivana. Još dve velike tvrđave, Fort Lovrijenac i Revelin bile su smeštene van gradskih zidina. Pored zidova išao je kanal oko čitavog grada.

Posebno je značajan strateški značaj tvrđave Lovrijenac koja je zadala dosta muka napadačima. Sazidana na steni visokoj 37 metara ona je imala za cilj čuva luku Kalarinju radi snabdevanja sa mora. Negde oko XI veka na tom mestu tvrđavu su hteli da sazidaju Venecijanci radi kontrole Dubrovnika. Ova namera je otkrivena i odlučeno je da Dubrovnik prvi to učini. Građenje je završeno za samo tri meseca. Možemo zamisliti zaprepašćenje Venecijanaca kada su njihovi brodovi stigli sa građevinskim materijalom i kada su ugledali tvrđavu sa dubrovačkom posadom.
Zanimljivo je da ova tvrđava ima izuzetno debele zidove sa tri strane od oko 4-12 metara, sem sa strane koja je okrenuta gradu. Shvatajući značaj utvrđenja, Dubrovčani su na zidu Lovrijenca ispisali: SLOBODA JE VREDNIJA OD ZLATA.

Ne zanemarujući značaj diplomatije, iako je mudro izbegavala zamke neprijatelja koji su bacili oko na malu ali bogatu republiku, ipak je postavljeno pravilo koje je bilo zakon: Bezbednost republike je zakon iznad svih drugih.
Posle strašnog zemljotresa koji je razorio grad, Dubrovačka republika našla se u teškom stanju. Bosanski paša je to iskoristio i zatražio u ime sultana porez od 150 hiljada zlatnika od Dubrovnika.
Senator Nikola Bunić se dobrovoljno prihvatio dužnosti da pregovara sa pašom. Ali čim je paša u Bosni shvatio da Nikola ne nosi pare strpao ga je u zatvor, a zatim poslao Velikom veziru. Put do Velikog vezira morao je da pređe bos i peške, uz bičevanje duž puta. Vezir je tražio da Nikola potpiše garanciju da će grad platiti porez ali je ovaj zahtev odbio svestan da je time potpisao smrtnu presudu za sebe. Tako je i bilo, umro je 1678 godine u još strašnijem zatvoru nego što je bio onaj kod paše u Sarajevu.

Danas malo ko o tome razmišlja. Kako je mala grad-republika branila slobodu i nezavisnost. Ipak, istorija je sačuvala ne samo zidine već i dokumenta o tome.

Slobodan Osmokrović

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here