Smederevo zaboravilo dobrotvore

Podelite:

Izbledela zaveštanja zadužbinara 19. veka u gradu na Dunavu. Imena ulica nazvanih po njima promenjena, fondovi ugašeni. Mančić “ima” svoju ulicu, koja je dugačka sto metara

ZAVEŠTANJA smederevskih dobrotvora 19. veka davno su izbledela, njihova dobročinstva uglavnom zaboravljena, grobovi urušeni, a zabrinjava činjenica da su i njihova imena i dela nepoznata generacijama Smederevaca.
Odlukom smederevske opštine, koja je potvrđena Ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića, za dobrotvore su proglašeni prota Milutin N. Banić, Dina Mančić, Ljubica Mančić, Stevan Kuzmanović Kršljanin, Petar Spasojević, Stevana Đorđević Bižo, Jova Rašić, Gaja Čupić i dr Milutin Niketić.

Svi oni su svoju imovinu zaveštali gradu i osnovali fondove za sirotinju i siromašne đake. Do kraja Drugog svetskog rata sredstva su namenski trošena, a služen je i parastos svakog 15. maja, zapisano je u knjizi “Testamenti”.

Kasnije, imena ulica su promenjena, fondovi ugašeni, mnoga zaveštanja ostala su neispunjena, a grobovi zapušteni. Staro groblje, formirano oko srednjovekovnog Hrama uspenja Presvete Bogorodice, danas je memorijalni kompleks čije jezgro čine crkva iz 15. veka, kapela Dine Mančića i Spomen–kosturnica sa zvonikom. Mnogi nadgrobni spomenici, među njima i grobnice dobrotvora, srušeni su, a neki su završili kao ploče za stazu ili stepenište.

Dobrotvor Dimitrije Dina Mančić (1827-1882) zaveštao je testamentom deo svoga imanja sa kafanom “Markićeva” za podizanje Gimnazije. Imanje je platio 6.000 dukata, što bi danas bilo oko 20 kilograma u zlatu. Po skicama znamenitog arhitekte Milorada Ruvidića iz 1904. godine, na mestu nekadašnje kafane podignuta je Gimnazija. Testamentalni uslov izgradnje bio je da se na zgradu stavi natpis “Gimnaziju podigao Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice”. Ovaj natpis nikada nije postavljen.
Kapela Dine Mančića iz 1884. godine napravljena je na Starom groblju. Delo je čuvenog arhitekte Aleksandra Bugarskog. Na kripti je gomila građe, prašnjavih dasaka, džakova sa cementom. Kovčezi dobrotvora su svojevremeno otvoreni i poharani. Kapela je pod ključem i katancem, ali niko od nadležnih ne zna gde je ključ i ko ostavlja materijal u kripti jednog od najznamenitijih Smederevaca.

Mančić ima svoju ulicu u Smederevu, dugačku jedva stotinak metara.

Devetnaesti vek, naročito druga polovina, bio je doba procvata trgovine u Smederevu. Bogaćenje trgovaca dovodilo je do darivanja zadužbina gradu. Među njima svakako je najmoćnija zadužbina Stevana Kuzmanovića Kršljanina, višespratnica, na uglu današnjih ulica Dimitrija Davidovića i 17. oktobra.

Nakon Drugog svetskog rata njena autentična fasada je izmenjena nauštrb ideja arhitekture socrealizma. Nikada na zadužbini Stevana Kuzmanovića nije postavljena tabla sa natpisom o ktitoru. Smederevci ni danas ne znaju ko je bio Kuzmanović. U svoje vreme imao je ulicu, ali sada je nema.
NAJVIĐENIJI SMEDEREVCI BEZ SPOMENIKA

NA mestu gde se nalazila kuća poslednjeg u nizu smederevskih dobrotvora Milana Jovanovića Stojimirovića, u kojoj je počeo sa radom i smederevski muzej, nema nikakvog traga o njegovom životu i postojanju, o spomeniku i da ne govorimo. Nema ga ni sam graditelj srednjovekovnog Smedereva, despot Đurađ Branković. Zapušten je i grob Stevana Kuzmanovića na Starom smederevskom groblju.

OMLADINSKA
NI ostali smederevski dobrotvori i ugledni građani nemaju svoja obeležja ni ulice. Današnja Omladinska ulica, u kojoj se nalazi zgrada Gradske uprave, pre Drugog svetskog rata nosila je ime časnog prote Milutina Banića, takođe smederevskog dobrotvora i jedinog sveštenika u pratnji kneza Mihaila Obrenovića na njegovom putu u Carigrad 1867.

Večernje Novosti

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here